Prva "beba iz epruvete", Lujza Braun (Louise Brown), rođena je 1978. godine. To je tada izazvalo burne reakcije konzervativnih krugova društva i crkve i pokrenulo žučne rasprave o moralnim pitanjima. Više od tri decenije kasnije, njena majka Lesli (Lesley) je preminula u 64 godini, a na konferenciji u Istanbulu 2. jula izneta je procena da je od tada u svetu rođeno oko pet miliona beba vantelesnom oplodnjom. U Srbiji parovi imaju priliku za dva besplatna pokušaja veštačke oplodnje, dok Beograd za svoje građane finansira još jedan.

Prema podacima Evropskog društva za ljudsku reprodukciju i embriologiju, u svetu se godišnje začne oko 350.000 beba veštačkom oplodnjomi. Izraženo u procentima, to je oko 0,3% od 130 miliona beba koliko se svake godine rađa u svetu. Procena je napravljena na osnovu podacima o vantelesnoj oplodnji širom sveta do 2008. godine i procenama za period 2009-2011, o kojem još ne postoji statistika.

Vantelesna oplodnja obavlja se van tela žene, u laboratoriji, zbog čega se o tako začetim bebama govori i kao o "bebama iz epruvete". Ova metoda na početku je uzburkala javnost, ali se vremenom nametnula kao efikasno rešenje za veliki broj parova koji ne mogu da dobiju decu.

"Tehnike su se u velikoj meri poboljšale tokom godina, a povećana je i stopa uspešnosti", istakao je predsednik Međunarodnog odbora za nadzor medicinski potpomognute oplodnje. Britanski specijalista Sajmon Fišel (Simon Fishel) rekao je da veliki broj beba rođenih vantelesnom oplodnjom daje smisao legalnoj i moralnoj borbi koja se vodila za veštačku oplodnju, kao i savladavanje otpora društva.

Prema podacima sa konferencije u Istanbulu, svake godine se u svetu vantelesna oplodnja (uključujući i inseminaciju) primeni u 1,5 miliona slučajeva, od čega trećina u Evropi.

Stopa uspešnosti je 32% po embrionu. Evropska organizacija ističe da se u Evropi ulažu napori da se izbegnu višestruke trudnoće takos sto se usađuje manji broj embriona, često i samo po jedan. Procenat trojki u vantelesnoj oplodnji tako je opao na manje od 1%, a blizanaca na nešto ispod 20%.

Parovi u Srbiji imaju dva besplatna pokušaja besplatne oplodnje o trošku države. Pored toga, grad Beograd svojim građanima daje treći pokušaj, kao i drugi ako su samo prvi obavili o državnom trošku.

Prema pisanju medija, od 2006. godine iz državne kase je finansirana vantelesna oplodnja za 4.500 parova, a rođeno je više od 1.000 beba, sa uspešnošću nešto nižom od 23%. Republički fond za zdravstveno osiguranje sada finansira i drugi pokušaj vantelesne oplodnje, a Beograđanima je na raspolaganju i treći pokušaj koji se finansira iz gradskog budžeta.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Spor oko sedmomilijarditog stanovnika