Ozbiljna nezaposlenost širom EU, pogoršanje finansijske situacije domaćinstava i rast siromaštva dece obeležili su drugi ovogodišnji kvartal u 27-članom bloku koji je od kraja 2011. u ili na ivici recesije. Broj nezaposlenih premašio je 25 miliona ali se situacija na tržištu rada u velikoj meri razlikuje od zemlje do zemlje. Tako je u Španiji stopa nezaposlenosti za više od 20 procentnih poena veća nego u Austriji. Prema najnovijim podacima, nezaposlenost je u zoni evra u avgustu dostigla rekordnih 11,4%. Istovremeno su izgledi za zapošljavanje i dalje neveliki, posebno ako se porede sa vremenom pre krize.

Novi Kvartalni izveštaj EU o socijalnoj situaciji i zaposlenosti pokazuje da su razlike među članicama sve veće pa evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor poziva na hitnu primenu preporuka usvojenih u julu, kao i mera utvrđenih u Paketu za zapošljavanje Evropske komisije.

U Izveštaju se navodi da je, uprkos padu ekonomskih aktivnosti, broj zaposlenih u EU i zoni evra u drugom kvartalu, nakon tri uzastopna kvartala pada, minimalno porastao u poređenju s prvim tromesečjem, za 0,1%. Tom rastu najviše je doprinelo veće zapošljavanje u uslugama, isključujući sektore finansijskih usluga i osiguranja.

Broj nezaposlenih je u prvom kvartalu dostigao dosadašnji maksimum od 25,3 miliona, što je za 2,6 miliona ljudi više nego u martu 2011. Na nivou EU stopa nezaposlenosti je 10,4%. U zoni evra razlike među članicama su veoma izražene pa Austrija ima najnižu stopu nezaposlenosti od 4,5% dok je na drugoj strani u Španiji bez posla 25,1% radno aktivnih. Pri tome je povećan broj ljudi koji su dugo bez posla na 10,7 miliona i sada taj deo nezaposlenih čini 4,5% radno aktivnih, što je za 0,4 procentna poena više nego pre godinu dana. Očekuje se dalji rast dugoročno nezaposlenih, s obzirom na loše makroekonomske perspektive. Pri tome se upozorava da nezaposlenost na dugi rok vodi obeshrabrivanju i povlačenju sa tržišta rada.

Posebno ozbiljan problem je sa mladima, gde je stopa nezaposlenosti na nivou EU u julu bila 22,5%. I tu su razlike ogromne pa je 12 članica imalo stopu nezaposlenih mladih iznad 25% a samo tri (Austrija, Nemačka i Holandija) ispod 10%. Loše perspektive za zapošljavanje mladih nose i sve veći rizik od nezaposlenosti na dugi rok i trajne neaktivnosti. Na to upucuhuju i podaci o sve većem broju mladih koji niti rade, niti se obrazuju i usavršavaju. Evropska komisija aktivno radi na rešavanju problema nezaposlenih mladih ljudi i do kraja godine će pokrenuti dve inicijative sa ciljem da se mladi ili zaposle ili nastave školovanje.

Nove statistike ukazuju da osim nezaposlenosti na tržištu rada postoji još problema, uključujući rad sa nepunim radnim vremenom i rad u "sivoj" zoni. Sa nepunim radnim vremenom radi 8,6 miliona ljudi, a mahom je reč o ženama, dok je 10,9 miliona u tzv. sivoj zoni između neaktivnosti i nezaposlenosti, poput onih koji su prestali da traže posao.

Deca izloženija siromaštvu

Krizu su osetili svi i raspoloživi prihodi domaćinstava su pali, što je za posledicu imalo rast opšteg ali i siromaštva dece u zemljama koje je kriza više pogodila. Siromaštvo dece nametnulo se kao problem jer je porastao broj domaćinstava u kojima roditelji nedovoljno zarađuju a istovremeno je izostala adekvatna podrška društva porodicama sa decom.

Podaci pokazuju da se procenat dece kojoj preti rizik od siromaštva, i to nakon socijalnih izdvajanja, kreće od 10% u Danskoj i Finskoj do preko 20% u Španiji, Grčkoj, Bugarskoj, Portugaliji, Italiji, Rumuniji, Letoniji, Poljskoj, Litvaniji i Luksemburgu.

Istovremeno se obim i efikasnost beneficija za decu razlikuju širom EU. U Finskoj, Mađarskoj i Austriji beneficije za porodice i decu umanjuju rizik od siromaštva dece za 50 i više procenata prema za 40% u Nemačkoj, koja troši približno isti udeo BDP (3,2%) za te beneficije. Nadostatak podsticaja u poreskom i sistemu doprinosa, kao i nedovoljna dostupnost brige o deci takođe doprinose siromaštvu dece.

Zemlje EU razlikuju se i po snazi ekonomskih aktivnosti pa tako neke, poput Nemačke, Francuske i Poljske, i dalje beleže privredni rast, dok su u Italiji i Britaniji aktivnosti u padu. U drugom ovogodišnjem kvartalu po oštrom padu privrednih aktivnosti i zaposlenosti izdvojile su se Španija i Portugalija. Na nivou EU bruto domaći proizvod (BDP) je inače bio u padu od 0,1% a na nivou zone evra od 0,2%.

Kada je reč o rastu produktivnosti, ona je u drugom kvartalu nastavila da slabi širom EU a najveći pad ubeležen je u Italji, Mađarskoj i Britaniji. Istovremeno je u nekim članicama zabeležen nominalni rast zarada, posebno u Biraniji i Finskoj, u Španiji i još nekim zemljama zarade su stagnirale dok je u Sloveniji došlo do pada.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Nezaposlenost mladih 50% u Španiji, Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Centralna Evropa pokušava da sačuva radna mesta
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost najveća briga u EU i na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : Stopa nezaposlenosti u Srbiji rekordnih 25,5%
  
• 

  Vesti

  : U EU skoro 25 miliona nezaposlenih