Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Traži se rešenje za bakterije otporne na antibiotike
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Glavna medicinska savetnica za Englesku, profesorka Seli Djevis (Sally Davies), uporedila je opasnost od bakterija sve otpornijih na antibiotike sa opasnošću od terorizma. Doktorka Dejvis upozorila je da bi za 20 godina i rutinske infekcije mogle da budu smrtonosne ako medicina izgubi mogućnost da ih leči antibioticima, što bi predstavljalo "katastrofalnu opasnost" za populaciju. Doktorka veruje da bi u okviru inicijative koju finanasira Evropska unija moglo da se nađe rešenje za problem bakterija sve otpornijih na antibiotike. Farmaceutske kuće međutim nisu naročito zainteresovane za razvoj novih antibiotika jer im taj posao nije dovoljno isplativ.
Profesorka je zatražila od vlade Velike Britanije da se pitanje bakterija otpornih na antibiotike, koje je, kako je rekla, tempirana bomba, postavi i na samitu Grupe 8 najrazvijenijih zemalja idućeg meseca u Londonu.
"Ako nešto ne preduzmemo, mogli bi da se vratimo u 19. vek, kada su ljude ubijale infekcije na rutinskim operacijama. Nećemo moći da uradimo puno u lečenju raka ili kod transplatacije organa", rekla je doktorka Dejvis za britansku štampu.
Ona je kazala i da vlade treba da ohrabruju farmaceutske kompanije da razvijaju nove lekove, iako proizvodnju antibiotika ne vide kao profitabilnu. Naime, kako je pojasnila doktorka Dejvis, pacijenti antibiotike piju samo nedelju ili dve dok neke druge lekove, recimo protiv pritiska ili dijabetesa, uzimaju svaki dan. Zato je proizvodnja antibiotika manje isplativa i farmaceutske kompanije nisu mnogo zainteresovane da razvijaju nove lekove iz te grupe.
Inicijativa za inovativne lekove
Dejvis je kao put za prevazilaženje problema "neuspeha (antibiotika) na tržištu" ukazala na Inicijativu za inovativne lekove (IMI), telo koje finansira Evropska unija u cilju podsticanja razvoja novih lekova. Ukupna izdvajanja za Inicijativu premašuju dve milijarde evra a dele ih farmaceutska industrija i Evropska komisija pri čemu je deo za antimikrobnu rezistenciju između 200 i 400 miliona.
Direktor Inicijative Majkl Goldman rekao je za Euractiv.com da naučnici moraju da rade zajedno kako bi obnovili istraživanja usmerena na razvoj novih antibiotika dodajući da je IMI, kao privatno-javna inicijativa, idealna platfroma za to.
Background Antibiotici su tokom 70 godina od uvođenja znatno smanjili broj smrtnih slučajeva od infektivnih bolesti. Međutim, zbog preteranog korišćenja ili zloupotrebe tih lekova, brojni mikroorganizmi su postali otporni na antibiotike.
Do antimikrobne rezistencije dolazi kada su mirkoorganizmi u stanju da prežive "napad" leka koji treba da ih uništi. Bakterije mogu da postanu otporne na antibiotike, virusi na antiviralne lekova a paraziti na lekove protiv parazita, poput onih protiv malarije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje 150.000 ljudi umre od tuberkuloze otporne na lekove.
Evropski centar za prevenciju bolesti i kontrolu procenjuje da zbog antimikrobne rezistencije na lekove u Evropi svake godine umre 25.000 ljudi dok troškovi borbe za otpornim mikrobima premašuju 1,5 milijardi evra.
Goldman je ukazao i na 194,6 miliona evra vredan projekat "kombakt" (Combacte) koji, kako se nada, treba da rezultira novim modelom za klinička istraživanja i razvoj antibiotika. U tom projektu zajedno rade akademski istraživači i naučnici sa sektora industrije koji kombinuju znanje i iskustvo kako bi povećali mogućnost da dođu do novih efikasnih lekova i umanjili strah u javnosti od bakterija otpornih na antibiotike.
Rezultat projekta biće i panevropska mreža za klinička ispitivanja sposobna da sprovodi efikasna i kvalitetna istraživanja na multinacionalnom nivou u svim fazama razvoja nekog leka.
Još jedan projekat - "translokacija" (Translocation), vredan 29,3 miliona evra, usmeriće napore, pored ostalog, na istraživanja kako sprečiti bakterije da istisnu lek pre nego što on počne da deluje.
Vreme za akciju
Goldman je naglasio da brojne naučne i regulatorne prepreke koče napore usmerene na razvoj novih antibiotika.
Takođe je ukazao da postoji potreba za većim razumevanjem kako antibiotici deluju, kako bakterije razvijaju otpornost na njih i koji molekularni mehanizmi mogu da budu iskorišćeni da se bakterijama oduzmu mehanizmi odbrane.
Klinička istraživanja novih antibiotika problematična su i zbog regulative i veliki broj pacijenata traži da se osigura efikasnost novih antibiotika u poređenju sa drugim antibakterijskim lekovima.
"To znači da je cena kliničkih ispitivanja novih antibiotika izuzetno visoka. Istovremeno, zbog činjenice da će se neki antibiotici koristiti za samo mali broj pacijenata, cena razvoja (novog leka) često premašuje potencijalni povraćaj investicije", ocenio je direktor Inicijative.
Goldman je kazao da razvoj antibiotika nije finansijski opravdan izbor za farmaceutske kompanije i da samo mali broj kompanija nastavlja da radi na polju razvoja novih antibiotika.
Sa doktorkom Dejvis Goldman se složio da bi zbog jačanja otpornosti bakterija na antibiotike za 20 godina i obične infekcije mogle da budu smrtonosne dodajući da su u poslednje tri decenije na tržište stigle samo dve nove klase antibiotika.
"S obzirom na trenutak, stanje je kritično. Ako se sada nešto ne preduzme, rizikujuemo da ostavimo društvo u situaciji kada će lekari imati malo mogućnosti, ako ih uopšte budu imali, da se bore sa infekcijama", naglasio je direktor Inicijative.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
