Jedan od najpoznatijih programa za razmenu i stipendiranje studenata na univerzitetima u Evropskoj uniji mogao bi da ostane bez sredstava, ukoliko se nešto ubrzo ne promeni. Poslanici Evropskog parlamenta traže od članica Evropske unije da povećaju izdavanja za program stipendiranja "Erazmus" (Erasmus).

Evropska komisija zatražila je ranije od članica dodatna finansijska sredstva za održavanje tog programa do kraja 2012. godine. Da bi se to dogodilo, potrebno je da Komisija od članica da obezbedi dodatnih 90 miliona evra.

Iako u EK tvrde da će novca biti dovoljno do kraja godine za realizaciju svih projekata iz programa Erazmus, ne isključuje mogućnost da će, ukoliko članice uskoro ne uplate dodatna sredstva za celokupan evropski budžet u iznosu od 8,9 milijardi evra, možda morati da iskoriste sredstva predviđena budžetom za 2013. godinu.

"Suočeni sa mogućim nedostatkom sredstava u fondovima, univerziteti i koledži će verovatno smanjiti broj raspoloživih mesta u drugom semestru 2012-2013. godine, ili da smanje obim kredita", upozorila je Evropska komisija.

Moguće je da će, zbog toga, neki od studenata ostati bez mogućnosti da konkurišu za programe preko "Erazmusa".

Vođa socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Hans Svoboda (Swoboda) kritikovao je neodgovornost vlada članica EU zbog toga što pokušavaju da smanje evropski budžet.

"Neke od država u kojima većina studenata aplicira za programe preko 'Erazmusa' pokušavaju da smanje budžet i to je apsolutno neprihvatljivo... posebno u vreme rastućeg evroskepticizma", rekao je Svoboda.

On smatra da se sada postavlja pitanje održavanja jednog od važnih simbola evropskog identiteta. "Rizikujemo da mladim ljudima koji žele da budu Evropljani pošaljemo poruku - 'izvinite mi nemamo dovoljno novca", rekao je Svoboda.

Većina poslanika u EP strahuje da bi nedostatak novca u fondovima za "Erazmus" koji je evidentan ove godine, mogao da potraje i naredne. Evroposlanica iz Nemačke Dori Pak (Pack) kaže da države ne rade kako treba i da ne poštuju svoje obaveze prema mladima.

Evroposlanici takođe navode da bi smanjenje troškova za "Erazmus " moglo da se odrazi i na tržište radne snage. Studenti bi mogli da se masovnije prijavljuju za poslove, kako bi na taj način otplaćivali školarine, što bi moglo da dovede do preplavljenosti tržišta radne snage.

"Studenti su već suočeni sa nekim finansijskim ograničenjima. Pod ovim uslovima, najgore što bi moglo da se dogodi je da postojeći sistem bude zamenjen sa drugim zasnovanim za kreditiranju, što bi studente nateralo da uđu u život profesionalaca sa teškim finansijskim teretom na ramenima", izjavio je evroposlanik Žaki Enen (Jacky Henin).

Brojni evroposlanici podsećaju vlade da je program "Erazmus" zapravo najbolji način da im uloženi novac bude vraćen.

"Neki kažu da se novac baca, ali novac uložen u 'Erazmus' nije bačen, to je investicija. Svi mi, posebno Evropska komisija i Savet, trebalo bi da obezbedimo novac za taj program", smatra poljski evroposlanik Marek Henrik Migalski.

Kroz program Erazmus obezbeđuju se školarine za više od 230.000 stranih studenata koji žele da studiraju na nekim od univerziteta u Evropskoj uniji. Program takođe obezbeđuje i štažiranje i saradnju između univerziteta.

Izvor: euractiv.com i euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Velike razlike u troškovima studiranja u Evropi
  
• 

  Vesti

  : U Srbiji nema jednakog pristupa visokom obrazovanju
  
• 

  Vesti

  : Samo dve trećine studenata "po Bolonji" diplomira