Građani zemalja Evropske unije veruju da će EU iz krize izaći jača, ali većina ne želi da u članstvo Unije uđu nove zemlje. To proizlazi iz najnovijeg istraživanja raspoloženja žitelja evropske dvadesetsedmorice "Eurobarometar 77", koje je obavila Evropska komisija i u kojem su prvi put obuhvaćena mišljenja građana Srbije i ostalih kandidata za članstvo u EU, kao i turskog dela Kipra.

Ispitivanje mišljenja i raspoloženja građana EU i zemalja kandidata pokazalo je da poverenje u Evropsku uniju nije splasnulo, iako blizu polovine ispitanih smatraju da je ekonomska situacija loša i u Evropi i u svetu i da zasad stvari ne idu nabolje.

"Eurobarometar 77" je potvrdio već u drugoj polovini prošle godine utvrđen odbojan stav 53% žitelja 27 zemalja članica prema ulasku novih zemalja u članstvo Evropske unije u idućim godinama, dok je 36 odsto građana EU bilo za dalje proširivanje.

Gledajući po zemljama EU, za otvaranje vrata Unije novim članicama se najviše zalažu Poljaci, njih 62%, zatim Rumuni i Letonci po 58%, Slovenci i Bugari po 56%. I u Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj, Slovačkoj, Šveđskoj većina građana smatra da ubuduće treba primati nove države u redove evropske dvadesetsedmorice.

Najmanje raspoloženi prema ulasku novih članica u Uniju su Nemci, 20% njih, kao i Austrijanci - 21%, dok je za proširivanje takođe samo 25% Francuza, 27% Luksemburžana i 29% Britanaca. Tek 44% Grka i 40% Italijana bi, recimo, isto tako bili za dalje proširivanje EU.

Najveći otpor prema prijemu novih članica u Uniju imaju Nemci, i to 74%, 73% Austrijanaca, 71% Finaca i 70% Francuza takođe ne žele nove pridošlice u “evropski klub”.

Kad je reč o zemljama kandidatima za članstvo, za ulazak u EU se najviše zalažu Makedonci i to 88% njih, zatim Hrvati 65%, Crnogorci 62%, Srbi 58%, dok je prema članstvu u EU naklonjeno samo 41% Islanđana i 40% Turaka.

Islanđani su ujedno i najuzdržaniji prema učlanjenju u EU - tačno polovina građana, a svaki četvrti Srbin i Hrvat takođe ne bi želeo da postane “evropski građanin”.

Na pitanje “šta za vas lično predstavlja Evropska unija”, blizu polovine građana evropske dvadesetsemorice su odgovorili da je to sloboda da putuju, rade i studiraju po celoj Uniji, nešto preko 20% njih se opredelilo za “mir i demokratiju”, a 12% za ekonomski boljitak.

Za dve petine Makedonaca, trećinu Crnogoraca, 23% Srba i 21% Hrvata Evropska unija je “obećana zemlja”, kad je reč o ekonomskom boljitku, a samo 16% Turaka veruje da bi im u EU ekonomski bilo bolje.

Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Intervju

  : Kipar: Nadamo se otvaranju pregovora sa Srbijom u decembru
  
• 

  Vesti

  : Pokrenuti pregovori sa Crnom Gorom o članstvu
  
• 

  Analize i stavovi

  : EU i Zapadni Balkan: Deset godina samoće
  
• 

  Vesti

  : File: Proširenje deo rešenja a ne problema