Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Stopa nezaposlenosti u Srbiji rekordnih 25,5%
|
|
|
Objavljeno : 29.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
Stopa nezaposlenosti u Srbiji u aprilu 2012. iznosila je 25,5 %, što je 3,3 procentna poena više nego u istom mesecu prošle godine i najviša od 1998. godine kada je statistika počela da se vodi, saopštio je 29. juna Republički zavod za statistiku. Od izbijanja krize 2008. do danas nezaposlenost se povećala za više od 11 procentnih poena, a bez posla je ostalo oko 600.000 ljudi. Stopa zaposlenosti koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina, takođe je pala, kao i "rad na crno". U EU stopa nezaposlenosti takođe raste: u aprilu je iznosila 10,3%, a najviša je bila u Španiji 24,3%.
Podaci za Srbiju su dobijeni anketom o radnoj snazi na uzorku od 8.000 domaćinstava. Anketirano je 21.402 građana, a za 19.017 prikupljeni su podaci o njihovoj radnoj aktivnosti. Stopa zaposlenosti se meri učešćem nezaposlenih u ukupnom broju radno sposobnih stanovnika.
Ovo je rekordna stopa nezaposlenosti u poslednjih 14 godina otkad Republički zavod za statistiku objavljuje rezultate ankete.
Za muškarce je stopa nezaposlenosti 25%, a za žene 26,1%. Stopa zaposlenosti u aprilu je iznosila 34,3 %, što je 1,9 % manje nego u aprilu 2011. Za muškarce je stopa zaposlenosti 41,5 %, a za žene 27,7 %.
U Beogradskom regionu je stopa nezaposlenosti 22,7 %, u Vojvodini 27,2 %, Regionu Šumadije i Zapadne Srbije 24,9 %, Regionu Južne i Istočne Srbije 26,9 %. Stopa neformalne zaposlenosti, odnosno rada "na crno", u aprilu je iznosila 17 % i za 2,9 % je manja nego u istom mesecu prošle godine.
U redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke o Srbiji, Crnoj Gori, Kosovu, Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, koji je predstavljen 5. juna za Srbiju je prognoziran rast bruto domaćeg proizvoda od 0,5% ove i 3% naredne godine.
Međutim, kako se navodi u izveštaju, privredni rast ne utiče u velikoj meri na smanjenje nezaposlenosti. Na 1 procentni poen rasta, nezaposlenost se smanjuje za 0,2 procentna poena, što znači da bi bilo potrebno pet godina snažnog rasta od 5% da bi nezaposlenost opala za pet procentnih poena.
Za kreiranje radnih mesta potrebno je rešiti osnovna pitanja koja se tiču poslovnog okruženja, na primer osnivanje preduzeća, procedure za plaćanje poreza, kao i troškovi izdavanja dozvola, naveo je na predstavljanju izveštaja glavni ekonomista Svetske banke za Srbiji Šestović, dodavši da je u tom pogledu bilo napretka početkom prošle decenije, ali da poslovanje opet postaje komplikovanije i skuplje.
Kada je reč o ponudi radne snage, naveo je on, problem je što obrazovni sistem ne odgovara zahtevima poslodavaca, pa su potrebne ozbiljne reforme, a najveći problem je u srednjem stručnom obrazovanju koje ne pruža potrebna znanja.
Pored toga, radno zakonodavstvo, koje uključuje i zakone ali i kolektivne ugovore, otežava situaciju jer unosi nefleksibilnost kako za primanje tako i za otpuštanje radnika.
"Ima puno posla u toj oblasti i smatram da bi to mogao biti jedan od prioriteta za sledeću vladu", naveo je Šestović, dodavši da je potreban veliki napor, a da se rezultati mogu očekivati za godinu, dve ili više.
Šestović je naveo i da su izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja do kraja 2011. godine bile oko 0,1 % bruto domaćeg proizvoda, što je četiri puta manje nego u EU, a u 2012. godini su dodatno smanjena za oko 40 %. To je po njegovoj oceni "neodgovorna politika", pogotovo kada se uzme u obzir teška situacija nezaposlenosti među mladima, iako te mere kako je istakao imaju ograničeni efekat.
U aprilu 2012. godine nezaposlenost u EU dostigla 10,3%, objavio je 1. juna Evropski statistički zavod Eurostat. U odnosu na mart je povećana za 0,1 procentni poen, dok je godinu dana ranije iznosila 9,5%.
Procenjuje se da je u EU u aprilu ove godine bilo 24,7 miliona nezaposlenih, od čega 17,4 miliona u evro zoni. Nezaposlenost je najviša u zemljama u kojima je finansijska kriza najdublja - Španiji (24,3%) i Grčkoj (21,7% prema podacima za februar).
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|