Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Unaprediti civilnu kontrolu nad sektorom bezbednosti
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U reformi sektora bezbednosti u zemljama Zapadnog Balkana ostvaren je bitan pomak proteklih godina, ali i dalje postoje mnogi izazovi poput politizacije i nedovoljne demokratske kontrole tog sektora u praksi, ocenjeno je 27. marta na skupu o reformi sektora bezbednosti u regionu. Reforma sektora bezbednosti nije završen i bespovratan proces, ukazano je na skupu i ocenjeno da, iako su uspostavljeni mehanizmi i standardi za civilnu kontrolu, tu kontrolu treba unaprediti u praksi. Na skupu u Beogradu na kome su učestvovali stručnjaci iz Srbije, Kosova, Crne Gore, Hrvatske, BiH, Makedonije i Albanije, predstavljena je publikacija "Almanah o nadzoru sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu", u kojoj su navedeni rezultati trogodišnjeg istraživanja sedam nevladinih organizacija iz regiona o kvalitetu kontrole institucija bezbednosti.
Zaštitnik građana Srbije Saša Janković je na tom skupu rekao da se sektor bezbednosti i dalje doživljava kao važan deo nacionalnog bića i da je veliki deo javnog diskursa opterećen mistifikacijom i banalizacijom. "S jedne strane se govori da službe upravljaju državom, da potajno vladaju i upravljaju našim životima i da ih treba rasformirati. S druge strane, doživljaju se kao čuvari nacije a svaka reforma kao izdaja", rekao je on.
Janković je naveo da se iz publikacije "Almanah o nadzoru nad sektorom bezbednosti na Zapadnom Balkanu" vidi da u regionu postoji velika obazrivost u reformi službi bezbednosti, i u organizacionom i posebno personalnom smislu.
Zaštitnik građana je rekao da je u mnogim zemljama smanjena aktivnost parlamenta u nadzoru sektora bezbednosti upozoravajući da bez adekvatne uloge parlamenta, rigoroznog sudstva i angažovanja izvršne vlasti ne može biti ni demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti.
Prema njegovim rečima, civilno društvo mora imati veću ulogu u kreiranju bezbednosnih politika, ali se nadzor sektora bezbednosti ne može "svaliti na pleća" nezavisnih tela, nevladinih organizacija i medija.
Na skupu koji je organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku Janković je ocenio da je ostvaren bitan, kvalitativni pomak u proteklih 10 godina i da postoje mehanizmi za kontrolu sektora bezbednosti na Zapadnom Balkanu, ali da to ne znači da je reforma okončana i da je bespovratan proces.
Izvršni direktor beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović je kao problem u Srbiji izdvojio to što nije uređena oblast privatnog obezbeđena, ukazavši da zakon o tome ne postoji od 1993. godine.
Petrović je rekao da problem predstavlja politizacija sektora privatne bezbednosti, odnosno to što svaka veća partija ima firmu za obezbeđenje.
Kao problem je izdvojio i povezanost preduzeća za obezbeđenje sa kriminalnim miljeom.
Izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije iz Prištine Florija Ćehaja rekao je da se u sektoru bezbednosti na Kosovu krenulo "od nule", odnosno od osnivanja institucija, a da problem stvaraju veliki politički uticaj i nasleđe rata.
Glavni problem je i zloupotreba finansija, rekao je on i ocenio da, generalno, na Kosovu postoji poverenje u institucije bezbednosti i to svih zajednica. Ćehaja je rekao da problem predstavljaju "nedržavni akteri", kao i sumnjive privatne ogranizacije za obezbeđenje.
Istraživač Instituta za međunarodne odnose iz Zagreba Sandro Knezović je rekao da su se ozbiljne promene u sektoru bezbednosi u Hrvatskoj desile prilikom njenog uključivanja u evroatolanstke sturkture. Ocenio je da je zemljama regiona često potreban pritisak spolja za reofrme.
Knezović je rekao da su standardi u nadzoru sektora bezbednosti u Hrvatskoj zadovoljavajući ali da se zbog prirode te oblasti mora biti oprezan.
Istraživač Centra za demokratiju i ljudska prava iz Podgorice Rajko Radović je rekao da u Crnoj Gori problem predstavlja politizacija sektora bezbednosti na svim nivoima. Taj uticaj je, prema njegovim rečima, vidljiv i na mehanizmima koji treba da se bave kontrolom.
Istaživač Instituta za demokratiju i medijaciju iz Tirane Arjan Dirmiši da je Albanija, koja je članica NATO, gotovo pet puta smanjila snage bezbednosti a da izazov predstavlja primena standarda. Problem u tom sektoru Albaniji predstavlja korišćenje neformalne moći, rekao je on i dodao da su potrebne značajne promene u zakonodavstvu.
Generalni sekretar Centra za sigurnosne studije iz Sarajeva Denis Hadžović rekao je da je BiH posebno prošla težak put u izgranđi bezbednosnih institucija ali da je uspela da napravi kvalitativni iskorak.
Istraživač Analitike is Skoplja Andreja Bogdanovski rekao je da Makedonija ispunjava zahteve o kontroli sektora bezbednosti, ali da se u praksi suočava sa problemima. Kao probleme je izdvojio prekomernu upotreba sile u reagovanju policije i nejasne nadležnosti i postupke bezbednosno-informativne službe.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
