U Evropskoj uniji 7. juna je registrovana 1.000. prijava za razvoj medicinskih proizvoda za prevenciju, dijagnozu i lečenje retkih bolesti sa teškim posledicama. To, kako je saopštila Evropska komisija, pokazuje ogroman napredak u razvoju lečenja tih bolesti. Retkim bolestima smatraju se bolesti koje pogađaju manje od jedne na 2.000 osoba. Zbog male rasprostranjenosti, lekovi nemaju veliki potencijal za zaradu, pa se terapije ne razvijaju dovoljnim tempom. Evropska komisija zbog toga pruža podsticaj kompanijama koje ih razvijaju. U Srbiji je lečenje od retkih bolesti prošle godine prvi put uneto u zakonodavstvo. Međutim, prema proceni Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije, i dalje nema napretka u njihovom lečenju.

Procenjuje se da u EU 30 miliona stanovnika boluje od retkih bolesti, dok je procena Nacionalne organizacije da u Srbiji oko 500.000 građana živi sa nekom retkom bolešću. Postavljanje dijagnoze i lečenje je teško jer je mali broj pacijenata pogođen svakom pojedinačnom bolešću, tako da u javnosti ne postoji dovoljna svest i znanje o ovim bolestima.

U mnogim slučajevima, potreban lek još nije razvijen, ističe se u saopštenju Evropske komisije. Jedan od velikih problema je činjenica da takvi lekovi pružaju mali potencijal za zaradu jer tržište nije veliko. To obeshrabruje razvoj lekova.

EU je 1999. godine zbog toga usvojila propis kojim se pruža podsticaj za lekove za retke bolesti. Moguće je, pod jasno propisanim slovima, dobiti ekskluzivno pravo na tržištu do 10 godina nakon odobrenja o puštanju na tržiište. Propisi podržavaju istraživanja, ali omogućavaju i da se utvrdi koji proizvodi imaju potencijal, kako bi se podstakao njihov razvoj i što pre pustili na tržište.

Registrovanje 1.000. prijave pokazuje da propisi daju rezultat, navodi se u saopštenju Komisije. Do sada je, kako se navodi, od tih 1.000 prijava dato odobrenje za 70 medicinskih proizvoda za terapiju 62 retke bolesti.

"Posvećen sam tome da ljudima sa retkim bolestima pomognemo da na vreme dobiju adekvatnu dijagnozu, informacije i negu", izjavio je evropski komesar za zdravlje i potrošačku politiku Džon Dali (John Dalli).

Prema njegovoj oceni, propisi EU su dali rezultat jer su pružili podsticaj za razvoj medicinskih sredstava za dijagnozu, prevenciju i lečenje retkih bolesti. "Ti podsticaji su od ključnog značaja za razvoj lekova kojima može da se postigne napredak, da se od života sa patnjom bez odgovarajućeg leka pređe na život sa odgovarajućom terapijom", rekao je Dali.

Komisija ne donosi sama odluku o uvrštavanju na listu prijava za terapiju retkih bolesti. Prijava ide na razmatranje u Evropsku agenciju za lekove, koja sprovodi naučnu procenu proizvoda kako bi utvrdila da li se planirani proizvod može podvesti pod sredstvo za retke bolesti.

Podsticaji Komisije uglavnom podrazumevaju smanjenje naknada i naučni savet Agencije da bi se pomoglo organizacijama da nastave svoje napore istraživanja i razvoja, kako bi na kraju dobili dozvolu za stavljanje na tržište.

Registar prijava svima je dostupan na internetu na internet sajtu Komisije.

Među sredstvima koja su već dobila odobrenje za tržište su na primer tretman za Gošeovu bolest Zaveska (Zavesca), od koje u Srbiji, kako se procenjuje, boluje 31 osoba i lek Evoltra za lečenje limfoblastne leukemije kod dece,

Težak položaj u Srbiji

U Srbiji je lečenje retkih bolesti prvi put regulisano prošle godine. Međutim, oboleli se žale da je njihov položaj i dalje loš i da se nijedan pacijent još ne leči iz novoosnovanog Fonda za retke bolesti.

Predstavnici Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije (NORBS) ukazali su 30. maja da nema pozitivnih pomaka u lečenju obolelih od retkih bolesti koji se očekivao od zakonskog regulisanja te oblasti.

Predsednica NORBS-a Jelena Milošević podsetila je da je izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju pre godinu dana formiran Fond za retke bolesti pri Ministarstvu zdravlja. Uprkos tome, kako je istakla, još se nijedna obolela osoba ne leči sredstvima iz tog Fonda, koji se finansira delom iz budžeta, a delom iz poreza za igre na sreću. Kako je kazala, Fond je po odmah po formiranju prenet u nadležnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i u njemu ne učestvuju članovi tog udruženja.

Uprkos obećanju da će tri člana NORBS-a učesvovati u radu Komisije za retke bolesti pri Ministarstvu zdravlja, oni nisu uključeni, reka je ona, uz napomenu da je i ta komisija preneta u nadležnost RFZO.

Predstavnica Udruženja za pomoć i podršku obolelih od Gošeove bolesti Darinka Šulić je rekla da je u Srbiji 31 osoba obolela od te bolesti i da se niko ne leči o trošku države.

"Njihovo lečenje je dovedeno u pitanje, jer će uskoro ostati bez terapije čak i kroz kliničku studiju...ni humanitarna pomoć ne dolazi od marta", rekla je ona.

Oboleli od retkih bolesti u Srbiji u najvećem broju nisu prepoznati u sistemu zdravstvene zaštite. Oni se suočavaju i sa stigmatizacijom i visokom cenom lekova.

Izvor: EurActiv.rs i Beta

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi