Opstanku evropskog turizma u kriznim godinama najviše su doprineli građani stari 65 i više godina koji su poslednjih godina povećali izdvajanja za turistička putovanja za trećinu. Stariji ljudi, koji imaju i vremena i kupovnu moć, predstavljaju značajan potencijal za tržište turističkih usluga i to tržište treba da se menja kako bi više izašlo u susret njihovim potrebama, posebno s obzirom na procenu da će do 2060. gotovo 30% populacije u EU imati 65 ili više godina.

U izveštaju Evropske komisije "Evropa, turistička destinacija br.1 u svetu - nova politička okosnica za turizam u Evropi" ističu se izazovi koje turističkom sektoru u Evropi nameće promena demografskog trenda, kao i potreba da se sektor brzo prilagodi ako želi da ostane konkurentan. Izveštaj pokazuje trendove u turizmu u EU, s posebnim osvrtom na one stare 65 i više godina a obuhvatio je 27 članica EU, Norvešku, Švajcarsku i Hrvatsku.

Između 2006. i 2011. godine zbog krize je registrovan pad broja turista u svim starosnim grupama, osim u onoj u kojoj su stari 65 i više godina. Ta grupa je u posmatranom periodu povećala učešće u turizmu za 10%. Doduše, ta starosna grupa je za isto vreme povećana za 6% ali još nije jasno da li je to imalo uticaja na rast putovanja starijih.

U prošloj godini broj putovanja penzionera bio je za 29% a broj noćenja za 23% veći nego 2006, pokazuju podaci koje je objavio Eurostat. Potrošnja za turizam starijih ljudi je istovremeno porasla za 33% i oni su u ukupnoj turističkoj potrošnji Evropljana učestvovali sa 20% prema 15% u 2006. godini.

Gledano prema broju ljudi koji su u prošloj godini bar jednom putovali i ubeležili četiri ili više noćenja, podaci pokazuju da je samo u grupi u kojoj su stari 65 i više godina putovalo više ljudi nego 2006. Ljudi iz svih drugih starosnih grupa su putovali manje. Taj trend posebno je uočljiv kod putovanja u inostranstvo - van zemlje je putovalo 15% više penzionera dok je u ostalim starosnim grupama broj putnika pao za 10-20%.

Statistike pokazuju i da su stariji u prethodnoj godini činili 17% onih koji su barem jednom putovali na duži put sa četiri ili više noćenja dok je u 2006. taj procenat bio 15. Sa učešćem od 17% u ukupnom broju turista u EU, stariji su ostvarili 19% svih turističkih putovanja i 22% noćenja. U proseku su penzioneri na dužim putovanjima u 2011. beležili 26 noćenja prema proseku za sve starosne grupe od 21 noćenja. Prosečno stariji na putovanju ostaju 11 noći a prosek za sve turiste je 9,8.

Penzioneri takođe više troše od ostalih na putovanjima. U prošloj godini su njihovi troškovi za turizam činili 20% ukupnih troškova građana Evrope starijih od 15 godina i bili su za pet procentnih poena veći nego 2006. U proseku je turista od 65 ili više godina na duža truristička putovanja u 2011. potrošio 1.344 evra ili za 11% više od proseka za ukupnu populaciju.

Grupa ljudi od 65 i više godina istovremeno je jedina koja je u posmatranim godinama ubeležila rast sva četiri turistička indikatora, u grupi od 45 do 64 godine registrovana je stagnacija a kod onih od 25 do 44 godine pad po svim pokazateljima.

Građani iz EU su u 2011, prema procenama, ostvarili 473 miliona turističkih putovanja sa četiri ili više noćenja od čega su za 91 milion zaslužni stariji, pri čemu ih je 59 miliona putovalo po svojoj zemlji a ostali u inostranstvo. To znači da je 65% dužih putovanja starijih bilo u okviru domaćeg turizma dok je za sve turiste taj procenat 59.

Stariji turisti su na putovanjima ostvarili gotovo milijardu noćenja ili u proseku 11 noćenja po dužem putovanju i to prosečno 12 noćenja na putovanjima u inostranstvu a 10,4 na domaćim. Podaci pokazuju i da je razlika u trajanju putovanja u zemlji ili inostranstvu kod starijih ljudi manja nego u ostalim starosnim grupama.

Na dužim putovanjima su stariji potrošili više od 53 milijarde evra, što je 20% ukupne potrošnje građana EU na putovanjima, pri čemu 23,7 milijardi na domaćim a 29,5 milijardi na putovanjima u inostranstvo.

Posmatrano po prosečnoj potrošnji po putovanju, stariji troše malo manje od onih iz grupe od 45 do 64 godine, odnosno 586 prema 613 evra. Međutim, to se pripisuje činjenici da su sredovečni više putovali u inostranstvo od starijih - put van zemlje čini 44% putovanja onih iz grupe 45-64 godine i 35% kod onih od 65 i više godina.

Posmatrano izdvojeno, stariji su u proseku najviše trošili po putovanju - 401 evra na onim u zemlji a 934 evra u inostranstvu.

Evropske statistike pokazuju i da se stariji ljudi pre odlučuju za duža nego kraća putovanja (do četiri dana) jer je samo 16% njihove ukupne tursitičke potrošnje otišlo na kratka putovanja prema 23% kod svih turist bez obzira na starost.

Kada je reč o organizaciji putovanja, na tzv. paket aranžmane odlazi 20% ukupne turističke potrošnje u EU, pri čemu stariji u potrošnji za paket aranžmane učestvuju sa 30%. U prošloj godini su paket aranžmani odneli 38% ukupne potrošnje starijih od 65 godina za duža putovanja prema 25% za sve starosne grupe zajedno.

Turistička industrija obraća sve veću pažnju na starije jer se očekuje brzo povećanje tog dela populacije, oni su dobre "trošadžije" a mogu da putuju i van sezone.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bugarin zbog hrvatske školjke 18 dana u zatvoru
  
• 

  Vesti

  : Elektronske vize kao podsticaj turizmu u EU
  
• 

  Vesti

  : Olimpijske igre neće oporaviti potrošnju
  
• 

  Vesti

  : Kriza grčkog turizma
  
• 

  Vesti

  : Duži život ugrožava isplatu penzija
  
• 

  Vesti

  : Broj noćenja u EU nadmašio nivo pre krize