Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka strahuje od raspada zone evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.06.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani četiri najveće članice evro zone - Francuske, Nemačke, Španije i Italije uglavnom smatraju da je pomoć Grčkoj "bačen novac" jer ta zemlja neće moći da ga vrati, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja objavljeno 24. juna. Među njima dominira mišljenje da u slučaju neuspeha da se reši problem grčkog duga ova "slaba karika" zajedničke valute treba da se vrati na drahmu. Međutim, nemački zvaničnici, koji Grčku pritiskaju da poštuje obaveze, istovremeno strahuju od raspada zone evra jer su moguće posledice drastičan pad privredne aktivnosti u Nemačkoj, praćen povećanjem nezaposlenosti.
Prema evropskom istraživanju instituta Ifop-Fidušal (Fiducial), prema Grčkoj su nešto blaži Španci i Italijani od Francuza i Nemaca. Tako 85% Francuza i 84% Nemaca smatra da vlasti u Atini neće moći da vrate novac, dok taj stav deli 72% Španaca i 65% Italijana.
Oni su pesimisti i po pitanju situacije u zoni evra u slučaju da se problem grčkog duga ne reši - 84% Francuza, 76% Nemaca, 90% Španaca i 88% Italijana smatra da će se problemi "povećati u opasnim razmerama".
Takođe, samo u Italiji većina građana (56%) smatra da će Grčka zahvaljujući EU i sopstvenim naporima uspeti da smanji dug i deficit, dok je taj procenat u svim drugim zemljama niži od 50 - u Francuskoj 39%, Nemačkoj 27% i Španiji 44%.
U slučaju neuspeha, većina građana Nemačke (78%) i Francuske (65%) i svaki drugi u Španiji (51%) i Italiji (49%) smatra da Grčka treba da istupi iz zone evra. Međutim, Nemci i Francuzi su postali nešto fleksibilniji od prethodnog istraživanja iz novembra 2011, kada se za izlazak Grčke iz zone evra u slučaju neuspeha izjasnilo 81% Nemaca i 73% Francuza.
Background Grčkoj su u prethodne dve godine odobrene dve pozajmice i brisanje duga od ukupno 347 milijardi evra, što je 1,5 puta više od BDP-a zemlje, odnosno 31.000 evra po stanovniku. Međutim, isplata pomoći obustavljena je zbog političke neizvesnosti zbog izbora u maju i ponovljenih izbora u junu, tako da je Grčka izložena bankroststvu u julu.
Nakon ponovljenih izbora 17. juna u Grčkoj je formirana vlada, koja se zalaže za ostanak Grčke u zoni evra, uz izvesne promene plana štednje koje bi omogućile pomeranje rokova za reforme, manje ambiciozan plan za otpuštanje državnih službenika i podsticanje rasta. U sklopu plana reformi, u Grčku 25. juna dolaze i predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i MMF-a, takozvane "trojke" da bi procenili finansijsku situaciju u zemlji.
Memorandum koji je Grčka potpisala podrazumeva otpuštanje 150.000 državnih službenika, od čega 15.000 ove godine. Međutim, prema pisanju dnevnika levog centra To Vima, prvi interni izveštaj "trojke" pokazuje da Grčka nije postupala po planu. Izveštaj "trojke" pokazuje da su pronalaženi načini da se ljudi zapošljavaju na centralnom nivou, a da je 12.000 ljudi zaposleno u lokalnim zajednicama.
Većina građana ove četiri zemlje uprkos teškoćama u zoni evra ne želi povratak na stare nacionalne valute. Oko tri četvrtine Frnacuza (74%), Španaca (75) i Italijana (72%) priželjkuje povratak na stare valute - franak, pezetu i livru. Protivljenje je nešto manje u Nemačkoj, gde 61% ne želi da se vrati na "staru dobru marku".
Istraživanje je sproveo institut Ifop-Fidušal između 18. i 21. juna na uzorku od po oko 1.000 ljudi u svakoj od četiri zemlje. Objavljeno je istovremeno u francuskom listu Žurnal de dimanš (Journal de Dimanche), španskom ABC-u, nemačkom Bild am zontagu (Sonntag) i italijanskom Korijere dela sera (Corriere della Sera).
Nemačka privreda ugrožena
Prema pisanju nedeljnika Špigel (Spiegel) od 25. juna, nemačko ministarstvo finansija strahuje da bi raspad zone evra imao ogromne posledice na nemačku privredu.
Prema studiji tog ministarstva, u prvoj godini nakon propasti zone evra, nemačka privreda bi mogla da doživi pad od 10%.
To bi povuklo i povećanje nezaposlenosti, koja bi mogla da pogodi pet miliona stanovnika.
Broj nezaposlenih u maju bio je 2,86 miliona, što je stopa nezaposlenosti od 6,7%, inače u padu u odnosu na april.
"U poređenju sa takvim scenariom, čini se da je bolji plan za izvlačenje iz krize, bez obzira na to koliko košta", objasnio je jedan zvaničnik ministarstva finansija koji je želeo da bude anoniman.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
