 Troškovi studiranja drastično variraju u Evropi, pokazuje novi izveštaj koji je Evropska komisija objavila 10. septembra. Školarine su najviše u Engleskoj u kojoj studenti plaćaju i do 9.000 funti (oko 11.500 evra) za školsku godinu, dok se u devet zemalja u većini slučajeva studentima ne naplaćuju troškovi obrazovanja. Nordijske zemlje su uglavnom najširokogrudnije, iako su Finska i Švedska nedavno, po ugledu na Dansku, uvele školarine za strane studente. Sve zemlje, osim Islanda i Norveške, sada naplaćuju troškove obrazovanja studentima koji nisu iz EU i Evropskog ekonomskog prostora.
Devet zemalja u kojima se ne plaća školovanje u visokoškolskim ustanovama su Austrija, Kipar, Danska, Finska, Grčka, Malta, Norveška, Švedska, kao i Škotska koja uživa autonomiju u domenu obrazovanja u okviru Velike Britanije. Mnoge zemlje koje nemaju školarine, poput Austrije i nordijskih zemlja, takođe pružaju i značajnu podršku studentima, poput bespovratne pomoći i zajmova.
Informacije o školarinama i pomoći sada su dostupne putem interneta studentima u EU koji žele da uporede troškove studiranja u različitim evropskim zemljama. "Nadam se da će, pošto će studentima sada biti lakše da uporede troškove studiranja u različitama zemljama, to povećati mobilnost studenata i omogućiti im da biraju programe koji su najbolji za njih", rekla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliu (Androulla Vassiliou).
Ona je rekla da je izveštaj važan i da dolazi u pravom trenutku jer je "modernizacija obrazovanja i obuke ključna za dugoročni prosperitet Evrope i za prevazilaženje ekonomskih teškoća".
Izveštaj je pokazao i da postoje velike razlike u pogledu studentske pomoći, koja je najizdašnija u Nemačkoj, nordijskim zemljama i Britaniji, dok studenti u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji i Litvaniji dobijaju ograničenu finansijsku pomoć.
Značajne razlike postoje i kada je reč o tome ko ima pravo na pomoć: ona se negde dodeljuje od slučaja do slučaja, na osnovu procene potreba, a negde je dostupna svima. Porodični dodatak i poreske olakšice za roditelje studenata važan su element paketa podrške studentima u polovini zemalja, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Školarine najviše u Britaniji
Školarine su najviše u Velikoj Britaniji, odnosno u Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj. Do 2012. za osnovne studije godišnja školarina je bila određena na 3.375 funti, a od septembra ove godine u Engleskoj osnovna školarina je 6.000 funti a najviše će iznositi 9.000 funti. Pritom, studenti u Engleskoj dobijaju zajmove da plate školarine i ne moraju da ih otplate dok ne pronađu relativno dobro plaćen posao.
U Velsu, međutim, dodatne troškove za školarine za domaće studente plaća velška vlada i slučaju da studiraju van Velsa. U Severnoj Irskoj školarine će se povećati na 3.465 u 2012/2013. na osnovu usklađivanja sa inflacijom.
U devet zemalja studiranje je besplatno bar kad aje rec co osnovnim studiajama, ali to se ne odnosu na studente koji dolaze van EU i Evropskog ekonomskog prostora.
U Nemačkoj u školskoj 2012/2013. godini dve savezne pokrajine, Bavarija i Donja Saksonija, naplaćuju školarine, dok ih ostalih 14 pokrajina ne naplaćuje.
Zemlje se razlikuju i po broju studenata koji plaćaju školarine. U nekim zemalja svi studenti plaćaju školarine, a to je slučaj u Belgiji kada je reč o flamanskoj zajednici, Bugarskoj, Češkoj, Engleskoj, Irskoj, Lihtenštajnu, Holandiji, Poljskoj, Portugaliji, Slovackcoj i Turskoj.
Background Izveštaj je za Evropsku komisiju pripremila mreža Euridika (Eurydice) koja pruža informacije i analize o obrazovnim sistemima i politikama u Evropi. Mrežu čini 38 odeljenja u 34 zemlje koje učestvuju u Evropskom programu celoživotnog učenja, uključujući Srbiju.
Deo mreže su članice EU i EFTA, Hrvatska, Srbija i Turska, a njome koordiniše i upravlja Evropska agencija za obrazovanje, audiovizuelnu oblast i kulturu.
Izveštajem o nacionalnim sistemima školarina i studentske pomoći za 2011/2012. nije obuhvaćena Srbija.
U sedam zemalja, uključujući frankofonu zajednicu u Begliji, Estoniju, Francusku, Mađarsku, Italiju, Letoniju i Rumuniju, većina plaća troškove, dok je u četiri zemlje - Hrvatskoj, Nemačkoj, Letoniji i Sloveniji, udeo studenata koji plaćaju troškove mali.
Za studente koji dolaze van EU školarine su obično više. Te školarine obično utvrđuju ustanove visokog obrazovanja, dok se u nekim zemljama - Belgiji, Bugarksoj, Grčkoj, Portugaliji i Rumuniji, visina školarina reguliše na centralnom nivou.
U šest zemalja - Češkoj, Mađarskoj, Islandu, Italiji, Lihtenštajnu i Norveškoj, studenti van EU imaju u pogledu troškova studiranja isti položaj kao i oni iz EU.
Školarine za master studije su obično više od školarina za osnovne studije, i češće se naplaćuju. U Grčkoj, Kipru, Malti i Škotskoj školarine se plaćaju za master studije, ali ne i za osnovne, dok su torškovi za master studije više u Irskoj, Francuskoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Sloveniji, Velikoj Britaniji odnosno Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj.
Pomoć studentima
Postoje ralzičiti vidovi pomoći studentima, a najčešći su bespovratna pomoć i zajmovi. U nekim zemljama student može koristiti oba vida pomoći, a u nekim može dobiti ili zajam ili grant. Sve zemlje, osim Islanda i Turske, pružaju neki vid bespovratne pomoći bar nekoj grupi studenata. U Turskoj postoji mogućnost smanjenja školarina za neke studente, ali ne i bespovratna pomoć.
Zemlje se razlikuju i po tome u kojoj meri je bespovratnom pomoći obuhvaćena studentska populacija. U Danskoj, na Kipru i Malti svi studenti dobijaju grantove, a u Finskoj, Holandiji, Norveškoj, Švedskoj i Britaniji, odnosno Engleskoj, Velsu i Severnoj Irskoj, većina studenata.
U velikoj većini zemalja - Belgiji, Bugarskoj, Česksoj, Hrvatskoj, Estoniji, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Irskoj, Italiji, Letoniji, Lihtenštajnu, Litvaniji, Poljskoj, Portugaliji, Rumuniji, Škotskoj, Slovačkoj i Španiji, samo manji broj studenata dobija bespovratnu pomoć.
Udeo studenata koji dobijaju bespovratnu pomoć varira od 1% u studentskoj populaciji u Grčkoj do oko 40% u Mađarskoj.
U teoriji studenti u svim zemljama mogu da dobiju zajam, a to se smatra glavni vidom pomoći studentima ako ih više od 5% uzima zajam. To je slučaj u 16 zemalja: Bugarskoj, Danskoj, Nemačkoj, Estoniji, Grčkoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj, Finskoj, Švedskoj, celoj Britaniji, Islandu, Norveškoj i Turskoj.
Sistem pomoći studentima u Evropi može da direktno bude usmeren na njih ili na njihovu porodicu. U nordijskim zemljama pomoć je usmerena na studenta kome se lično i odobrava.
Porodični dodatak i poreske olakšice imaju značajnu ulogu u sistemu pomoći studentima u Belgiji, Češkoj, Nemačkoj, Grčkoj, Francuskoj, Litvaniji, Austriji, Poljskoj, Portugaliji i Slovačkoj. U Estoniji, Irskoj, Italiji, Letoniji, Malti, Sloveniji i Lihtenštajnu postoje samo poreske olakšice.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
 Linkovi
Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
