Turska privreda je u procvatu, što u tu zemlju privlači sve veći broj nemačkih preduzeća, kao i samih Nemaca turskog porekla u potrazi za poslom. Ta tendencija je tim jača što je privredni rast u zoni evra slab. Prema istraživanju konsultantske kuće Roland Berger, loš privredni rast u Evropi će pogodovati povećanju investicija u Turskoj.

Turska privreda može da "izazove zazubice" zoni evra - u prethodnih 10 godina rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je u proseku 5,4% godišnje, javni dug je opao na ispod 40%, što je manje od većine evropskih zemalja, a zauzdana je inflacija koja je dugo bila slaba tačka Turske.

"Loš privredni rast u Evropi dovešće do novih direktnih stranih ulaganja u Turskoj i tu zemlju će učiniti neizostavnim delom dugoročne strategije evropskih firmi", navedeno je u istraživanju frankfurtske konsultantske kuće Roland Berger.

Turska ima ogromne potrebe u pogledu infrastrukture, energije, automobila i finansijskih usluga, što su oblasti u kojima su nemačke firme posebno dobre. Turska, naime, ima 74 miliona stanovnika, od kojih je više od 60% mlađe od 35 godina, a kupovna moć raste.

Nemačka je već značajan akter na turskom tržištu. Prema podacima nemačko-turske privredne komore u Istanbulu, u Turskoj ima 30.000 stranih firmi, od čega je svaka šesta, odnosno ukupno oko 5.000, nemačka. Samo 2011. godine, u Turskoj je osnovano 534 novih firmi sa nemačkim kapitalom, što je povećanje od 14% u odnosu na prethodnu godinu.

Mala firma za proizvodnju automobilske opreme iz Rura, na severozapadu nemačke, Tedrajv stiring (Tedrive Steering), jedna je od tih njih. Odabrala je Tursku da za prvo mesto u inostranstvu gde će sklapati sisteme za upravljanje. Vlasnik te firme Tomas Brize (Bruese) obrazložio je tu odluku tvrdnjom da je tursko automobilsko tržište "u veoma jakom rastu" i da nemačka tehnologija i dalje ima odličnu reputaciju.

Kombinacija u kojoj svi dobijaju

Mnoge nemačke firme već dugo su u Turskoj, ali se u privrednu komoru stalno upisuju nove filijale, ogranci i povezana preduzeća, što je, po rečima potpredsednika Komore i finansijskog direktora energetske firme RWE Ralfa Jegera, znak da proširuju svoje delatnosti u zemlji.

RWE je druga po veličini energetska kompanija u Nemačkoj. Ona je u Denizliju na jugozapadu Turske uložila 500 miliona evra u izhradnju kombinovane elektrane na gas kako bi strujom snabdevala 3,5 miliona domaćinstava, a puštanje u pogon očekuje se krajem 2012. godine.

Nemačkim preduzećima pogoduju stari dobri socio-ekonomski odnosi dve zemlje.

Nemačka je prvi trgovinski partner Turske. Ona kupi 10,3% turskog izvoza, a toj zemlji proda 9,5% robe namenjene izvozu, pokazuju statistike javne agencije za ekonomski razvoj Džermani trejd end invest (Germany Trade and Invest).

Mnogi Turci su otišli u Nemačku 60-ih godina prošlog veka u potrazi za poslom i danas su najveća imigrantska grupa sa oko tri miliona ljudi.

Zaposleni i funkcioneri nemačkih firmi u Turskoj često su Turci koji su se školovali u Nemačkoj ili Nemci turskog porekla. Oni su, po Jegerovim rečima, veoma pogodni za to jer su dvojezični i poznaju obe kulture.

U privatnom obrazovnom centru u multikulturalnoj berlinskoj četvrti Krojcberg (Kreuzberg) od 2006. godine postoje kursevi nemačkog, engleskog i turskog u trgovini i hotelijerstvu, uz staževe u nemačkim preduzećima u Turskoj, na primer u lancu distribucije Metro. "Želimo da obrazujemo mlade koji će jednog dana biti korisni za nemačku privredu", rekao je direktor centra Nihat Sorgec, koji je i sam turskog porekla. "Omogućavamo im da se oslobode imidža imigrantske dece sa lošim društvenim položajem. To je kombinacija u kojoj svi dobijaju", naveo je on.

Izvor: AFP

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nemačka strahuje od raspada zone evra
  
• 

  Vesti

  : EU pokreće proces vizne liberalizacije sa Turskom
  
• 

  Vesti

  : File: Novi elan u odnosima sa Turskom