Najnovija otkrića o prisluškivanju kancelarija i diplomata EU u SAD i Briselu razgnevila su Evropljanje koji od Vašingtona traže odgovore i upozoravaju da bi ovaj skandal mogao da ugrozi pregovore o ugovoru o slobodnoj trgovini između Unije i SAD. Američki predsednik Barak Obama pokušao je da ublaži posledice, obećavši evropskim saveznicima da će im pružiti informacije koje traže o nadzoru komunikacija evropskih institucija i diplomata kojim je rukovodila američka Nacionalna agencija za bezbednost (NSA).

Najnovija otkrića o špijuniranju kancelarija EU u Vašingtonu i Njujorku, ali i institucija u Briselu objavljena su u nemačkom nedeljniku Špigl (Der Speigel) od 30. juna, a delom proističu iz podataka koje je obelodanio bivši službenik NSA Edvard Snouden (Edward Snowden).

Špigl je objavio da su SAD ugradile "bubice" u evropske kancelarije i institucije, a Obama se 1. jula branio od optužbi evropskih saveznika sugerisanjem da takve aktivnosti država nisu neouobičajene, odnosno da nije nikakvo čudo što se države međusobno špijuniraju.

"Ukazali bismo da svaka obaveštajna služba - ne samo naša već i svaka evropska, azijska i čija god obaveštajna služba - radi ono jedno što joj je rečeno da radi: trudiće se da razumeju svet što bolje, i to je ono što se dešava u glavnim gradovima širom sveta", rekao je Obama. Zatim je dodao: "Da to nije slučaj, za obaveštajnim službama ne bi bilo potrebe".

Sa druge strane, ameri;ki predsednik je pokušao da ubedi saveznike u Evropi, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Fransoa Olanda (Francois Hollande) i britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron), da se on oslanja na lične odnose, a ne na špijune, kada treba da utvrdi šta je njima i drugim svetskim liderima na umu.

Obama je rekao da će Nacionalna agencija za bezbednost SAD razmotriti tvrdnje nemačkog Špigla a onda obavestiti saveznike o tvrdnjama koje su tu iznete.

Evropa traži odgovore

Evropska unija je odmah 30. juna zatražila od vlasti SAD objašnjanja zbog navoda da je NSA kontrolisala i prisluškivala institucije EU. "Upoznati smo s navodima medija. Odmah smo kontaktirali američke vlasti u Vašingtonu i saopštili im šta je u medijima objavljeno", navela je Evropska komisija u saopštenju.

Komisija je dodala da su američke vlasti odgovorile da je u toku provera objavljenih informacija i da će njeni rezultati biti objavljeni kada bude okončana.

Zvaničnici Nemačke, Italije, Francuske i Luksemburga poručuju SAD da bi najnovija otkrića mogla da ugroze pregovore o transatlantskom ugovoru o slobodnoj trgovini.

Francuski predsednik je 1. juna rekao da "ne može biti pregovora ili transakcija" sa SAD dok se ne dobiju garancije da su SAD prestale da špijuniraju EU i Francusku.Francuska ne može da prihvati ovakvo ponašenje koje mora odmah prestati, rekao je on.

Oland je rekao 2. jula da EU treba da zauzme zajednički, koordinisani stav uvezi sa skandalom oko špijuniranja.

Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) rekao je da bi ova situacija mogla da zada ozbiljan udarac odnosima EU i SAD. "Ako se navodi pokažu kao tačni, izbiće ozbiljni problemi koji bi mogli da u velikoj meri ugroze odnose EU i SAD", rekao je Šulc i dodao da Evropski parlament ne treba da bude tretiran kao neprijatelj.

Neimenovani evropski diplomata rekao je za AFP da će, ako se pokaže da su Amerikanci špijunirali svoje saveznike, to imati političke posledice. On je dodao da takvi postupci "daleko prevazilaze potrebe nacionalne bezbednosti", da narušavaju poverenje i da Evropa to shvata "vrlo ozbiljno".

Portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, Štefen Zajbert (Steffen Seibert) rekao je da SAD moraju da ponovo izgrade poverenje kod svojih evropskih saveznikam i najavio da će uskoro uslediti razgovori o tome sa Merkelovom.

Belgija, Grčka i Austrija su, takođe, zatražile objašnjenje od Vašingtona.

Špigl je objavio da je na meti špijunskih aktivnosti posebno bila Nemačka, dok je britanski dnevnik Gardijan (The Guardian) objavio da su među 38 "meta" nadzora američke bezbednosne agencije i Francuska, Italija i Grčka.

Američki državni sekretar DŽon Keri (John Kerry), prvi američki zvnaičnik koji je reagovao po izbijanju skandala, pokušao je da prilikom sastanka 1. jula sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politikom i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), ublaži posledice skandala.

Vikiliks: Snouden tražio azil u 21 zemlji

U međuvremenu, Snouden je zatražio je azil u 21 zemlji, objavljeno je 2. jula na sajtu Vikiliks. Kako se navodi, Snouden je azil zatražio, pored Rusije, u Islandu, Ekvadoru, Kubi, Venecueli, Brazilu, Indiji, Kini, Nemačkoj i Francuskoj.

On je, međutim, odustao od zahteva za azil u Rusiji, nakon izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da, ako želi da ostane u Rusiji, treba da "prekine aktivnosti koje štete" SAD, saopšteno je 2. jula iz Kremlja.

Snouden je u svojoj prvoj izjavi od napuštanja Hongkonga pre devet dana, a koja je postavljena na sajt Vikiliksa, naveo da Obama "vrši pritisak na lidere" zemalja u kojima on traži zaštitu. Bivši službenik NSA je iz tranzitne zone na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, gde se nalazi od 23. juna, optužio Obamu za "varanje", kao i da želi da mu nametne "ilegalnu kaznu" egzila.

Američko pravosuđe podiglo je optužnicu protiv Snoudena za špijunažu, pošto je on medijima prosledio informacije o špijunskim aktivnostima SAD, tj. njihovoj kontroli telefonskih razgovora i aktivnosti na internetu u zemlji i inostranstvu.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : SAD i EU za sada neće pregovarati o audiovizuelnim uslugama
  
• 

  Vesti

  : EU i SAD pokreću pregovore o trgovinskom sporazumu
  
• 

  Vesti

  : EU i SAD uzajamno priznale status povlašćenog trgovca