Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropski potrošači nezadovoljni uslugama banaka
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.12.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potrošači u Evropskoj uniji ponovo su izrazili nezadovoljstvo uslugama u nekim sektorima, posebno u bankarskom, energetskom i telekomunikacionom. Treću uzastopnu godinu evropski potrošači su najmanje zadovoljni uslugama na tržištima investicionih proizvoda, hipoteka i nekretnina, pokazalo je istraživanje Evropske komisije o zadovoljstvu potrošača uslugama na tržištima za 2012. godinu. Tržištem robe potrošači su uglavnom zadovoljni, iako su loši rezultati zabeležni na tržištima automobila, odeće i mesa. U Srbiji se, prema poslednjim podacima, petina prijava potrošača odnosi na tržište usluga a ostalo na robu.
U godišnjem izveštaju EU rangirane su performanse 51 tržišta na osnovu poverenja potrošača u biznis, uporedivosti ponude, ukupnog zadovoljstva i učestalosti reklamacija i problema. Prate se i prelasci na druge tarife ili provajdere, kao i razlike u cenama između zemalja.
Prvi put izveštaj je uključio podatke o pritužbama potrošača prikupljene u skladu sa harmonizovanom metodologijom ustanovljenom preporukama Komisije iz 2010. godine.
Izveštaj o tome koliko su potrošači zadovoljni predstavlja važan instrument za nacionalne vlasti, organizacije potrošača i poslovni sektor. Rezultati iz izveštaja koriste se za identifikovanje tržišta koja su podbacila, za otkrivanje problema i obnovu poverenja potrošača kroz bolju primenu propisa o zaštiti potrošača, aktivnosti obaveštavanja javnosti i inicijative samoregulacije.
U Komisiji se ocenjuje da unapređenje stanja na sektoru usluga za potrošače može znatno da doprinese podsticanju ekonomskog rasta.
"Izdvajanja potrošača u ukupnom evropskom bruto domaćem proizvodu (BDP) učestvuju sa 56%. Tržišta na kojima su potrošači zbunjeni, zavedeni, na kojima nemaju mnogo izbora manje su konkurentna i to ide na štetu samih potrošača i cele ekonomije", istakao je evropski komesar za zdravlje i potrošače Tonio Borg.
Istraživanje ukazuje na stanje potrošača na jedinstvenom tržištu, kazao je Borg i pozvao nacionalne vlasti i poslovni sektor da preduzmu mere i poprave stanje na tržištima sa lošim rezultatima.
Iz perspektive potrošaca, najgore stanje je kod bankarskih usluga i potrošači se žale da jedva da mogu da porede različite naknade i uslove, tako da i teško mogu da odluče šta je za njih najbolje i eventualno promene davaoca usluge.
Gotovo da ništa bolje nije kod telekomunikacionih usluga gde je broj problema znatno smanjen u poređenju sa prošlom godinom ali je i dalje najveći od svih grupa na tržištu.
Najveće poboljšanje, gledano prema 2011. godini, zabeležno je kod usluga TV pretplate i interneta, delom zahvaljujući pozitivnom razvoju događaja u nekim od 12 zemalja EU. Takođe se popravljanje stanja može pripisati ekspanziji grupisanih ponuda koje objedinjuju usluge telefoniranja, televizije i interneta.
Tržište energije ima posebno loše rezultate kada je reč o izboru isporučioca, uporedivosti cena i promeni snabdevača, što ukazuje da potrošači ne mogu da u punoj meri iskoriste prednosti liberalizacije tržišta.
Treću uzastopnu godinu segement polovnih automobila beleži najgori rezultat na tržištu robe jer je najslabije ocenjen po pitanjima poverenja i uporedivosti a ima i najveću učestalost problema.
Najveći pad u ovogodišnjem istraživanju registrovan je kod poštanskih usluga i javnog transporta. To, prema ocenama, može da bude posledica kresanja budžeta zbog mera štednje, s obzirom da oba tržišta zavise od državnih para u brojnim članicama EU. Pored toga, usluge na tržištu goriva za vozila drugu uzastopnu godinu beleže osetan pad.
Komisija je najavila da će u cilju popravljanja stanja na tržištu usluga za potrošače preduzeti brojne korake. Tako je predviđena izrada dve "dubinske" studije - o tržištu polovnih kola i o ugoženosti potrošača.
Već se rade istraživanja o uslugama kredita i sektoru goriva za vozila a upravo su završene studije o tržištu mesa i pružanju usluga interneta.
Trenutno Komisija radi na zakonodavnoj inicijativi o bankarskim računima koja uključuje propise o davanju pristupa osnovnim bankarskim uslugama svim potrošačima u EU, obezbeđenju transparentnosti naknada po osnovu bankarskh računa i olakšavanju zatvaranja računa u banci.
Komisija takođe podržava najbolju praksu u pogledu transparentnosti na maloprodajnom tržištu energije EU kako bi pomogla potrošačima da lakše porede cene i prebace se na isporučioca koji im energiju nudi jevtinije.
Kako je najavljeno, Komisija će nastaviti da sarađuje sa nacionalnim centrima za reklamacije na sprovođenju preporuka o prigovorima da bi se osigurala potpuna uporedivost podataka širom EU u budućim istraživanjima zadovoljstva potrošača uslugama.
Žalbe potrošača u Srbiji
U Srbiji se utvrđivanjem i sprovođenjem politike zaštite potrošača, predlaganjem sistemskih rešenja, praćenjem primene propisa, edukacijom potrošača i drugim pitanjima vezanim za zaštitu potrošača bavi Odeljenje za zaštitu potrošaca Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Prema Uporednom prikazu broja potrošačkih prijava u 2010. i 2011. u prošloj godini registrovane su 6.634 prijave potrošača prema 2.347 u 2010. Od prijava potrošača iz 2011. godine 79,5% se odnosilo na robu a ostalo na usluge.
Kada je reč o strukturi prijava, od ukupnog broja u 2011. gotovo 5% se odnosilo na telekomunikacione usluge, na zanatske i usluge od opšteg interesa po 2,5% a na finansijske nepun procenat.
U cilju zaštite potrošača u Srbiji je u avgustu prošle godine počela realizacija Projekta EU za jačanje zaštite potrošača koji će trajati 30 meseci.
Potrošače u Srbiji štiti Zakon o zaštiti potrošača.
Izvor: Euractiv.rs
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
