Italija, koju je nedavno Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) kritikovala zbog lošeg održavanja arheološkog nalazišta Pompeji, izdvaja malo sredstava za kulturu, što dovodi u pitanje održavanje njene izuzetno bogate kulturne baštine. Sa 1,1% budžeta koje daje za kulturu ta zemlje zaostaje za drugim evropskim zemljama u izdvajanjima za tu oblast. Evropske zemlje u proseku izdvajaju za kulturu 2,2% budžeta, dok je Srbija u ovoj godini planirala da izdvoji samo 0,62%.

Italija se nalazi na začelju evropskih zemalja po izdvajanjima za kulturu. Sa 1,1% budžeta koji odlazi na kulturu, ubedljivo zaostaje za Islandom (7,4%), Španijom (3,3%) ili Francuskom (2,5%), navodi agencija Frans pres.

"U proteklih pet godina budžet Ministarstva kulture je smanjen za dve trećine", rekao je italijanski ministar kulture Masimo Brej (Massimo Bray) za dnevnik "Mesađero" (Il Messaggero) od 1. jula.

Smanjenje sredstava za kulturu u Italiji ima katastrofalne posledice kada je reč o održavanju spomenika: UNESCO je u najnovijem izveštaju naveo niz propusta i primera propadanja na lokalitetu antičog grada Pompeji koji se prostire na 44 hektara u podnožju Vezuva, u blizini Napulja.

Predsednik nacionalne komisije UNESCO-a u Italiji Đovani Puljizi (Giovanni Publisi) upzoorio je 29. juna italijanske vlasti da imaju rok do 31. decembra da usvoje "odgovarajuće mere za Pompeje", pre sastanka UNESCO-a u februreu na kome će se procenjivati napredak.

Puljizi je kritikovao to što na lokalitetu postoje zagrade koje nisu predviđene prvobitnim planom, kao i nedostatak osoblja. Zatražio je da se uspostavi "zona nadzora" oko lokaliteta kako bi se sprečila izgradnja nelegalnih objekata koji ugrožavaju zaštićeno područje.

To je neprijatna situacija za Italiju koja računa na turizam u obnovi posrnule ekonomije. "Spomenici izuzetne simboličke vrednosti su naši najveći aduti za posete iz celog sveta", rekao je italijanski ministar kulture.

Osim problema sa održavanjem, Italija ima problem da obezbedi dovoljno turističkih radnika i vodiča zbog socijalnog nezadovoljstva. Prošle nedelje stotine turista koji su došli da se dive rimskom Koloseumu, fresci "Poslednja večera" Leonarda da Vinčija u Milanu ili delima u galeriji Ufici u Firenci naišli su na zatvorena rata zbog sindikalnih okupljanja zaposlenih.

Broj posetilaca Koloseuma, najvećeg amfiteatra iz vremena Rimskog carstva, povećao se u proteklih desetak godina sa milion na oko šest miliona godišnje, između ostalog i zahvaljujući uspehu filma "Gladijator" Ridlija Skota (Ridley Scott) iz 2000. godine.

Ali i taj spomenik se nalazi u žalosnom stanju i pored obnove koju finansira vodeći italijanski proizvođač obuće  "Tod's". Kao što je često slučaj u Italiji, početak radova vrednih oko 20 miliona evra kasne već mesecima.

Pompeji nisu izolovan slučaj i ove okolnosti tek ne donose ništa dobro mnogo manje poznatim spomenicima.

Setis: Posledica loše politike

"Valsti i službe nadležne za kulturna dobra su u komatoznom stanju", rekao je renomirani arheolog Salvatore Setis (Settis) za dnevnik Republika (La Repubblica). "Sada plaćamo cenu zbog katastrofalne politike vođene proteklih godina", rekao je on.

Rešenje bi moglo da stigne iz EU koja će izdvojiti 41,8 miliona evra za restauraciju Pompeja koja bi trebalo da se završi 2015. godine i čija ukupna vrednost se procenjuje na 105 miliona evra.

Cilj projekta "Veliki Pompeji" jeste da se lokalitet zaštiti od erozije, rimski spomenici konzerviraju, da se obnove čuvene freske i poboljša video nadzor kako bi se pojačale mere bezbednosti.

Prema procenama Evropske komisije, broj turista koji obiđu Pompeje mogao bi da se poveća sa sadašnjih 2,3 miliona godišnje na 2,6 miliona u 2017.

Izvor: AFP

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Različiti modeli finansiranja kulture u uslovima krize
  
• 

  Vesti

  : Milion sati evropskog filma zatvoreno u kutijama
  
• 

  Vesti

  : Podzemnom železnicom u Antiku
  
• 

  Vesti

  : Od 2013. evropska oznaka kulturne baštine