Pod pritiskom finansijske krize psihološki jaz između severnih i južnih članica Evropske unije je sve vidljiviji. Na to ukazuju stereotipi o stanovnicima evropskih zemalja koji se ne čuju više samo u kafanama i pojavljuju u tabloidima već ih je sve više i u redovnom političkom diskursu. Analitičari kažu da ovaj razdor evro zonu ugrožava u istoj meri kao kamate i deficiti, navodi se u analizi američke agencije Asošiejted pres (AP).

"Ozlojeđenost među narodima u Evropi se dramatično povećava", rekao je Vinsent Forest (Vincent), ekonomista iz Londona koji radi za analitičku kompaniju Ekonomist intelidžens junit (Economist Intelligence Unit), koja je deo Ekonomist grupe. "Duro rešavanje ekonomske krize izaziva političku i društvenu krizu", dodao je on.

Protekle tri godine 17 zemalja evro zone pokušava da izađe na kraj sa dugovima - dok neke zemlje posrću pod teretom, druge diktiraju kako da se problem reši.

Nad celim regionom nadvija se sve veća recesija, a glavnim osetljivim tačkama, Španiji i Italiji, preti finansijski slom koji bi mogao razoriti 13 godina staru evro zonu i poremetiti globalnu ekonomiju.

Sve se više strahuje da će Španija poći stopama Irske, Grčke, Portugala i Kipra, odnosno tražiti paket kredita za spasavanje iz krize. Španija će uskoro dobiti pomoć u vidu kredita od oko 100 milijardi evra za svoj bankarski sektor od drugih zemalja evro zone. I Italiju čeka težak zadatak koji istovremeno podrazumeva kontrolu ogromnog duga i borbu protiv recesije.

U Grčkoj, gde kriza vlada pet godina, Nemačka se doživljava kao nepokolebljiva sila koja insistira na sve većem smanjenju troškova u budžetu, zbog kojih sve više Grka ostaje bez posla. Grčki političari i novinari čak su aludirali na Treći rajh, raspirujući gnev javnosti zbog Nemaca, navodi AP.

Italijanski karikaturisti objavljivali su kariakture nemačke kancelarke Angele Merkel uz vulgaran humor, a 6. avgusta je dnevni list Stampa objavio članak u kome se koristi pežorativni izraz za Nemce. U članku se navodi i izreka da Nemci vole Italijane, ali im se ne dive, dok se Italijani dive Nemcima, ali ih ne vole.

Nemačka je od svih zemalja evro zone najviše insistirala na štednji i disciplini, upozoravajući da izbavljanje prezaduženih država nosi opasnost "moralnog hazarda". To je pojam u ekonomskoj teoriji koji označava sklonost većem izlaganju riziku ako neko drugi snosi posledice tog rizika. Stav je Nemačke da će prezadužene zemlja, ako ne učine ono što je potrebno a dobiju pomoć, biti u iskušenju da ponovo nesmotreno postupaju.

Nemačka snishodljivost prema južnim kulturama ne ograničava se samo na ekonomiju, piše AP.

U januaru je uticajni nemački nedeljnik Špigl (Der Spiegel) objavio autorski tekst o potonulom brodu za krstarenja "Konkordija", čiji je kapetan pod istragom zbog ubistva iz nehata i napuštanja broda na kome su se još nalazili putnici.

"Da li vas čudi da je kapetan Italijan?", stajalo je u tekstu, praćeno pitanjem da li čitaoci mogu da zamisle kapetana Nemca ili Britanca kako napušta svoj brod. Ovaj tekst je izazvao žestoko negodovanje u Italiji.

Olanjajući se na stereotipe o nepoštenju na jugu, nemački građani koji se protive tome da se Grčkoj poveća pomoć rado ukazuju na činjenicu da su grčke vlasti "frizirale" budžetske izveštaje. Davanje još novca 'bila bi najveća greška koju Nemačka može da uradi", kaže Andreas Faj (Fey), radnik na železnici iz Frankfurta. "Oni prave dugove, naprave potpuni haos a onda lažu o tome, nameštaju knjige. Ja bih prekinuo (pomoć) odmah i izbacio ih", rekao je Faj.

S druge strane, mnogi vide u Nemačkoj glavnog krivca za stroge mere štednje i nove poreske politike.

Antonio Alvares (Alvarez), službenik u Madridu, kaže da je već video poster u kome se poziva na bojkot nemačke robe. "Ako se tako nastavi, ako postane još gore, možda može doći do problema među narodima iz različitih zemalja Evrope", rekao je on. Alvares tvrdi da Merkelova isuviše oštro kažnjava Španiju.

U Evropi ima i onih koji zagovaraju prevazilaženje razlika u korist evropskog jedinstva. Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) traži da se ublaže mere štednje koje se nameću zemljama koje druge članice EU "vade" iz dugova.

Premijer Luksemburga Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker), koji predsedava Evrogrupom koja okuplja ministara finansija evro zone, upozorio je u intervjuu nemačkoj televiziji na opasnosti od tona koji preovladava u Evropi.

Junker je ocenio da duhovi iz prošlosti mogu brzo da ožive. "Evropska integracija je i dalje vrlo krhak poduhvat. Mora se pažljivo postupati sa evropskim osećanjima i ne treba misliti da je prošlost samo prošlost. Ne, istorija je prisutna i moramo pažljivo postupati jedni s drugima", rekao je on.

Istraživač u briselskom Centru za studije o evropskim politikama Čincia Alčidi (Cinzia Alcidi) kaže da političari imaju obavezu da ne podstiču strasti.

"Mislim da se javljaju izvesne podele između prezaduženih zemalja i kreditora", rekla je ona. "To ne treba potcenjivati. To smatram najvećom pretnjom za evropski projekat i EU kao celinu", rekla je ona.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  : Novčani podsticaj za Nemce koji letuju u Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Francusko-nemački odnosi - umetnost kompromisa
  
• 

  Vesti

  : Kriza - podsticaj za stvaranje ekonomske unije u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Najviše odmora u EU imaju Nemci