Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Češka vlada opstala i pored kontroverzne amnestije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.01.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Češka opoziciona levica nije 17. januara našla dovoljnu podršku u Poslaničkom domu českog parlamenta da zbog kontroverzne amnestije obori vladu premijera Petra Nečasa. Povod za glasanje o poverenju vladi je bila amnestija zatovrenika kojom je češki predsednik Vaclav Klaus zaustavio krivično gonjenje nekih od najvećih prevaranata i korupcionaša, što je izazvalo ogročenje u češkoj javnosti.
Za izglasavanje nepoverenja vladi bio je potreban 101 glas u donjem domu od 200 članova a opozicioni socijaldemokrati, nereformisani komunisti i bivši partner u Nečasovoj vladi, Javne stvari obezbedili su svega 92 glasa.
Amnestija trećine zatvorenika u Češkoj, preko 7.000 osuđenih za lakše prestupe, prošla bi glatko da predsednik Klaus istovremeno nije zaustavio krivično gonjenje i suđenje i ljudima optuženim za teži privredni kriminal. Pokazalo se i da su među njima vinovnici nekih od najvećih korupcionaških afera, tajkuni koji su pokrali svoja preduzeća ili utajili milione evra poreza državi.
Amnestija je izuzetno razgnevila Čehe, jer je na videlo izašlo da će bez kazne, kao nevini pre kraja suđenja otići ljudi koji su pokrali novac preduzeća, utajili milione evra poreza državi ili mahinacijama ojadili hiljade Čeha koji su uložili celu svoju ušteđevinu recimo u rešavanje stambenog pitanja.
Gnev je još veći pošto se pokazalo da su među amnestiranima i neki Klausovi prijatelji biznismeni ili ćerka šefa njegove kancelarije koja je osuđena zbog tragične saobraćajne nesreće koju je skrivila.
Predsednici opština širom Češke u znak protesta poskidali su portrete predsednika Vaclava Klausa iz kancelarija ureda i iz škola a opozicija je pored šefa države opstužila i vladu zato što je amnestiju formalno morao da potpiše i premijer Nečas.
Nečas se branio da kao premijer nije imao nadležnosti da Klausa spreči da proglasi amnestiju, ali opoziciona levica izdejstvovala je da se zbog amnestije sada 17. januara glasa o poverenju vladi. Šef države pozvan je da opravda poslanicima amnestiju, ali on je to odbio i sve označio za medijsku huškačku kampanju protiv sebe.
Široka amnestija koju je 1. januara povodom 20. godišnjice raspada Čehoslovačke objavio predsednik Klaus, našla se i pred Ustavnim sudom.
"Povodom 20. godišnjice raspada Čehoslovačke proglašena je i amnestija u Slovačkoj ali u takvom obliku da je prihvati i javnost, opozicija, sudije i tužioci. Obuhvatila je samo 600 osuđenika", kazao je lider Češke socijaldemokratske stranke Bohuslav Sobotka.
Klausova amnestija obuhvatila je optužene čija suđenja traju duže od osam godina a još nema pravosnažne presude a kako je Sobotka naglasio jako je podozrenje da je namerno skrojena po meri nekih od umešenih u krupan privredni kriminal.
Amnestiju je kritikovao i vicepremijer, šef češke diplomatije knez Karel Švarcenberg, inače kandidat za predsednika Češke u drugom krugu izbora 25. i 26. januara i naglasio da premijer nije obavestio vladu da se sprema takva nepromišljena i nesrećna amnestija.
Kao lojalan član vlade izašao je međutim iz sale da ne mora da glasa za nepoverenje vladi u kojoj je.
Glasanju 17. januara u parlamentu prethodila je žučna i duga višečasovna rasprava u kojoj je opozicija pored amnestije kritikovala i vladine reforme.
Puštanje korupcionaša i prevaranata, krivaca krupnog privrednog kriminala da definitivno izmaknu ruci pravde odrazilo se i na izbore za predsednika Češke, održane 11. i 12. januara.
U tom prvom krugu kandidat Klausove i Nečasove Građanske demokratske stranke, inače jedan od popularnijih čeških političara, Pšemislav Sobotka završio je potpuno neočekivano na pretposlednjem mestu od devetoro kandidata sa svega nekoliko procenata osvojenih glasova.
Kandidat za predsednika u drugom krugu 25. i 26. januara, šef češke diplomatije Karel Švarcenberg predložio je premijeru Nečasu što je on prihvatio da država obešteti na neki način one Čehe kojima je pokraden novac, a zbog amnestije neće moći da na sudu isteraju pravdu.
Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta iz Praga
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
