Slovenija treba da reši bankarsku krizu, ojača fiskalne pozicije i strukturnim reformama podstakne privredni rast, navodi se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o toj zemlji čija je ekonomija duboko u recesiji. Zvanično se procenjuje da Sloveniji za dokapitalizaciju banaka treba milijarda evra a analitičari su uvereni da joj je potrebno bar tri puta više. U OECD ocenjuju da Sloveniji za sada ne treba finansijska pomoć Evrope a da je ta zemlja u stanju da odgovori svim izazovima smatraju i u Evropskoj komisiji. Nagađanja da će Slovenija zatražiti međunarodnu finansijsku pomoć demantovala je i premijerka Alenka Bratušek ističući da će zemlja sama rešiti teškoće ambicioznim merama.

U cilju prevazilaženja krize na bankarskom sektoru Sloveniji se savetuje da sprovodi i objavljuje rezultate "stres" testova, dokapitalizuje uzdrmane ali održive banke, najbolje emitovanjem akcija, i reši se banaka koje ne mogu da opstanu. Kako bi se umanjila fiskalna cena rešavanja problema u bankama, gubitke treba da apsorbuju vlasnici neobezbeđenog duga i hibridnih instrumenata kapitala.

Takođe Sloveniji OECD u novom Ekonomskom izveštaju za 2013. preporučuje da privatizuje državne banke i da ne zadržava kontrolno manjinsko vlasništvo, kao i da postavi pravni okvir za vansudsko restrukturisanje uzdrmanog biznisa, uobliči sudske procedure i ohrabruje kompanije da pravovremno proglašavaju nesolventnost.

Slovenački zvaničnici procenjuju da je za dokapitalizaciju banaka potrebno do 3% bruto domaćeg proizboda (BDP), odnosno milijarda evra, navodi se u izveštaju OECD ali i napominje da su "potrebe za kapitalom još neizvesne i da bi mogle da bude znatno veće".

Neki analitičari procenjuju da je za slovenačke banke potrebno između tri i četiri milijarde evra.

U domenu fiskalne održivosti OECD navodi da Slovenija u proces konsolidacije treba da ide sa trajnim merama, nastavi da smanjuje mogućnosti da ljudi sa visokim prihodima dobijaju porodične beneficije, kao i da smanjuje izdašne beneficije za nezaposlene, socijalnu pomoć i druge transfere nezaposlenima i neaktivnima a da poveća podršku za rad i jača fiskalnu održivost.

Na listi preporuka su i povećanje koeficijenta đaka i učitelja i veličine odeljenja u predškolskom i osnovnom obrazovanju kako bi se srezali troškovi ali i uvođenje školarina uz stipendije i kredite.

Kod zdravstva se traži dalja racionalizacija "korpe usluga" iz javnog zdravstsvenog sistema i zaokret sa bolničkog na ambulantno lečenje. Savetuje se i širenje poreske osnove obaveznog zdravstvenbog osiguranja na studente koji rade i povećanje stopa doprinosa za penzionere.

Na polju penzijske reforme, pored ostalog, Sloveniji se preporučuje da postepeno poveća godine za odlazak u penziju i eventualno ih uskladi sa očekivanim životnim vekom.

Takođe OECD savetuje unapređenje kredibiliteta rashoda kroz veću transparentnost i usvajanje mehanizama za korekciju u slučaju odstupanja od propisa.

U cilju povećanja potencijala za ekonomski rast kroz strukturne reforme, OECD preporučuje Sloveniji da smanji državno vlasništvo, ojača službu za zaštitu konkrencije i postepeno ukine preferencijalni status rada studenata na tržištu rada.

OECD navodi da je slovenačka ekonomija u dubokoj recesiji, da je smanjenje zaduženosti javnog i privatnog sektora veoma nepovoljno delovalo na rast u otežanim uslovima finansiranja, da nezaposlenost raste a izvoz je zakočen.

U 2012. i početkom 2013. godine usvojene su važne reforme ali su, poručuju iz OECD, potrebne dalje neodložne reforme kako bi se obnovilo poverenje i umanjili rizici od dugotrajnog privrednog pada i ograničenog pristupa finansijskim tržištima.

U oceni stanja slovenačke ekonomije OECD pozdravlja osnivanje kompanije koja će upravljati imovinom banaka u cilju odbrane od nekvalitetne aktive ali i upozorava na rizik nedovoljne transparentnosti i potencijalnih političkih mešanja.

OECD ukazuje i na prezaduženost na korporacijskom sektoru i činjenicu da nekim firmama preti bankrot, pri čemu su važeće stečajne procedure duge a stopa izlaska iz stečaja je mala.

Ima mesta i za racionalizaciju u zdravstvu, postoje preobilni kapciteti u predškolskom i obaveznom osiguranju a izdašna socijalna davanja usporavaju izlazak neaktivnih i nezaposlenih na tržište rada.

Istovremeno su potencijali za rast smanjeni od izbijanja krize i Slovenija, kako se ocenjuje, verovatno neće uskoro nastaviti da sustiže razvijenije članice OECD.

U 2012. godini Slovenija je ubeležila privredni pad od 2,3% a za 2013. joj se prognozira pad od 2,1% da bi 2014. godine ubeležila rast od 1,1%.

Stopa nezaposlenosti u Sloveniji, prema procenama OECD, ove godine će biti 9,7% a iduće 9,8% nakon 9% u 2012.

Navodi se i da bi, ako se politika ne promeni, slovenački javni dug mogao da premaši 100% BDP do 2025, uključujući očekivane troškove starenja populacije i spašavanja banaka.

Poruke iz Ljubljane i Brisela

Zamenik generalnog sekretara OECD, bivši premijer Belgije Iv Leterm (Yves Leterme), istakao je 9. aprila u Ljubljani da Slovenija mora nastaviti reforme i napomenuo da je ona, uprkos poskupljenju kredita, uspela da se refinansira na tržištu i da, uprkos teškoćama, ispuni svoje obaveze. OECD zato ne vidi potrebu za međunarodnom finansijskom pomoći.

Leterm je ukazao da je poređenje Slovenije sa drugim ranjivim zemljama u zoni evra neumesno, čime je demantovao stavove kojih ima na finansijskom tržištu.

Leterm smatra da Slovenija ima "mnogo potencijala za pobedu u borbi za bolju budućnost".

Istog dana u Briselu je predsednica slovenačke vlade demantovala da će država zatražiti međunarodnu finansijsku pomoć.

Bratušek je najavila nastavak konsolidacije javnih finansija, koje više "neće snižavati privredni rast".

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso je posle susreta sa premijerkom Bratušek izjavio da sa razgovora odlazi sa osećajem poverenja da je Slovenija u stanju da odgovori svim izazovima.

"Slovenija se suočava sa zahtevnim zadatkom, ali verujem da će sa ambicioznim merama biti u stanju da odgovori na izazove", rekao je predsednik Evropske komisije.

On je još kazao da "Slovenija ne samo da mora izvesti reforme, već mora izgraditi nacionalni konsenzus potreban za sprovođenje tih reformi".

Istovremeno je Bratušek na medijske pritiske iz inostranstva reagovala rečima da Slovenija nije poreska oaza već izvozno usmerena privreda, da je među najmanje zaduženim državama u Evropi, da ima pozitivan bilans i novu vladu sa velikom odlučnošću da uradi sve da svoje probleme reši sama.

Izvor: Euractiv.rs, Beta

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Slovenija ratifikovala ugovor o pristupanju Hrvatske EU
  
• 

  Vesti

  : Hrvatska i Slovenija potpisale memorandum o Ljubljanskoj banci
  
• 

  Vesti

  : Slovenija dala garancije za zajam EIB za termoelektranu
  
• 

  Vesti

  : Lančano snižavanje rejtinga Slovenije