Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bolja kontrola hrane od njive do trpeze
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.05.2013. | Ažurirano : 16.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija usvojila je paket mera čiji je cilj da se unaprede zdravstveni i bezbednosni standardi u poljoprivredno-prehrambenom lancu, odnosno "od njive do trpeze". Predložene su nenajavljene inspekcije u prehrambenim kompanijama i oštrije kazne za one koji na etiketi proizvoda napišu jedno a u hranu stave drugo. Bezbednost hrane ključna je za poverenje potrošača i održivost proizvodnje. Poverenje pola milijarde potrošača u Evropskoj uniji uzdrmano je nedavno, kada je u nekim gotovim jelima umesto govedine, kako je bilo naznačeno na pakovanju, otkrivena konjetina. Paketom mera se obezbeđuju moderniji i jednostavniji pristup zaštiti zdravlja, kao i efikasnija oruđa za kontrolu bezbednosti hrane.
Cilj predloženog paketa zakona je i da se spreči širenje zaraznih bolesti životinja i štetočina na evropskim kulturama a njime se "odgovara" i na pozive za jednostavnijom i "pametnijom" regulativom sa manje administrativnih prepreka.
Prilikom izrade paketa posebno se vodilo računa o uticaju na mala, srednja i mikro preduzeća i na njih se neće odnositi većina skupih i opterećujućih delova zakonodavstva, kako ne bi gubila na konkurentnosti.
Novi propisi, ocenjuju u Komisiji, osiguraće da vlasti članica poštuju u punoj meri zakone EU o bezbednosti hrane i sprovode dovoljan broj kontrola.
Komisija će od nacionalnih vlasti zahtevati da kontrolišu potencijalne prevare i predvideće visoke novčane kazne za proizvođače hrane koji krše zakone.
Za prevare sa označavanjem hrane Komisija je predložila značajno više kazne - u visini finansijske dobiti ostvarene prevarom.
Background Skandal sa konjetinom izbio je početkom godine, nakon što je švedski proizvođač smrznute hrane Findus povukao iz prodaje lazanje sa govedinom jer je otkriveno da umesto goveđeg sadrže konjsko meso.
Po izbijanju skandala, brojni poslanici Evropskog parlamenta zatražili su strože i transparentnije zakone o bezbednosti hrane.
Poljoprivredno-prehrambena industrija drugi je po snazi ekonomski sektor EU vredan oko 750 milijardi evra godišnje koji zapošljava gotovo 50 miliona ljudi.
Vrednost kultura koje se gaje u EU procenjuje se na 205 milijardi evra godišnje.
Prema nekim procenama, u skandalu s konjetinom ubeleženi su ogromni profiti jer je znatno skuplje goveđe meso u nekim gotovim jelima zamenjeno konjskim.
Sada se kazne za prevare sa označavanjem hrane veoma razlikuju od zemlje do zemlje. U Velikoj Britaniji za to može i da se ide u zatvor do dve godine dok je u Francuskoj maksimalna kazna 187.000 evra.
Takođe će Komisija, kako je objavljeno, tražiti od članica EU da rade DNK testiranja kada se sumnja da neka hrana nije označena kako treba.
Predložene su i redovne ali nenajavljene provere proizvođača prehrambenih proizvoda kako bi se osiguralo da su proizvodi obeleženi valjano.
Pametni propisi za bezbedniju hranu
Evropski komesar za zdravlje i potrošače Tonio Borg tvrdi da Evropa ima najviše u svetu standarde bezbednosti hrane ali da je "nedavni skandal sa konjskim mesom pokazao da uvek ima prostora za poboljšanja, iako nije bilo rizika po zdravlje ljudi".
"Paket refomi stiže u pravom trenutku jer pokazuje da sistem može da odgovori na izazove i takođe sadrži neke naučene lekcije. Ukratko, cilj paketa je da obezbedi 'pametnije' propise za bezbedniju hranu", istakao je Borg, preneo je EurActiv.com.
EU je poslednjih sedmica zauzela čvrst stav prema bezbednosti hrane, nakon što su istraživanja ukazala na pad poverenja potrošača u industriju hrane posle skandala sa konjetinom.
Novi paket zakona treba da stupi na snagu 2016. godine, nakon što ga odobre Evropski parlament i Savet ministara EU.
Njime će važeći zakoni o bezbednosti hrane biti grupisani u samo pet kategorija kako bi se olakšalo usklađivanje na poljima kontrole hrane, inspekcije i testiranja. Sada zakonodavstvo EU koje se odnosi na hranu čini gotovo 70 grupa propisa.
Novi propisi uključuju i principe upravljanja zdravljem životinja na bazi prevencije da bi se izbegla masovna klanja potencijalno inificiranih životinja, poput onih u slučaju ptičijeg ili svinjskog gripa.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
