Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predsednički izbori u Češkoj: zaokret u odnosima sa EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odlazak poznatog evroskeptika, češkog predsednika Vaclava Klausa, otvoriće novo poglavlje u odnosu zemlje sa EU bez obzira ko će ga naslediti u završnici predsedničkih izbora 25. i 26. januara, piše češki Euraktiv. U drugom krugu izbora naći će se socijaldemokrata i bivši premijer Miloš Zeman kao i ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg nakon što su u prvom krugu dobili najviše glasova od devet kandidata. Obojica su manje više poznata srpskoj javnosti: Zeman je bio na čelu vlade koja je dala saglasnost za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, ali istupa vrlo oštro protiv nezavisnog Kosova, dok i Zeman i Švarcenberg snažno podržavaju integracije Srbije u EU.
Zeman, nekadašnji prvi socijaldemokratski premijer Češke, poslednjih 10 godina politički penzioner, osvojio je 24,2% glasova, a njegov neočekivani protivkandidat, potomak stare evropske plemićke loze, knez Švarcenberg čak 23,4% glasova. Na ovim izborima Česi prvi put biraju predsednika direktno.
Zeman koji ima 68 godina, bio je premijer od 1996. do 2002. godine, i lider Socijademokratske partije koja se pridružila Partiji evropskih socialista, ali je izašao iz stranke nakon što se neuspešno kandidivao za predsednika 2003. godine.
Ipak pristalice socijaldemokrata u velikom broju su podržale Zemana, na štetu zvaničnog kandidatat te stranke Jiržija Dinstbira koji je bio četvrti sa 16,1% glasova. Zenam je uglavnom dobio podršku u manjim gradovima i selima.
Dinstibir je inače najpopularniji političar u Češkoj, nazivan često češki Obama. Sin je pokojnog izvestioca UN za ljudska prava u bivšoj Jugoslaviji. On je, kao i kandidat vladajuće Građanske demokratske stranke Pšemislav Sobotka, žrtva otpora Čeha prema velikim strankama koje se smenjuju na vlasti i koje su optuživane za korupcionaške afere i nedostojna politička cenjkanja.
Švarcenberg koji ima 75 godine je predsednik konzervativne stranke TOP 09 koja je povezana sa Evropskom narodnom strankom.TOP 09 je članica trenutne koalicije na vlasti čija je popularnost mala. On potiče iz stare aristokratske porodice i dobar deo života je proveo u inostranstvu, ali je ipak uspeo da privuče glasove mladih i urbanih glasača.
Pozitivan stav prema politici EU
I Zeman i Švarcenberg važe za ljude koji imaju prilično pozitivan stav prema članstvu Češke u Uniji. U poređenju sa još aktuelnim predsednikom Klausom koji je upamćen po tome što nije hteo da potpiše Lisabonski sporazum i po izraženom evroskepticizmu, analitičari očekuju da će novi predsednik doneti neke promene u odnosu Češke prema EU.
Češki ekonomista Jan Bureš ocenio je da će i Zeman i Švarcenberg napraviti veliki zaokret u politici u poređenju sa Klasusom u domenu evropskih pitanja.
“U slučaju Švarcenberga biće to zaokret od 180 stepeni. Miloš Zeman bi takođe imao kooperativniju ulogu, ali sa pragmatičnijim pristupom“, kazao je Bureš.
Vladimir Handl iz Instituta za međunarodne odnose u Pragu takođe je naveo da će buduči češki predsednik biti vesnik pozitivnog stava prema evropskim integracijama.
“Oba kandidata će uložiti napore da vrate Češku u glavne tokove EU“, ocenio je Handl i naglasio da su oba kandidata iskusni po pitanju evropske politike.
Međutim, Handl ističe da će oba kandidata promovisati konstruktvniji pristup i da će u pogledu ekonskih pitanja biti orjentisani ka EU.
Klaus odlazi iz kabineta 7. marta. Njegove evroskeptične izjave su naškodile imidžu Češke u Briselu uključujući i njegov stav o fisklanom paktu, navodi češki EurAktiv.
Međutim, Švarcenberg ima pozitivniji stav prema fiskalnom paktu. Kao ministra spoljnih poslova on je došao u sukob sa aktuelnim premijerom Petrom Nečasom, koji je odbacio fiskalni sporazum u martu 2012. Švarcenberg je tada pretio da će ministri iz njegove stranke izaći iz koalicione vlade.
Zeman je u intervjuu za EurActiv.cz ocenio sebe kao „evrofederalistu“, a fiskalni pakt kao „neprirodan“.
Podrška Balkanu
Iako se očekivao veći odziv od čak 70%, na birališta je u prvom krugu izašlo 61,3% biračkog tela, pa se nisu obistinile slutnje sadašnjeg predsednika Vaclava Klausa, koji je istorijski prve direktne predsedničke izbore u Češkoj nazvao tragičnom greškom jer će šefa države izabrati mediji i politička reklama.
Koga god da Česi izaberu u drugom krugu, sigurno će ispuniti želju Klausa da na čelu države stoji iskusni političar, ličnost koja je ostavila nešto iza sebe.
Izvesno je da je odahnula i Evropska unija, pošto su i Zeman, a posebno Švarcenberg, proevropski nastrojeni.
Zeman na neki način predstavlja kontinuitet sa Klausom, ali vezuje budućnost Češke za Evropsku uniju i ne deli Klausove evroskeptične stavove.
Švarcenberg, pak, nastavlja ono što je činio kao šef predsedničke kancelarije i bliski prijatelj sa prvim predsednikom Češke Vaclavom Havelom.
Kada je zapadni Balkan u pitanju, Miloš Zeman je bio na čelu vlade koja je dala saglasnost za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, ali istupa vrlo oštro protiv nezavisnog Kosova koje, po njegovim rečima, finansiraju narkomafije, a Češka kao demokratska država nikada nije smela tu, kako je kazao, monstruoznu tvorevinu da prizna.
I Zeman i Švarcenberg odlučno podržavaju integraciju Srbije i zapadnog Balkana što pre u Evropsku uniju kao nacionalni interes Češke i same Evrope.
Česi će u svakom slučaju na čelu države ponovo dobiti harizmatičnu ličnost sa dovoljnim autoritetom, kao što su dve decenije činili Vaclav Havel i Vaclav Klaus, da institucija predsednika Češke ima daleko veću političku vagu nego što bi nagoveštavale realne nadležnosti šefa države.
Izvesno je i to da će se u zamku Hradčani ponovo osećati miris duvana, pošto Miloš Zeman ne vadi cigaretu iz usta, a Švarcenberg uživa u pušenju lule.
Izvor: EurActiv.rs i Daša Pavlović, dopisnica Bete
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
