Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Proširenje EU na listi prioriteta mađarskog predsedavanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.11.2010. | Ažurirano : 19.11.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Mađarska očekuje da će 2011. biti ključna godina za proces integracije zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Kao država članica koja preuzima predsedavanje EU od Nove godine, Mađarska će nastaviti da insistira na proširenju Unije, a sigurna je da će to činiti i Poljska koja će predsedavati EU u drugoj polovini 2011, preneli su novinarima iz Srbije izvori u mađarskom Ministarstvu spoljnih poslova.
Proširenje je pozicionirano na četvrtom mestu na listi prioriteta mađarskog predsedavanja. Najveći napredak u procesu evropske integracije u idućoj godini treba da očekuje Hrvatska, koja je i najviše odmakla na putu ka punopravnom članstvu u Uniji. Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova su izrazili uverenje da će tokom njihovog predsedavanja Hrvatska završiti pregovore o članstvu. Nakon toga sledi potpisivanje sporazuma o pristupanju Uniji i njegova ratifikacija.
U tom smislu će iduća godina biti veoma važna za proces evropske integracije Zapadnog Balkana, jer će Hrvatska postati prva zemlja regiona koja će potpisati ugovor o pristupanju EU. Time će praktično EU potvrditi spremnost da prihvati zemlje regiona u svoje članstvo. Ono što čini 2011. godinu tako važnom je i to što će ostale zemlje Zapadnog Balkana ili krenuti u pregovore o članstvu ili dobiti status kandidata za članstvo na osnovu kojeg će biti otvoreni pregovori o pristupanju EU.
"Završetak pregovora o članstvu i pristupanje Hrvatske EU biće dobar signal za sve zemlje regiona Zapadnog Balkana", ocenili su predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Mađarske na sastanku sa novinarima koji su organizovali Ambasada Mađarske u Beogradu i Kancelarija za evropske integracije.
Oni su izrazili zadovoljstvo odlukom Saveta ministara EU da prosledi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji. Prema njihovim tvrdnjama, EU sada može da se "opusti", jer je na Beogradu da uradi domaći zadatak i odgovori na Upitnik Komisije na osnovu kojeg će ona izraditi mišljenje o kandidaturi Srbije za članstvo. Međutim, Mađarska je, kako tvrde, spremna da pomogne u svakoj oblasti u kojoj Srbiji bude bila potrebna pomoć, dok priprema odgovore na pitanja Komisije.
Mađarska, kao buduća predsedavajuća EU, očekuje da će kandidatura Srbije za članstvo u Uniji biti odobrena u jesen iduće godine. "Ne mogu da kažem da će tada početi i pregovori o članstvu, ali smatram da je sam status kandidata za članstvo u EU veliki korak napred. Komisija je takođe spremna da da veoma detaljnu 'mapu puta' Srbiji kako da se pripremi za pregovore o članstvu", rekao je izvor Ministarstva spoljnih poslova u Budimpešti.
Background Mađarska preuzima predsedavanje EU 1. januara 2011. godine. Predsedavanje EU se sprovodi po sistemu rotacije i traje šest meseci. Određena zemlja počinje predsedavanje 1. januara, a završava ga 30. juna. Naredna država preuzima od nje predsedavanje 1. jula i završava ga za Novu godinu.
EU trenutno predsedava Belgija, a od Nove godine će to biti Mađarska. Od 1. jula iduće godine predsedavanje će preuzeti Poljska, koju će u prvoj polovini 2012. godine zameniti Danska. Predsedavanje EU će od Danske u drugoj polovini 2012. godine preuzeti Kipar.
Kada je reč o ostalim zemljama koje su u procesu proširenja, Mađari očekuju da se ubrza proces integracije Turske koji je "veoma spor". Takođe su razočarani i što pregovori sa Makedonijom o članstvu u EU još nisu počeli, pošto ona ima bilateralni nesporazum sa Grčkom oko naziva zemlje. Mađarska očekuje da će taj problem biti rešen, ali takođe smatra da EU treba da bude "proaktivna" i napravi prodor ka rešavanju nesuglasica.
Tokom mađarskog predsedavanja, očekuju se i pripreme za pregovore o članstvu Crne Gore u EU, o čijoj je kandidaturi za prijem u Uniju Komisija početkom novembra dala pozitivno mišljenje. Albanija još nije dobila preporuku Komisije za status kandidata, pošto nije ispunila potrebne uslove.
Osvrćući se na Kosovo, predstavnici mađarskog ministarstva su naveli da se ono još nije našlo na njihovoj agendi jer za sada imaju ograničen portfolio predsedavanja.
Umesto velikih događaja ili konferencija na kojima bi okupili zemlje Zapadnog Blakana i predstavnike EU, Mađari žele da tokom predsedavanja imaju "stalni dijalog sa partnerima u regionu".
Prioriteti: Rešavanje romskog pitanja i nova radna mesta
Prvu grupu prioriteta mađarskog predsedavanja EU čine ekonomski rast i nova radna mesta. Na čelu agende je i socijalna inkluzija, rešavanje romskog pitanja, demografija, jačanje ekonomske saradnje država članica i debata o novom finansijskom okviru EU.
Jača Evropa, odnosno jačanje evropske kohezije drugi je prioritet mađarskog predsedavanja. U okviru tog prioriteta predviđen je i rad na reformi postojećih evropskih politika, među kojima važno mesto zauzima poljoprivredna politika EU, kao i zajednička evropska energetska politika.
Treći prioritet je približavanje Evrope građanima, jačanje saradnje u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova i širenje "šengenskog prostora", dok četvrti prioritet čine proširenje i saradnja sa susedstvom. U oblasti te saradnje pre svega se misli na "Istočno partnerstvo" koje je EU sklopila sa grupom od šest istočnih zemalja – Jermenijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Moldavijom i Ukrajinom.
Prioriteti uglavnom ne zavise mnogo od predsedavajuće EU. Na listi glavnih poslova koje treba uraditi tokom šestomesečnog predsedavanja su uglavnom poslovi zaostali iz prethodnog perioda ili oni koji se neočekivano nametnu tokom predsedavanja. Primer je romsko pitanje, za koje se nije očekivalo da će biti jedno od ključnih problema za rešavanje u idućoj godini, pošto je to pitanje praktično stavljeno na evropsku agendu u leto ove godine, kada je Francuska počela proces deportacije Roma u Bugarsku i Rumuniju.
Osim toga, na agendi predsedavanja moraju da se nađu i akcioni planovi, strategije i drugi dokumenti koji su predviđeni bilo za usvajanje ili kreiranje tokom određene godine. I prethodna predsedavajuća ume da prebaci poslove na sledeću državu članicu koja preuzima predsedavanje posle nje. To su neke stvari na koje Mađarska, kao predsedavajuća u ovom slučaju, ne može da utiče jer su ranije "skrojene" i ona ih jednostavno mora staviti na agendu svog predsedavanja. Na osnovu toga je praktično kreirano 90% programa predsedavanja.
Prema tvrdnjama predstavnika Mađarskog ministarstva spoljnih poslova, preostaje mali manevarski prostor, pa tek nekih 10% plana predsedavanja predstavlja "okvir za želje", odnosno ono što sama predsedavajuća može da izabere kao važno pitanje za svoju agendu.
Mađarska je u završnici priprema za predsedavanje EU. Prema okvirnom planu predsedavanja, u prvoj polovini iduće godine biće održan samit EU i zemalja Istočnog partnerstva, sastanak ministara finansija zemalja članica EU, kao i 17 neformalnih sastanaka Saveta ministara EU. Sajt na kojem će se naći sve važne informacije o predsedavanju Mađarske EU biće postavljen 20. decembra.
Na agendi i mađarsko vino
Ukupni troškovi koji prate predsedavanje EU će u slučaju Mađarske iznositi 77 miliona evra. Za pripreme za predsedavanje je u 2010. godini izdvojeno 23 miliona evra, a u 2011. će biti izdvojeno 54 miliona. Predstavnici Mađarske biće zaduženi za organizaciju samita, konferencija i drugih važnih sastanaka na nivou EU, kao i sastanaka između te organizacije i drugih zemalja i partnerskih organizacija.
Deo novca planiranog za predsedavanje će, na primer, otići na iznajmljivanje 200 folksvagenovih automobila koji će služiti za prevoz članova delegacija na skupove koje će organizovati Mađari.
Za Mađare će predsedavanje biti izuzetna prilika da predstave svoju kuhinju, ali i vino koje nema popularnost kakvu ima francusko, iako je, po njihovim tvrdnjama, izuzetnog kvaliteta. Na skupovima koje organizuju će zato diplomatama i drugim učesnicima nuditi svoje najbolje vino. Čak će i svu hranu koju planiraju da služei kuvati u vinu.
Mađarskoj će ovo biti prvo predsedavanje EU. O složenosti predsedavanja EU govori činjenica da se Mađari za to spremaju već tri godine. Pripreme obuhvataju izbor i obuku činovnika koji će raditi na poslovima predsedavanja, budžet, logistiku, administraciju, učenje jezika i ostalo.
Izazov Mađara neće biti samo da pokušaju da poguraju evropsku ekonomiju pogođenu krizom i da pokažu kulinarske sposobnosti, već i da objasne mađarskoj javnosti i političarima da će zemlja šest meseci, počev od 1. januara 2011, nastupati u ime EU, a ne svoje ime.
"Preuzimanjem predsedavanja vi postajete glas 27 zemalja članica EU, a ne samo Mađarske", naveo je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Mađarske, ukazujući da je jako teško objasniti domaćim političarima da period predsedavanja EU nije vreme a ni mesto za isticanje mađarskih nacionalnih interesa.
Autor: Mirjana Pantić
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
