Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Različiti modeli finansiranja kulture u uslovima krize
|
|
|
|
Objavljeno : 03.04.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Različita iskustva i modeli finansiranja kulture u Evropskoj uniji (EU) u uslovima zbog krize smanjenih budžeta predstavljeni su 3. aprila u Skupštini Srbije. Javno slušanje na temu "Modeli finansiranja kulture u zemljama EU" organizovao je Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine sa ciljem da se dođe do konstruktivnih rešenja za finansiranje kulture u Srbiji u teškim uslovima krize i siromaštva. Na moguće modele finansiranja kulture ukazali su predstavnici instituta i programa iz Češke, Poljske, Hrvatske.
Koordinator za fondove EU u Kancelariji za evropske integracije Srbije Ognjen Mirić je govoreći o evropskim finansijskim instrumentima istakao da se iz EU finansiraju neprofitni i razvojni projekti a ne oni poput tekućeg održavanja.
Mirić je pobrojao brojne projekte u kulturi koje EU finansira u Srbiji, uključujući kroz program prekogranične saradnje iz pretpristupne pomoći, ističući da će biti prilike za dalje finansiranje u sklopu novog budžeta EU za 2014-20. ali da ono neće krenuti pre 2015.
On je takođe rekao da su centralna Srbija i Beograd "na neki način hendikepirani jer ne mogu da učestvuju u programima prekogranične saradnje" dodajući da zato mogu da učestvuju u drugim projektima ukazujući posebno na Jadranski program za koji Srbija nema nijedan projekat.
"Perspektiva finansiranja postoji, treba je iskoristiti", istakao je Mirić ukazujući istovremeno na neke probleme kod finansiranja kulture, poput kočenja projekata zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili nepribavljanja dozvola i slično.
On je ukazao i da su zahtevi ka Kancelariji često ad hoc, što pokazuje da nema liste prioriteta kako bi se lakše usmerila sredstva, kao ni jasnih kriterijuma za identifikaciju projekata.
Mirić je rekao i da projektno finansiranje podrzumeva znanja u smislu realizacije projekata pozivajući na podizanje kapaciteta institucija kako bi mogle da konkurišu za sredstva.
Predsednica Odbora Vesna Marjanović kazala je da su druge države predvidele mehanizme da ustanove kulture ne budu prepuštne same sebi i da mogu da opstanu i ako nisu sasvim ili delom finansirane iz budžeta.
Ona je ističući da je kriza oštetila budžete za kulturu i u zemljama EU najavila da će Odbor nakon slušanja, inače drugog po redu, predložiti set mera ministarstvima finansija i kulture za poboljšanja stanja.
O iskustvu Poljske i kampanji "1% za kulturu" govorila je Ana Hieropolitanska iz Instituta "Adam Mickijevič" koja je navela da je ta kampanja donela znatno povećanje izdavajanja za kulturu.
Hieropoltanska je rekla da se u Poljskoj do početka kampanje "1% za kuluturu" 2010. godine za kulturu izdavajalo manje od 0,5% budžeta, u 2012. je to bilo 0,82% a u 2013. godini će biti izdvojeno 0,88%.
Kampanja "1% za kulturu" počela je peticijom umetnika i kulturnih poslenika, zatim je peticija otvorena za javnost pa je sa 100.000 prikupljenih potpisa postala građanska inicijativa, da bi u maju 2011. godine poljska vlada potpisala Ugovor za kulturu kojim se obavezuje da izdvaja iz budžeta 1% za kulturu do 2015.
U Češkoj se, kako je rekla Eva Žakova iz Kancelarije programa "Kultura", kultura finansira kroz dva kanala - kroz državno finansiranje i finansiranje preko lokalnih i regionalnih vlasti.
Prema podacima za 2010. godinu, 57,7% ukupnih troškova za kulturu u Češkoj pokriveno iz lokalnih budžeta, 10,5% iz regionalnih a 31,8% iz državnog.
Žakova je navela da se iz budžeta Češke izdavaja oko 0,6%, otprilike koliko i u Srbiji, za kulturu i crkve precizirajući da to za 2013. znači sumu od 356 miliona evra od čega 56 miliona za crkve. U 2012. je bilo izdvojeno 336 miliona evra a u 2011. godini 311 miliona.
Ministar kulture i informisanja Srbije Bratislav Petković ukazao je na potrebu resavanja problema finansiranja kulture ocenjujući "besmislenim glasove o izlasku kulture na tržište".
Filmski režiser Srdan Golubović istakao je na skupu važnost borbe da kultura opstane i zauzme značajnije mesto u društvu, a samim tim i u budžetu.
On je govorio i o potrebi isticanja razlike između kulture i zabave, kao i objašnjavanju značaja kulture građanima kojima se "umesto prave umetničke vrednosti nudi vrednosni haos".
O poreskim olakšicama u sektoru kulture u EU govorila je Vesna Ćorić Erić iz Instituta za uporedno pravo koja je istakla da se u EU uz standardne poreske mere koriste i nove, inovativne, tzv. hibridne za finansiranje kulture.
Ćorić Erić je ukazala i na povoljne poreske tretmane donacija u Evropi dodajući da bi u Srbiji donacije trebalo da se još povoljnije tretiraju.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
