Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Brisel svetski centar obaveštajnih službi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.10.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Iako je "hladni rat" odavno završen i pobednik poznat, špijunske aktivnosti i dalje su vrlo žive a Brisel, kao administrativni centar Evropske unije, prednjači u tome. Procenjuje se da u belgijskoj prestonici svakodnevno "operiše" na hiljade agenata različitih obaveštajnih službi, koji su uglavnom infiltrirani u veliki broj međunarodnih institucija ili rade u profesijama koje podrazumevaju kontakt sa diplomatama.
"Prestao sam da se viđam sa njim na ručkovima zbog toga što je stalno postavljao pitanja, a nikada nije ništa govorio o sebi", kazao je neimenovani diplomata koji radi u Saveru Evropske unije o jednom svom poznaniku koji je radio za Ambasadu Rusije u Belgiji.
Šef Belgijske obaveštajne službe (VSSE) Alen Vinants (Alain Winants) kaže da u prestonici Briselu danas ima više špijunskih aktivnosti nego u bilo kom drugom gradu u svetu. Hladni rat u tom gradu zapravo nikada nije ni završen. U jednom od svojih retkih intervjua Vinants je za za sajt Euobzerver (euobserver.com) rekao da se "ne radi o desetinama ili stotinama ljudi, nego o hiljadama" službenika i agenata stranih obaveštajnih službi.
"U Belgiji, špijunaža, ruska ali i iz država poput Kine i ostalih, na istom je nivou kao u vreme 'hladnog rata'... U našoj zemlji boravi ogroman broj diplomata, biznismena, tu su sedišta međunarodnih organizacija poput NATO-a i evropskih institucija. Tako da je ovo za službenike obaveštajnih sluzbi i špijune kao vrtić. Ovo je mesto gde treba biti", kaže Vinants.
On je dodao da se ne treba zavaravati time da u Briselu deluju samo agenti iz Rusije, Irana i Kine, jer su jednako prisutni i obaveštajci iz takozvanih "prijateljskih zemalja" bliskih EU, poput SAD ili Izraela. Vinants tvrdi da su Rusi prestali da regrutuju ljude po osnovu komunističke ideologije još 80-ih godina prošlog veka i da se sada sve radi isključivo za novac, pravljenje kompromisa ili zarad zadovoljenja ega.
"Postoji jedno polje gde nestaju podele između neutralnih, prijateljskih i neprijateljskih službi, a to je kada na dnevni red dođe zaštita ekonomskih i naučnih potencijala. U tom slučaju mislim da su sve službe konkurentne jedna drugoj", rekao je Vinants.
Špijuni su obično ljudi zaposleni u diplomtskoj službi, novinari, lobisti, poslovni ljudi, ali i studenti. Jedna od glavnih tema od interesa za obaveštajne službe su, prema rečima Vinantsa, energetska politika Evropske unije.
Oni se trude da naprave kontakte i sprijatelje se sa ljudima tokom brojnih seminara, prijema i drugih skupova, kojih u Briselu ima svakodnevno u velikom broju. Na meti špijuna su ljudi različitih profila, od onih u obaveštajnom žargonu poznatih kao "miševi" - osobe koje imaju izražen ego, sklonost ka novcu, ideološke probleme i slično.
Sa obaveštajnog aspekta špijunima su interesantni i ljudi koji imaju finansijskih problema, ili su bliskim nekim radikalnim ideologijama, ili jednostavno zamišljaju da su Džejms Bond i da mogu sve da urade. U pojedinim slučajevima, špijuni uspostavljaju kontakte u Briselu, ali čekaju sa aktiviranjem svoje veze i pokušaja vrbovanja tek pošto ta osoba dobije premeštaj u svoju domovinu.
Background Procenjuje se da u Srbiji deluje više desetina stranih obaveštajnih službi. Neke od njih bile su posebno aktivne u vreme kada su srpske vlasti pokušavaju da lociraju i uhapse haške optuženike, posebno tokom potrage za Ratkom Mladićem. Srpski mediji, posebno tabloidni, često su pisali o vezama pojedinih visokih funkcionera iz vlasti bivšeg predsednika Slobodana Miloševića sa stranim obaveštajnim službama.
Tako se za nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Jovicu Stanišića tvrdilo da je za radio za interese američke Centralne obaveštajne službe (CIA). Slične priče postojale su i za visoke ličnosti u srpskoj vojsci, ali i među političarima.
Jedan od najviših funkcionera koji je u Srbiji dovođen u vezu sa špijunskim aktivnostima bio je bivši načelnik Generalštaba vojske Srbije Momčilo Perišić. Perišić je 2002. uhapšen zajedno sa jednim službenikom američke ambasade u Srbiji zbog sumnje da je radio kao špijun za SAD. Iako je protiv njega podneta optužnica pred Vojnim sudom u Beogradu i poveden postupak, sud je morao da odustane od optužnice jer se Perišić, koji je u to vreme bio savezni poslanik, pozvao na imunitet.
U obaveštajnim krugovima postoji šala na račun iranskih obaveštajaca za koje kruži priča da najviše špijuniraju svoje ambasadore.
Slične priče postoje i za bezbednosne službenike u Evropskoj komisiji, Savetu i drugim službama EU. Vinants, međutim, tvrdi da osim slučaja Estonca Hermana Sima nije bilo većih incidenata sa curenjem informacija. Sim, bivši estonski službenik u ministarstvu odbrane, 2009. godine osuđen je za odavanje Moskvi više hiljada stranica poverljivih informacija vezanih za EU i NATO.
U istrazi je utvrđeno je da je njegov kontakt u ruskoj ambasadi bio je sin ambasadora Rusije u EU Vladimira Čižova, iako je to ambasador odlučno negirao. Sim sada služi zatvorsku kaznu u Tartu, na istoku Estonije.
Među glavnim obaveštajnim metama su Evropski spoljna služba (EEAS), koja je zadužena za bezbednosnu i odbrambenu evropsku politiku i na čijem je čelu Ketrin Ešton (Cathrine Ashton). Jedno od odeljenja te službe (IntCen) zapošljava analitičare bezbednosti iz brojnih država koji imaju zadatak da prave izveštaje o terorističkim pretnjama i krizama u svetu.
Za njihovu bezbednost brine oko 40 službenika u sedištu EU, dok još oko 90 njih vodi računa o bezbednosti svojih državnih delegacija. Briselskim odeljenjem rukovodi Atila Lajoš, bivši šef mađarske obaveštajne službe.
Sa aspekta bezbednosti veliki izazov sa strane delegacije u Briselu predstavlja i osoblje u ambasadama koje se angažuje iz redova lokalnog stanovništva. Samo u ruskoj ambasadi ima 28 zaposlenih "lokalaca".
Drugi veliki izazov leži u tome što veliki broj diplomata nema naviku da obavaljaju važne poslove preko obezbeđenih telefonskh linija, delom zbog toga što takve linije nemaju, a delom i zbog toga što su previše "zaljubljeni" u svoje ajfonove.
Obaveštajni službenici tvrde da je najveća greška koju u tom poslu možete da učinite da potcenite službu koja radi protiv vaših interesa.
Posao belgijske VSSE je i zaštita evropski institucija. U tome sarađuju sa obezbeđenjem NATO-a ili institucija EU, drugim obaveštajnim službama, belgijskom policijom, vojnom obaveštajnom službom i drugim relevantnim agencijama. Njihova nadležnost u sedištima međunarodnih institucija je ograničena, ali većina obaveštajnih aktivnosti se ionalo odvija van tih objekata.
"Ukoliko neki bezbednosni službenik pokušava da regrutuje nekoga iz NATO-a ili EU, veoma je verovatno da oni to neće učiniti tako što će se sastati lično sa nekim u njegovoj kancelariji. Postoji mogućnost da prvi kontakt bude tako napravljen, ali kada do toga dođe verovatnije je da će dalju aktivnost nastaviti izvan tog objekta, gde je naravno naša nadležnost potpuna", kaže Vinants.
Šef VSSE smatra da je ta služba prilično mala po strukturi u poređenju sa tim sa kakvim se izazovima svakodnevno susreću. Vinants navodi i da su službe NATO-a i EU takođe male, ali da NATO ima značajnu predistoriju i iskustvo u toj oblasti koje nadilazi ono koje imaju evropske institucije.
Izvor: euobserver.com, euractiv.rs
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
