Poslanici Evropskog parlamenta glasali su 2. februara protiv predloga Evropske komisije da se proizvođačima hrane prošire mogućnosti da obeležavaju proizvode kao zdravije, tako šte će na etiketi procentualno označiti koliko proizvod sadrži manje masti, šećera ili soli. Evropski parlament smatra da će se takvim oznakama samo zavarati potrošači. Evropska komisija je prošlog juna predložila uvođenje nove etikete za dvadesetak tvrdnji o nutritivnoj vrednosti kao što su "nizak nivo masti", "bez masti" ili "bez šećera". Udruženja potrošača pozdravljaju odluku parlamenta, dok organizacije potrošača hrane smatraju da je odluka šamar svima koji su se trudili da potrošačima pojasne nutritivni napredak u proizvodnji hrane.

Predlog Komsije podržao je 161 poslanik, dok je 393 bilo protiv, a 21 je bio uzdržan. Glasanje je usledilo samo dva dana nakon što su se članovi parlamentarnog odbora izjasnili protiv predloga da se uvedu nove nutritivne kategorije u propise o zdravstvenim standardima hrane, uvedene pre pet godina. Nove preporuke Komisije omogućile bi proizvođačima da tvrde da proizvod sadrži barem 15% manje masti, šećera ili soli nego što je to bio slučaj u prethodnim uputstvima.

Matias Grut (Matthias Groote) koji predsedava Odborom za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane pozdravio je ishod glasanja. "Zadovoljan sam što je Evropski parlament branio interese zdravstveno osvešćenih potrošača, koji moraju da naprave jasnu razliku između prehrambenih proizvoda koje kupuju", rekao je ovaj nemački poslanik nakon glasanja.

Odbor smatra da su nove etikete problematične jer bi zapravo nivo sadržaja masti, šećera ili soli u osnovnom proizvodu neke kompanije mogao da bude daleko veći od sličnog proizvoda druge kompanije. To znači da nova verzija proizvoda sa oznakom o procentualnom smanjenju šećera ili masti ne bi realno prikazivala nivo. Takođe, osnovni proizvod druge kompanije, od koga nije pravljena verzija "sada sa manje masti ili šećera", ne bi mogao da dobije etiketu, iako je objektivno sadrži manje nego proizvod prve firme koji ima etiketu "sada sadrži 30% manje masti".

U obrazloženju Odbora se navodi da bi nove etikete mogle da uvedu nefer konkurenciju na tržištu jer bi potrošači mogli da pomislile da proizvodi sa novim oznakama "sada sa 25% manje soli" ili "sada sa 30% manje šećera" imaju daleko manji procenat tih sastojaka od proizvoda sa sadašnjim opisnim oznakama "lajt", "manje". Postojeća pravila zahtevaju da proizvodi koji imaju etiketu "sadrži manje šećera" imaju 30% manje tog sastojka nego osnovni uporedivi proizvodi.

Akciju su podržale i zdravstvene organizacije i udruženja potrošača koja su tvrdila da bi predložene promene zakona obmanule kupce u uverenju da kupuju mnogo zdraviju hranu.

Nemačka poslanica desnog centra Renate Somer (Renate Sommer), inače izvestilac parlamenta za obeležavanje hrane, rekla je da bi predlog Komisije "zaveo kupce, a proizvođači bi povećali prodaju".

Ali vodeća asocijacija proizvođača HranaPićeEvropa (FoodDrinkEurope) saopštila je da se blokiranjem predloga Komisije udara šamar onima koji informišu potrošače o nutritivnom unapređenju proizvoda. Predsednik grupe Hesus Serafin Peres (Jesús Pérez) rekao je da je glasanje parlementa "gorka pilula" proizvođačima hrane koji su se trudili da dobrovoljno izmene sadržaj proizvoda u skladu sa ukusima potrošača i očekivanjima o javnom zdravlju u poslednjih nekoliko godina.

Izvor: Euractiv.com, Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropski parlament: hrana mora na rasprodaju
  
• 

  Vesti

  : Zaplenjene velike količine krivotvorenih prehrambenih proizvoda
  
• 

  Vesti

  : Novi propisi za dijetetske proizvode u EU
  
• 

  Vesti

  : Pripremaju se novi propisi o obeležavanju hrane u EU