Projekat podržali
Sponzori mreže
|
EU usvojila listu dozvoljenih aroma
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.10.2012. |
|
|
|
|
|
|
Evropska komisija usvojila je dva nova propisa o aromama u prehrambenim proizvodima koja će doprineti daljem povećanju bezbednosti hrane. Tim propisima pojašnjava se i harmonizuje upotreba aromatičnih supstanci, a predviđeno je i da u prehrambenoj industriji mogu da se koriste samo arome sa odobrene liste. Potrošači će moći da koriste i on-lajn bazu podataka o dozvoljenim aromatičnim supstancama. Na tržištu EU koristi se oko 2.800 aroma od kojih je 2.100 na novoj listi dozvoljenih supstanci. Još 400 supstanci će ostati na tržištu dok Agencija ne završi ispitivanja. Reč je o aromatičnim supstancama koje se koriste već dugo i ocenjene su kao bezbedne, ali ne u Agenciji. Njihovo ispitivanje i odobravanje biće završeno do kraja 2015. godine. Predviđena je i mogućnost podnošenja zahteva za ispitivanje i odobravanje neke arome koja nije na listi.
Arome se ne koriste u ishrani kao zasebni proizvodi već se dodaju hrani da poboljšaju ili izmene ukus. Najviše se upotrebljavaju u proizvodnji konditorskih proizvoda, cerealija, napitaka, mlečnih proizvoda. Dodaju se u maloj količini, tako da je izloženost potrošača eventualnim rizicima relativno mala.
Evropski komesar za zdravlje i zaštitu potrošača Džon Dali (John Dalli) ocenio je da će zahvaljujući naporima Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih tela novi propisi unaprediti transparentnost informacija o hrani, kako građanima, tako i industriji.
Prvi propis zapravo predstavlja novu listu aromatičnih supstanci koje mogu da se stavljaju u hranu. Ta lista će početi da važi 22. aprila 2013. godine, tako da je evropskoj prehrambenoj industriji ostavljeno vreme da se prilagodi. Sve arome koje ne budu na listi biće zabranjene i postepeno izbačene iz upotrebe u roku od godinu i po dana, saopštila je Evropska komisija.
Druga regulativa se odnosi na tzv. ostale arome, poput onih koje se ne prave od jestivih suspstanci, a stupa na snagu već 22. ovog meseca.
Najveći dobitak od novih propisa, uz veću bezbednost hrane, biće to što će potrošači, industrija hrane i nacionalna tela za kontrolu moći lako da u on-lajn bazi podataka otkriju koje su aromatične supstance dozvoljene.
Nadležni nacionalni organi biće odgovorni za povlačenje sa tržišta nedozvoljenih aroma a biće dužni i da obaveste Evropsku komisiju i druge članice EU o spornim supstancama kroz Sistem za brzo uzbunjivanje za hranu i hranivo.
Usvajanje liste odobrenih aroma, koje su svrstane u šest kategorija, predstavlja i važan korak u sprovođenju regulative o odobrenim aromatičnim supstancama usvojene u decembru 2008. kojom se zahteva da upotreba aroma bude bezbedna i ne dovodi potrošače u zabludu.
Arome se izdvajaju iz prehrambenih ili neprehrambenih izvora i opšte je prihvaćeno da je za one koji se ne dobijaju iz hrane potrebno ispitivanje i odobrenje.
Bezbednost 2.100 aroma sa liste potvrdili su Naučni komitet za hranu, Savet Evrope, Zajednički ekspertski komitet FAO i SZO za prehrambene aditive i Evropska agencija za bezbednost hrane. Bezbednost neke arome ocenjuje se na bazi doze koja se uobičajeno koristi u proizvodu.
U slučaju uvođenja nove arome proizvođač dostavlja zahtev za odobrenje Evropskoj komisiji koja ga prosleđuje Agenciji da ispita bezbednost. Nakon što Agencija da mišljenje, u roku od devet meseci, Komisija sa ekspertima članica EU razmatra zahtev za odobrenje. Kompletna procedura izadavanja dozvole može da traje do godinu i po dana.
Propisi sadrže i posebne odredbe koje se tiču materija koje se ne koriste samo kao arome, poput kofeina i teobromina koji sadrži čokolada, ili za one za koje postoji preporuka ograničenja korišćenja, poput d-kamfora.
Kako su za Euractiv rekli u srpskom Ministarstvu poljoprivrede, upotreba aroma u hrani u Srbiji regulisana je Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za namirnice kojim se regulišu kvalitet i drugi zahtevi koji za arome namirnica moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu. U sklopu Pravilnika postoji pozitivna lista aroma, odnosno lista dozvoljenih aroma.
Upotreba aroma u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (uvoza i izvoza), na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, u nadležnosti je sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja.
Bezbednošću hrane, pa i aditiva i aroma koje se koriste u prehrambenoj industriji, u Srbiji bi, kako je za Euraktiv rekao predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, trebalo da se bavi i nacionalni savet za bezbednost hrane koji, međutim, nije osnovan ni dve godine po donošenju Zakona o bezbednosti hrane.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|