Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stopa nezaposlenosti u Srbiji će i dalje rasti
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nezaposlenost u Srbiji će nastaviti da raste u narednom periodu budući da se za ovu godinu očekuje minimalni privredni rast. I pre izbijanja krize, ali i nakon toga, zarade su rasle brže od rasta BDP. Od kraja 2008. do danas bez posla je ostalo više od pola miliona ljudi, ali je nesigurnost radnog mesta i plate bila daleko veća u privatnim firmama nego u državnim. Kriza je takođe smanjila i razlike u platama muškaraca i žena jer žene dominiraju u sigurnijem javnom sektoru, a muškarci u privatnom, rečeno je 10. aprila na predstavljanju studije Međunarodne organizacije rada "Uticaj krize na zarade u Srbiji" u Beogradu.
Prema podacima Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti u Srbiji starijih od 15 godina na kraju novembra 2011. godine iznosila je 23,7 % dok je na kraju 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza iznosila 14,7 %.
"S obzirom da će rast BDP u ovoj godini biti praktično oko nule, a naše iskustvo pokazuje da smo i u vreme relativno visokih stopa rasta imali rast nezaposlenosti, očekuje nas blagi porast nezaposlenosti", rekao je autor studije i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Arandarenko.
Od 2000. do danas bez posla je ostalo oko 900.000 ljudi, kazao je Arandarenko. Prema podacima Ankete o radnoj snazi, od izbijanja krize u jesen 2008. broj zaposlenih starosti od 15 do 64 godine smanjen je do kraja prošle godine za oko pola miliona, sa 2,65 miliona na 2,14 miliona zaposlenih.
Nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada u Srbiji Jovan Protić ocenio je da "alarmantna nezaposlenost" nije isključivo karakteristika Srbije, već i drugih zemalja u okruženju.
"Nažalost, nema puno indikatora koji pokazuju da bi nezaposlenost mogla da opadne u skorijem periodu i to je trend i u drugim zemljama u regionu. Hrvatska je probila stopu od 20%. Neću da kažem da se približava nama, ali to je dosta visoka stopa nezaposlenosti", rekao je on.
U studiji se navodi da su prosečne zarade i pre krize i nakon izbijanja krize rasle brže nego bruto domaći proizvod. "Do izbijanja krize, zarade su u proseku rasle 13,5 % godišnje dok je prosečni privredni rast bio 5,4 %", naveo je Arandarenko.
Koautorka u izradi studije Sonja Avlijaš kazala je da je rast plata u javnom sektoru do izbijanja krize bio znatno brži nego u privatnom. "U predizbornim godinama, u nekim sektorima zarade su rasle i do 30%", navela je ona istakavši da je rast zarada naročito primetan u zdravstvu.
Od početka krize nivo zarada u javnom sektoru stagnira, ali i dalje postoje razlike u nivou zarada zaposlenih sa istim obrazovanjem i kvalifikacijama u javnom i privatnom sektoru, istakla je ona.
Prema autorima studije, u privatnom sektoru je poslednjih godina zabeležen rast zarada od 3%. Kako je rečeno, rast je posledica otpuštanja radnika sa niskim platama pa se ukupni prosek zarada onih koji su zadržali posao povećao.
Od 2000. razlika u kretanjima zarada muškaraca i žena ide od 4% do 15 %, u zavisnosti od godine posmatranja i načina računanja, rečeno je na predstavljanju studije.
"Posle krize se razlike u primanjima muškaraca i žena smanjuju u korist žena jer žene više rade u javnom sektoru dok su muškarci u privatnom sektoru gubili poslove", objasnila je Avlijaševa i navela da diskriminacija žena postoji jer žene sa nižim ovrazovanjem teško mogu da se uključe na tržište rada. Javni sektor je kako je rekla, mehanizam zaštite žena na tržištu rada.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
