Pregovori o budžetu Evropske unije su propali i budžet će privremeno biti zamrznut na nivou iz 2010. godine, što će usporiti finansiranje važnih projekata. Takva situacija nije se dogodila od 1988. godine Evropski komesar za budžet Januš Levandovski (Janusz Lewandowski) obećao je juče (15. marta) uveče da će "odmah" raditi na novom budžetu, ali je napomenuo da će do usvajanja verovatno proći nekoliko meseci.

Do postizanja dogovora i usvajanja novog budžeta, u 2011. godini će budžet biti zamrznut na nivou iz 2010. godine, gledano po mesecima. "To će usporiti finansiranje značajnih inicijativa i investicija u zemljama članicama EU", kazao je Levandovski, dodavši da se 90% evropskog budžeta koristi za investicije koje doprinose privrednom rastu i zaposlenosti.

Ukoliko bi se trošenje zadržalo na nivou iz 2010. godine, novoj diplomatskoj službi EU - Evropskoj službi za spoljne poslove, koja je pokrenuta u decembru, nedostajalo bi 25 miliona evra za operativni rad, a evropske agencije za nadzor finansijskog sektora, koje bi trebalo da počnu da rade u januaru 2011. godine, bile bi uskraćene za 1,22 miliona evra.

Neslaganje u vezi sa načinom finansiranja budžeta

Pregovori između Evropskog parlamenta i zemalja članica EU nisu propali zbog neslaganja oko povećanja budžeta. Parlamentarci su prihvatili ograničenje 10-ak zemalja članica da se budžet poveća za najviše 2,91%, odnosno za 3,5 milijardi evra.

"Do neuspeha je došlo pre svega zbog pitanja sopstvenih izvora finansiranja", koji bi delimično zamenili davanja zemalja članica, kazao je jedan diplomata. Prema rečima parlamentaraca, sopstveni izvori finansiranja, poput novih poreza ili postojećih sredstava koja bi se preusmerila u evropski budžet, omogućili bi da se izbegnu rasprave između "neto davalaca" i "neto korisnika" evropskog budžeta.

Parlamentarci su postavili još dva uslova za pihvatanje budžeta - da se ostavi mogućnost dodatnog povećanja za 0,3% za slučaj nepredviđenih okolnosti i da se utvrdi kako će Evropski parlament učestvovati u pregovorima p budžetu za period od 2014. do 2020. godine.

Prema evropskim izvorima, većina zemalja bila je spremna na kompromis, ali je prepreku predstavljao beskompromisan stav delegacija manjeg broja zemalja, pre svega Švedske, Holandije i Velike Britanije.

Pregovori su trajali 21 dan, a rok za postizanje dogovora istekao je 15. novembra u ponoć. Evropska komisija trebalo bi uskoro da predstavi novi budžet, a o nesuglasicama će se govoriti na evropskom samitu u decembru.


Još jedan finansijski problem EU

U isto vreme kad i problem usvajanja budžeta, Evropska unija suočava se i sa visokim deficitom pojedinih zemalja članica, koji dovodi u opesnost finansijsku stabilnost.

Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej (Rompuy) izjavio je danas da evrozona i Evropska unija "neće preživeti" ukoliko se ne reše aktuelni budžetski problemi nekih zemalja članica.  "Moramo zajedno raditi da bismo obezbedili opstanak evro zone. Jer ukoliko evo zona ne preživi, neće ni Evropska unija", kazao je van Rompej. "Ali uveren sam da ćemo to prevazići", dodao je on.

Grčka je prva zemlja evrozone koja je u maju ove godine dobila pomoć EU da bi prevazišla finansijsku krizu. Irska se sada suočava sa ozbiljnom krizom bankarskog sektora i na nju neki partneri i Evropska centralna banka vrše pritisak da prihvati finansijsku pomoć kako bi se izbeglo širenje krize. Postoji mogućnost da deficit Irske ove godine dostigne 32% bruto domaćeg proizvoda i ta zemlja se suočila sa rekordno visokim troskovima zajmova. Dugoročne kamatne stope Portugala, Grčke i Španije tekođe su skočile.

Ministri finansija zone evra danas će održati sastanak na kojem će se razgovarati o tim problemima, dok će se u sredu održati prošireni sastanak na kojem će učestvovati ministri finansija cele Evropske unije.

Izvor: EurActiv i AFP

Sledeći koraci

16-17. decembar: Samit čelnika vlada i država EU na kojem će jedna od tema biti budžet EU

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bez sporazuma o budžetu EU
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Nemačka protiv većih izdvajanja za briselsku kasu