Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Privatne plaže u Italiji sve brojnije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Italiji je broj privatnih plaža, na kojima nema mesta za građane praznih džepova, udvostručen od 2001. godine do danas. Deo građana zbog toga je nezadovoljan dok, prema reportaži AFP-a, neki krive državu što ne ume sama da uredi i održava javne prostore. Ekološke organizacije pokreću inicijative protiv privatizacije plaža, što zbog prava građana na slobodan pristup moru, što zbog izgradnje koja najčešće prati koncesije. Situacija u ovom pogledu raznolika je u Evropi. Tako se u Crnoj Gori ulaz na plaže zvanično ne sme naplaćivati, u Hrvatskoj sme u slučaju koncesija, a u Grčkoj se sme naplaćivati ulaz na hotelskim plažama zatvorenog tipa.
"Gospođo, molim vas ustanite, ne možete ovde da ostanete", poruka je koju je čuvar plaže uputio trudnici koja je nadgledala svog sina koji se igrao u plićaku. Ova scena odigrala se sredinom jula u mestu Alasio u Liguriji, na severu Italije. Osnov za to je opštinska odluka kojom je zabranjen slobodni boravak na privatnim plažama.
Ko neće da plati suncobran ima pravo na "slobodan prolaz", ali se zadržavanje ne toleriše.
Od 2006. godine zakonom je utvrđeno da u Italiji svako ima "slobodan" i "besplatan" pristup plaži. Međutim država ih sve više daje na korišćenje privatnicma.
Prema podacima ekološke organizacije Fond za zaštitu prirode (WWF), broj privatnih plaža povećan je sa 5.568 iz 2001. godine na današnjih 12.000. Privatne plaže danas, sa suncobranima i ležaljkama koji se iznajmljuju za u proseku 15 do 20 evra dnevno, zauzimaju 900 od ukupno 4.000 kilometara obale za kupanje.
Prema rečima predsednika Zelenih Anđela Bonelija (Angelo Bonelli), primorski objekti su u procvatu, ali je odlazak na more postao luksuz. On se zalaže da se u gradskim područjima u primorju, gde je privatizacija priobalja posebno izražena, uspostavi ravnoteža između privatnog i državnog sektora, sa po 50%. Bonelijeva želja je da Italijani "ponovo dobiju more, da mogu besplatno da sednu na klupu i gledaju zalazak sunca".
Direktor za ekološke politike WWF u Italiji Gaetano Benedeto (Benedetto) ukazao je i na problem narušavanja ekosistema nanošenjem betona. U isto vreme, kako je ukazao, korišćenje javnog dobra donosi ogromne profite malom broju osoba.
Mnogi građani su shvatili pouku: potrebno je da plate za kupanje, kao u pokrajini Lacijum, u Ostiji, primorskom mestu u koje često dolaze Rimljani.
Marina i njen muž, kao i svakog utorka, dovode ćerku na more. "Nisam često ovde, ali sam spremna da platim jednom sedmično da bih koristila usluge", navela je ova mlada žena, opružena na ležaljci u senci suncobrana, usluga koju koristi po ceni od 20 evra dnevno.
"Atmosfera je prisna, opuštena", smatra Sabrina, koja je izdvojila 1.800 evra za godišnju pretplatu za šest osoba, u šta je uključena kabina za presvlačenja, suncobran i dve ležaljke.
Štrajk ležaljki
Elizabeta iz Rima navikla je od detinjstva na privatne plaže Ostije i ne namerava da traži mesto za peškir na malobrojnim javnim plazama pokrajine Lacijum. Njen stav je da su vlasti te plaže zapustile. "Država je nesposbna da upravlja javnom prostorima", požalila se ona, ocenivši da "nema alternative".
Sa stavom da je država odgovorna slaže se i jedan upravnik privatne plaže koji ima koncesiju od 2000. godine. "Država ne želi da upravlja svojom baštinom već više voli da je poveri privatnicima", naveo je on.
Da bi pružili otpor "betoniranju" primorja, pokret Zelenih poziva građane, kojima je more "ukradeno", da na internetu pročitaju "priručnik odbrane kupača". "Pristup moru je pravo", navodi se na tom sajtu. Boneli navodi primer Rio de Žaneira, u kojem se u Kopakabani mogu besplatno brčkati i milioner i siromašni stanovnik favela.
Inicijativa za oslobađanje mora je sve više. U Rimu gde je prema Bonelijevim rečima oko 80% kupališta privatizovano. Zeleni su pokrenuli referendum protiv privatnih plaža. U Napulju su stanovnici odlučili da na napuštenoj industrijskoj lokaciiji naprave plažu.
"Branimo pravo 98% stanovnika Napulja koji imaju kupaći kostim, a moraju da plaćaju za kupanje, a ne prava 2% privilegovanih koji imaju brod", tvrdi Mauro Forte, član građanskog odbora "Plaža za sve".
Nezadovoljni su i "gospodari suncobrana". Oni za 3. avgust planiraju "štrajk ležaljki" na svim italijanskim privatnim plažama, kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog evropske direktive o liberalizacija usluga, takozvane direktive Bolkestajn (Bolkestein).
Ona će ih naterati da posle 2016. godine zarad konkurencije vrate koncesiju. Tom merom biće pogođeno oko 30.000 preduzeća i 600.000 zaposlenih.
More za sve u Crnoj Gori i Bugarskoj
Prema ovogodišnjem programu kupališta, na plažama u Crnoj Gori ne sme se naplaćivati ulaz, sa izuzetkom hotelskih plaža na kojima se može ograničiti ulaz. Kućnim ljubimcima nije dozvoljen pristup, izuzev u za to posebno utvrđenim zonama.
U Hrvatskoj je situacija nešto drugačija. Iako plaže ne mogu biti privatno vlasništvo, pa vlasnici vikendica nemaju pravo da sa "svojih" poseda teraju neželjene posetioce, hotelijeri i koncesionari imaju pravo da naplaćuju ulaz. Naplata je, barem prema pisanju štampe, sve rasprostranjenija.
Poslovni list je prošlog leta izvestio da se plaže na kojima se naplaćuje ulaz "mogu nabrojati na prste", pre svega zbog protivljenja lokalnih samouprava i stanovništva.
Međutim, prema nedavnom tekstu zadarskog Narodnog lista, broj plaža sa naplatom ulaza se povećava, a građane "mami" i niz usluga, poput suncobrana i ležaljki.
Prema proceni tog lista, četvoročlanu porodicu odlazak na plažu košta 30 evra dnevno. Opšte pravilo se, međutim, ne može izvući budući da cene variraju, pa ulaz negde može da košta 6 (80 evro centi), negde 30 kuna (oko 4 evra), a ulaz na veliki broj plaža je slobodan.
Procena tog lista je da su u Hrvatskoj cene usluga ipak niže nego u dosta drugih evropskih zemalja.
Slobodna Dalmacija je prenela da opštine sve više pronalaze i načine da indirektno naplaćuju odlazak na plažu, na primer naplatom parkinga, po satu ili na dan.
Narodni list dao je i prikaz situacije u nekim drugim evropskim državama.
U Bugarskoj, Belgiji, Holandiji i na grčkom delu Kipra su plaže, kako je navedeno, javne, bez naplate, s tim što su u Bugarskoj dostupne i za kućne ljubimce, u Belgiji i Holandiji im je zabranjen pristup, a na Kipru se mogu dovoditi samo na plaže na kojima je to izričito dozvoljeno. Slobodna je i većina plaža u Danskoj,kao i u Francuskoj gde su izuzetak hotelske plaže zatvorenog tipa.
U Grčkoj je većina plaža javna, ali je za deo njih potrebno platiti ulaz. Reč je najčešće o "bolje opremljenim plažama", na kojima se mogu iznajmiti i ležaljke i suncobrani, ističe Narodni list.
Prema izveštaju koji je početkom letnje sezone objavila Evropska komisija, kvalitet vode na kupalištima u EU uglavnom je dobar.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
