 Nafsika Krusti (Krousti), ambasadorka Kipra u Srbiji
U Srbiju će u oktobru doći poslovna delegacija sa Kipra da bi upoznala srpske privrednike sa mogućnostima koje njihova zemlja pruža. Odnosi dve zemlje su odlični, ali je potrebno unapređenje, posebno u domenu ekonomskih i kulturnih veza. Trudiću se da te odnose podignem na viši nivo. Srbija u prethodnih pet godina ima suficit u trgovini sa Kiprom, ali je obim trgovine veoma mali i u prvih pet meseci ove godine iznosio je oko 22 miliona američkih dolara. Mali je i broj turista iz Srbije koji posećuju Kipar i u prethodnih pet godina nije prelazio 4.000 godišnje. Kipar se nada da će Savet EU u decembru 2012. moći da donese odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom. To, međutim, zavisi od Srbije, odnosno od toga da li će Srbija ispuniti potrebne uslove. Kipar ne priznaje Kosovo, a u predsedavanju će tom problemu pristupati nepristrasno, ne narušavajući svoj stav o nepriznavanju i uzimajući u obzir stavove svih 27 zemalja članica, bez obzira da li priznaju Kosovo ili ne.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Da li je proširenje na Zapadni Balkan visoko na listi predsedavanja Kipra EU i šta Kipar planira da učini u tom domenu?
Proširenje na Zapadni Balkan jeste prioritet našeg Predsedavanja. Značajno je da se da evropska perspektiva Srbiji, koja je ključna za stabilnost osetljivog područja Zapadnog Balkana.
Kipar je ohrabren signalima koje je do sada poslao novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić, da je posvećen orijentaciji Srbije ka EU i voljan da sarađuje sa EU institucijama u ostvarenju tog cilja. Takođe ohrabruje i njegova opredeljenost za nastavak dijaloga Beograd-Priština i za primenu sporazuma koje je odlazeća vlada do sada postigla.
U tom kontekstu, kiparsko predsedništvo se nada da će se stvoriti neophodni uslovi da Evropski savet u decembru donese odluku da se otvore pristupni pregovori sa Srbijom. Ostvarivanje tog ambicioznog cilja uglavnom zavisi od same Srbije i napretka koji će ostvariti u pogledu uslova koje je postavila EU u zaključcima Saveta za opšte poslove u decembru 2011. godine. Izveštaj o napretku koji će Evropska komisija predstaviti u oktobru 2012. godine biće od ključnog značaja.
Kakav je stav Kipra prema Kosovu?
Principijelan stav Republike Kipar o nepriznavanju Kosova je veoma jasan .Glavni razlozi za to su da se teritorijalni integritet i suverenitet Srbije moraju poštovati i očuvati, a Kosovo je sastavni deo Srbije. Naš stav je da se kroz dijalog mora pronaći rešenje problema prihvatljivo za obe strane, a Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999 je jedina pravna osnova za to.
Kipar, kao ni još četiri zemlje članice, ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Samim tim, EU nema zajednički stav o statusu Kosova. U svetlu svega toga, Kipar će što se tiče Kosova obavljati dužnost predsedavajućeg EU nepristrasno, uzimajući u obzir stavove svih 27 zemalja članica, bez obzira da li su priznale Kosovo ili ne, a opet ne narušavajući naš stav da ne priznamo Kosovo.
Kipar je ušao u EU sa nerešenim problemom teritorijalne podele, dok je malo verovatno da će Srbija ući u EU sa nerešenim pitanjem Kosova. Kako gledate na to?
Svaki problem je različit. Kada se Kipar priključio EU, cela teritorija Kipra, uključujući i deo pod turskom okupacijom (od 1974), pristupio je Uniji. U skladu sa Protokolom 10 sporazuma o pristupanju Kipra suspendovana je primena pravnog nasleđa EU u okupiranom delu do pronalaženja konačnog rešenja za taj poblem. Svim zemljama članicama bilo je jasno da Kipar ne može biti talac Turske po drugi put.
Kako ocenjujete odnos Srbije i Kipra?
Bilateralni odnosi između dve zemlje su izvanredni. Veze između naših naroda potvrdile su se veoma konkretno mnogo puta tokom teških perioda za svaku od njih. Međutim, ima mnogo prostora za napredak, posebno u oblasti ekonomskih i kulturnih veza. Kao novi ambasador Kipra u Srbiji, budući da sam preuzela dužnost tek početkom marta, uradiću sve što mogu da podignem te odnose na viši nivo.
Kada je reč o ekonomskoj saradnji, moguće je poboljšanje u više oblasti poput infrastrukture, turizma, poljoprivrede i bankarstva.
Srbija ima suficit u trgovini sa Kiprom, ali obim trgovine nije veliki. Kojom robom i uslugama uglavnom trguju Srbija i Kipar?
Od 2006. godine Srbija stalno ima suficit u trgovini sa Kiprom. Istina je, međutim, da je obim trgovine izuzetno mali u tom periodu. Od januara do maja ove godine izvoz iz Srbije na Kipar dostigao je 20,74 miliona američkih dolara, a sačinjavaju ga uglavnom telekomunikaciona oprema, gotovi proizvodi i transportna oprema. Sa druge strane, izvoz s Kipra u Srbiju je na veoma niskom nivou od 1,14 miliona američkih dolara, a izvoz uključuje povrće, voće, farmaceutske proizvode i mesne proizvode.
Kada je reč o ulaganjima u Srbiju, prema podacima Narodne banke Srbije za prošlu godinu, Kipar je bio 11. diretktni investitor u Srbiju sa neto ulaganjima od 42,58 miliona evra.
Značajno je da privrednici iz Srbije steknu dodatne informacije o mogućnostima koje Kipar pruža za poslovanje i investicije. Ja ću u saradnji sa kiparskom Komorom trgovine i industrije i Ministarstvom trgovine ozbiljno raditi na tome da se pošalju privredne delegacije da predstave mogućnosti. U oktobru očekujem takvu delegaciju.
Koji su glavni uvoznici i izvoznici Srbije na Kipar?
Najznačajniji izvoznici iz Srbije na Kipar su: Roaming elektroniks (Electronics) za mobilne telefone, potrošačku elektroniku i IT industriju i CT kompjuteri (Computers) za IT opremu, Mitsajds (Mitsides) point iz Sremske Mitrovice (proizvodjač brašna i testenina), Art of kinetik (proizvodnja brodova od punog drveta), Grosoptik iz Umke (proizvodnja oftalmoloških sočiva i dioptrijskih okvira), Prvi Partizan Užice, Jugoimport SDPR (vojna oprema), Tigar auto gume, Identiko (Identico International) i Julieta. Oni su činili ukupno 97% ukupnog izvoza iz Srbije na Kipar tokom prve polovine 2012. godine.
Najveći uvoznici u Srbiju s Kipra su: PHS Alvogen (farmaceutski proizvodi), Vitalis trejd (Trade) trgovina voćem i povrćem, kao Fruit World, RV Trade, Fibro , Mitsides Point iz Sremske Mitrovica, Nedeljković iz Sašinaca (mesna industrija), Industrija mesa Topola i Karneks (Carnex), proizvodnja bakra Sevojno. Oni su činili oko 69% uvoza sa Kipra na Srbiju u prvoj polovini godine.
Zašto je obim trgovine toliko mali?
Moramo da omogućimo poslovnim ljudima, koji su promoteri privredne saradnje, da razumeju mogućnosti koje postoje u Srbiji i na Kipru. To je cilj koji ću kao novi ambasador staviti visoko na listu prioriteta.
Kipar je poznat po dobrim uslovima koje pruža kompanijama i finansijskom sektoru. Da li smatrate da je taj imidž Kipra preteran?
Kipar je uvek igrao značajnu ulogu kao trgovinski i poslovni centar zahvaljujući dobrom strateškom položaju. Dovoljno je da pogledamo na mapu Kipra da vidimo da se nalazi na raskrsnici tri kontinenta.
O Kipru se često govori kao o zemlji koja ima najpovoljniji poreski režim u EU i tačno je da je stopa poreza na dobit od 10% ključna za privlačenje firmi koje žele da rade na Kipru. Kipar pruža povoljan poreski režim, dobru poslovnu infrastrukturu, podsticajno poslovno okruženje, liberalan režim za ulaganja i visoko kvalifikovanu radnu snagu.
Zahvaljujući širokoj mreži ugovora o dvostrukom oporezivanju sa mnogim zemljama, kao i drugim medjunarodnim sporazumima o investicijama, multinacionalne korporacije i međunarodna preduzeća koja su uključena u međuanrodne poslovne aktivnosti mogu osetno da povećaju povraćaj na investicije koristeći strukturu kiparske holding kompanije prilikom planiranja međunarodnih poreskih poslova.
Da li sporazum o dvostrukom oporezivaju između Srbije i Kipra pruža dovoljno dobar okvir za poslovanje?
U toku su pregovori o novom sporazumu vlada nasih zemalja o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, za koji verujem da će biti od izuzetne koristi. Do tada se primenjuje stari sporazum, koji su sklopili Republika Kipar i tadašnji SFRJ 1985. godine.
Koje promene će doneti novi sporazum?
Kiparske vlasti ga još razmatraju i ne mogu da pružim više detalja o tome. Svi ekonomski ugovori tog tipa poboljšavaju poslovno okruženje. Zato smatram da će biti veoma dobar u te svrhe i pokušaću da utičem da se procedura za sklapanje sporazuma skrati.
Kipar je i turistička destinacija. Da li je potencijal saradnje dve zemlje u toj oblasti iskorišćen? Koliko turista godišnje poseti Kipar?
Turizam je ključni stub kiparske privrede. Prošla godina je bila izvanredna za turizam - broj dolazaka povećan je za 10%, dok je prihod od delatnosti povezanih sa turizmom dostigao 12,5%. Ove godine imamo još bolju sliku.
Kipar godišnje privuče oko 2,5 miliona stranih turista, što je izuzetno visok broj kada uzmete u obzir da na ostrvu živi manje od jednog miliona stanovnika. Kipar ne raspolaže samo stereotipnim ugođajima poput sunca i mora, već pruža i ogromno bogatstvo kulturnog i istorijskog nasleđa koje je staro više hiljada godina.
Nažalost, podaci o posetama srpskih turista Kipru pokazuju da u prethodnih godinu dana nije bilo više od 4.000 turista godišnje, što je veoma mali broj. To je još jedna oblast kojoj želim da posvetim veliku pažnju i uvrstim Kipar na turističku mapu za građane Srbije.
Slično je i sa posetama građana Kipra Srbiji, gde su brojke opet veoma male. Žao mije što Kiprani, dok veliki broj njih putuje u Centralnu Evropu, na primer u Prag i Budimpešta, nemaju Beograd na turističkoj mapi. Iz onoga što sam do sada videla, to je veoma lep glavni grad, a Srbija kao zemlja ima mnoge lepote koje građani Kipra mogu da istraže.
Šta Kipar planira da postigne tokom šest meseci predsedavanja EU?
Dozvolite mi da kažem da Kipar pristupa svom prvom predsedavanju EU ne samo kao obavezi, već pre svega kao istorijskoj mogućnosti da pruži trajan doprinos evropskim integracijama, istovremeno jačajući svoj imidž pouzdanog i odgovornog člana EU.
Kipar je uveren da je u ovim teškim vremenima, pre svega u kontekstu krize u Evro zoni, potrebno prevazići standardnu raspravu između pobornika "više Evrope" i evroskeptika koji zagovaraju "manje Evrope". Osnovna poruka kiparskog predsedništva je da se radi na "boljoj Evropi", zajednici koja ima veći značaj kako za njene građane tako i za ceo svet.
Kipar je postavio četiri sledeća prioriteta:
Prvo, efikasnija i održivija Evropa. U tom kontekstu na vrhu prioriteta našeg predsedavanja su pregovori o Višegodišnjem finansijskom okviru EU za period 2014-2020. godine. Želimo da do decembra okončamo pregovore i zatvorimo efikasan budžet EU koji bi unapredio mogućnosti za privredni rast i zapošljavanje, što je od ključnog značaja.
Drugo, Evropa sa privredom koja daje bolje rezultate i zasnovana je na rastu.
Treće, Evropa koja ima veći značaj za svoje gradajane, uz solidarnost i socijalnu koheziju.
Četvrto, Evropa u svetu bliža susedima. Glavni akcenat u četvrtom stubu stavićemo na južnu dimenziju Evropske politike susedstva. To je postalo posebno značajno nakon Arapskog proleća u više zemalja regiona. Takodje kritično zaoštravanje situacije u Siriji zahteva najveći stepen pažnje.
Takođe, u ovom četvrtom prioritetu od ključnog je značaja da doprinesemo unapređenju procesa pristupanja.
Kakav će biti stav Kipra prema Turskoj, zemlji kandidatu za članstvo u EU, koja je najavila da će bojkotovati kiparsko predsedavanje?
Kipar, bez obzira na problem turske okupacije na ostrvu, planira da tokom ovih šest meseci čini sve u duhu predsedavajuće zemlje i nećemo dozvoliti da nacionalni problem odredi naše predsedavanje. Međutim, nismo spremni da dozvolimo da problem okupacije podrije naše predsedavanje, što na žalost Turska svojim stavom do sada prema našem predsedavanju Saveta EU pokušava da učini.
Turska arogantno diktira svoje uslove EU, vređajući time Uniju naroda kojoj želi da se priključi.
Kipar je potpuno jasno stavio do znanja da smo tokom predsedavanja spremni da doprinesemo napredovanju Turske u pristupanju, pod uslovom naravno da se ispun svi kriterijumi, obaveze i parametri do sada postavljeni. Ukoliko Turska odluči da postupa drugačije, potpuno je jasno da će to naškoditi njenom približavanju EU i da ona sama zatvara vrata svom evropskom putu.
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
