Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Britanija bi mogla da blokira evropski budžet
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) izjavio je da će blokirati donošenje sedmogodišnjeg evropskog budžeta ukoliko on bude u suprotnosti sa evropskim interesima. Kameron je upozorio da će London preduzeti mere kako bi se sprečilo da imigranti zauzimaju poslove Britancima i najavio "postavljanje novih linija" u britanskoj politici.
Kameron je podsetio da je u decembru 2011. godine već uložio veto na takozvanu fiskalnu povelju, koja je predstavljena s ciljem da se spreči eskalacija krize u evrozoni, i zapretio da bi to mogao ponovo da učini.
"Sedeo sam za okruglim stolom sa 27 predstavnika država, od kojih je njih 26 potpisalo povelju ali ja sam rekao 'Ovo nije u britanskom interesu i ne zanima me koliki pritisak vrše na mene'. Neću da potpišem i nismo to prihvatili... Oni znaju da sam spreman da kažem ne ukoliko ne vidim dobru ponudu i reći ću ne ponovo", rekao je Kameron gostujući 7. oktobra na Bi-Bi-Siju (BBC).
Zbog takvog stava Britanije, EU je morala da usvoji fiskalnu povelju bez njihovog potpisa, kao i bez Češke, koja je takođe odbila da potpiše dokument.
Sada je na dnevnom redu budžet Evropske unije koji se odnosi na period od 2014. do 2020. godine. Evropska komisija predložila je budžet od 1.033 milijarde evra, što je podržao i Evropski parlament, ali pojedine članice smatraju da je budžet preveliki. Među njima je Velika Britanija, koja predlaže smanjenje budžeta za 100 milijardi evra.
Oko 80% tog budžeta namenjeno je državama-članicama za pokrivanje svih troškova - od poljoprivrednih subvencija do novca za istraživanje.
Nemačko izdanje "Fajnenšel tajmsa" (Financial Times) objavilo je da će, prema predloženom sedmogodišnjem budžetu, za članice evrozone godišnje biti izdvajano 20 milijardi evra, od toga će sama Nemačka doprinositi sa oko šest milijardi evra. List navodi, ne citirajući svoje izvore, da će to značiti dodatni trošak od 0,2% bruto proizvoda članica evrozone.
Poređenja radi, ukupan godišnji budžet EU približno je oko 130 milijardi evra.
Kameron smatra da bi članice, pre donošenja budžeta, trebalo prvo da se usaglase oko "pravilne kontrole" potrošnje. Britanski premijer takođe je govorio o usvajanju posebnog budžeta za članice evrozone.
"Doći će vreme kada ćete morati da imate dva evropska budžeta - jedan za jedinstvenu valutu jer će oni morati mnogo više da pružaju podršku jedni drugima, i možda jedan širi budžet za sve ostale", rekao je Kameron.
Ideja posebnog budžeta za članice evrozone nije nova. Tu ideju nedavno je pomenuo i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej. Čini se da takav predlog dobija podršku većine članica Evropske monetarne unije, među kojima su i dve ključne zemlje - Francuska i Nemačka.
O realizaciji ideje dva odvojena budžeta, jednog za članice evrozone i drugog za sve ostale, trebalo bi da bude reči i na sastanku ministara finansija u Luksemburgu 8. oktobra. Na tom sastanku će, takođe, biti zvanično predstavljen i Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) kojim se omogućava formiranje takozvanih fondova za pomoć ugroženmh članicima evrozone u vrednosti od 500 milijardi evra. Ministri će razgovarati i o finansijskoj situaciji u Španiji i Grčkoj.
Druga oblast koja je potencijalno problem za Britaniju je politika prema imigrantima. London se zalaže za oštrije mere prema imigrantima.
"Pre dve sedmice posetio sam dve fabrike i postavio sam im pitanje koliko ljudi zapošljavaju iz drugih članica EU i kakav je balans. U jednoj je to bilo 60%, a u drugoj 50%. I sada, zaboga, imamo toliki broj nezaposlenih u našoj državi", rekao je Kameron.
Tvrdnje britanskog premijera potkrepila je i ministarka za unutrašnja pitanja u vladi Tereza Mej (Theresa May) koja je u intervju za "Dejli mejl" (Daily Mail) najavila da bi Britanija za pojedine članice EU mogla da uvede vize. Govoreći o prilivu ljudi iz Bugarske i Rumunije, ona je navela da među nekim članicama postoji "zloupotreba slobode kretanja na nivou EU".
Ukidanje ograničenja za rad u Velikoj Britaniji za građane Bugarske i Rumunije, koje stupa na snagu 31. decembra 2013. godine, moglo bi da stvori dodatne probleme Londonu. Većina evropskih država je to ograničenje već ukinula, ali se Velika Britanija i dalje tome opire. Za rumunske i bugarske državljane i dalje je neophodna radna dozvola u Velikoj Britaniji.
Izvor: euobserver.com, euractiv.com
Foto: beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
