Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi
|
|
|
|
Objavljeno : 16.05.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je poslednja na listi 34 evropske zemlje po kvalitetu zdravstvene zaštite, pokazuje Evropski zdravstveni potrošački indeks (Euro Health Consumer Index) za 2012. godinu. Od 42 pokazatelja na osnovu kojih se zemlje rangiraju, Srbija je dobra samo u tri - zastupljenost prava pacijenata u zakonu o zdravstvenoj zaštiti, dostupnost medicinske dokumentacije za pacijenta i vakcinacija dece protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečje paralize. Sa druge strane, Srbija je zemlja sa najmanjom stopom preživljavanja obolelih od raka i u grupi zemalja sa najvećim brojem izgubljenih godina života zbog prerane smrti. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje smatraju da su razlog mala ulaganja u zdravstvo, dok nevladina organizacija Doktori protiv korupcije ukazuje na rasprostranjenu korupciju.
Prema indeksu švedske organizacije Helt konsjumer pauerhaus (Health Consumer Powehouse - HCP), Srbija je dobila 451 poen od 1000. To je duplo manje od najbolje rangirane Holandije, koja ima 872 poena.
Direktor organizacije HCP koja sprovodi ovo istraživanje Arne Bjorberg rekao je da Srbiju ne bi trebalo porediti sa bogatim članicama EU jer to nije realno, već sa susednim zemljama, koje imaju dosta bolje rezultate. "Susedi kao što su Hrvatska (655 bodova), Makedonija (527) ili Albanija (535) su relevantniji i pokazuju da je pred Srbijom težak posao da dostigne te nivoe", rekao je Bjornberg.
"Izgleda da osnovne usluge, kao što je vakcinacija beba, funkcionišu. Postoje rastuća prava pacijenata, ali, u celini, ishodi, kao i pristup pacijenata, moraju da se poprave", istakao je on.
Rezultati i jesu jedna od oblasti u kojoj Srbija ima najlošije pokazatelje, odnosno gotovo sve loše ocene. Tu je ubrojana smrtnost od infarkta miokarda, smrtnost dece, stopa preživljavanja obolelih od raka, broj izgubljenih godina života na 100.000 stanovnike, rasprostranjenost meticilin rezistentnog zlatnog stafilokoka, čestog uzročnika bolničkih infekcija, udeo carskih rezova u porođajima i nedijagnostifikovani dijabetes.
Od svih tih pokazatelja, Srbija je samo po udelu carskih rezova u srednjoj kategoriji, sa manje od 250 na 1.000 živorođene dece, slično kao u Slovačkoj, Letoniji i Velikoj Britaniji i nešto manje nego u Španiji. U ovom pogledu je najlošija Grčka, gde se svaka druga žena porodi carskim rezom, a najbolja Holandija sa manje od 150 na 1.000 živorođene dece.
Po rasprostranjenosti nedijagnostifikovanog dijabetesa Srbija ja među lošijima, sa nešto manje od 3,5%. Kako se ističe u izveštaju, dijabetes je jedna od oblasti u kojoj se redovne posete lekaru nedvosmisleno isplate.
Srbija je takođe među nalošijima po broju godina usled prevremene smrti koja se mogla izbeći. Na 100.000 stanovnika mlađih od 69 godina, izgubi se 5.000 godina. Najlošiji skor ima Litvanija, oko 6.500, a najbolji Island - malo više od 2.000.
Pokazatelj gde je Srbija nalošija, doduše prema podacima iz 2008. godine budući da novijih nema, je stopa preživljavanja obolelih od raka - nešto iznad 30%. Odmah iznad Srbije su Grčka i Poljska, sa oko 35%. Najbolji su Luksemburg, Francuska, Norveška, Finska i Irska sa više od 60%.
Podeljena Evropa
Background Izveštaj za 2012. godinu ocenjuje sisteme zdravstvene zaštite u 34 evropske zemlje (27 zemalja članica EU plus Norveška, Island, Švajcarska, Hrvatska, Makedonija, Srbija, i Albanija) pomoću 42 indikatora. Oni obuhvataju područja ključna za korisnika zdravstvenih usluga: prava pacijenata i informacije, vreme čekanja na lečenje, ishod lečenja, opseg pruženih usluga i farmaceutska sredstva.
Većinu materijala čine javno dostupni podaci međunarodnih institucija, poput Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Doprinos su, međutim, dale i državne institucije zemalja koje su obuhvaćene izveštajem.
U izveštaju se ukazuje na jake, ali i slabe tačke pojedinačnih zdravstvenih sistema. Tako je na primer Holandija "osrednja" u pogledu čekanja na lekare zbog obaveze da lekar opšte prakse da uput za specijalistu. Druge zemlje koje imaju, prema ovom merenju, dobar sistem zdravstva su Danska, Luksemburg i Island.
Ovaj indeks odražava napredak zdravstvene zaštite u Evropi, poboljšanje ishoda lečenja i opštih uslova. Takođe se ocenjuje da su pomalo preuveličani alarmantni signali o uticaju ekonomske krize na pad kvaliteta zdravstvene zaštite zbog smanjenja budžeta.
Međutim, slika koju pruža indeks je slika podeljene Evrope u pogledu zdravstva. Kako se navodi, u jednoj grupi su sistemi na severozapadu Evrope, na koje su već uticale potrebe potrošača - Holandija, Belgija, skandinavske zemlje. Tu su i zemlje centralne i istočne Evropse koje brzo napreduju - Češka, Slovačka, Hrvatska, Litvanija i Estonija, kao i grupa zemalja koje imaju stabilne sistema, ali i izvesne probleme da uhvate korak sa novim izazovima - Nemačka, Austrija, Italija i Španija.
Ali velika je grupa zemalja koje stalno imaju loše rezultate iz ekonomskih, kulturnih i političkih razloga i ne ostvaruju pravi naperedak.
"To znači da je zdravstvo u Evropi daleko od ujednačenog. To se odnosi i na osnovne usluge poput vakcinacije dece i mamografiju, ali i na hirurgiju srca i pristup novim lekovima za rak, ocenio je Johan Jertkvisr (Hjertqvist), osnivač i predsednik HCP.
U izveštaju se zaključuje da bi Brisel trebalo da se zabrine zbog toga što se ne ostvaruje napredak u najslabijim članicama EU, budući da ulaganja EU nisu dala dobre rezultate u ujednačavanju zdravstvenog sistema.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Stavovi
U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) agenciji Beta je rečeno da nisu iznenađeni lošim plasmanom Srbije, jer se sa izdvajanjem manjim od 250 evra po stanovniku ne može očekivati visok standard.
Zemlje u regionu izdvajaju četiri puta više po stanovniku, a iz budžeta RFZO-a od 205 milijardi dinara skoro polovina se izdvaja za plate zaposlenih u zdravstvu, rekli su u tom Fondu.
Udruženje Doktori protiv korupcije ocenilo je da su uzrok lošeg stanja korupcija i pronevera novca.
"Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i potrošenih 15 milijardi evra u javnom sektoru, najvažniji zdravstveni pokazatelji su pogoršani: preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog, dijabet poprimaju oblik epidemije. Kod malignih oboljenja, stanje je poražavajuće, svake godine od raka oboli 37000 ljudi. I dok u razvijenim zemljama 2/3 obolelih preživi, u Srbiji 2/3 obolelih umre", navodi se u saopštenju.
"Zdravstveni dinar se rasipa bez kontrole, za finansiranje političkih stranaka i lično bogaćenje partijskih aparatčika, samozvanih 'menadžera'. Institucije sistema, Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje 'Batut', Lekarska komora Srbije žive u falsifikovanom svetu Potemkinovih sela. Evropska unija je obmanuta: višegodišnje donacije od 140 milona evra za projekte unapređenja zdravstva su završeni fijaskom poslednjeg mesta u Evropi", dodaje se.
"Sa legalizovanom korupcijom u zdravstvu, potpunom dominacijom politike nad strukom, nesposobnim ali zato poslušnim upravljačkim kadrom, drugačiji ishod od poslednjeg mesta u Evropi i nije bio moguć. (...) Da bi se odlepili sa poslednjeg mesta, potrebne su velike promene. A prva i ključna promena, u skladu sa upozorenjima iz Evropske unije, je svakako ukidanje koruptivne paradigme u zdravstvu", zaključak je Doktora protiv korupcije.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
