Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Carina otkrila milijardu evra vredne falsifikate
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.08.2013. |
|
|
|
|
|
|
Carinske službe članica Evropske unije zaplenile su u 2012. godini gotovo 40 miliona proizvoda za koje se sumnja da su lažni, odnosno da su njihovom proizvodnjom prekršena prava intelektualne svojine. Iako je broj falsifikata konfiskovanih na carini bio osetno manji nego 2011. godine, kada je na carini otkriveno 115 miliona falsifikovanih proizvoda, njihova vrednost u maloprodaji i dalje je velika i približila se cifri od milijardu evra. Među otkrivenim "lažnjacima" najviše je cigareta a glavni izvor falsifikovanih proizvoda namenjenih prodaji na malo širom EU je Kina.
Cigarete čine 31% svih falsifikovanih proizvoda otkrivenih na carini, pokazao je godišnji izveštaj o aktivnostima carine usmerenim na zaštitu prava intelektualne svojine koji je objavila Evropska komisija.
Na listi lažnih proizvoda koje carine najčešće otkrivaju slede tzv. ostali proizvodi (boce, lampe, lepak, baterije ...) koji u ukupno zaplenjenim imaju udeo od 12%, zatim idu materijal za pakovanje sa udelom od 10% i odeća sa 8,5%.
Proizvodi za svakodnevnu upotrebu i proizvodi koji mogu da budu opasni po zdravlje i bezbednost potrošača, uključujući hranu, lekove, kućne aparate i igračke, pokrili su 12,7% ukupne količine konfiskovanih proizvoda.
U izveštaju se navodi da su intervencije oko poštanskih i paketa koji idu preko kurirskih službi činile oko 70% ukupnih carinskih intervencija u 2012. godini, kao i da su 23% proizvoda koji se dovode u vezu sa kršenjem prava intelektualne svojine otkrivenih u poštanskom saobraćaju bili lekovi.
Među zaplenjenim proizvodima u 2012. bilo je i više od 700.000 falsifikovanih lekova i zdravstvenih proizvoda, poput kondoma, pilula za mršavljenje i vijagre i sličnih preparata. U nekim pošiljkama otkriveni su međutim i falsifikovani lekovi protiv bolova, antidepresivi, čak i lekovi za lečenje raka.
Background Zaštita prava intelektualne svojine Strategijom Evropa 2020 postavljena je za kamen temeljac ekonomije EU i ključni motor rasta u oblastima istraživanja, inovacija i zapošljavanja.
Efikasna zaštita prava intelektualne svojine takođe je značajna za zdravlje i bezbednost, s obzirom da se neki falsifikovani proizvodi, poput hrane, kozmetike ili igračaka, izrađuju u neregulisanom okruženju i mogu da predstavljaju ozbiljnu pretnju.
Carina ima ključnu ulogu u sprečavanju ulaska proizvoda kod kojih se sumnja na kršenje prava intelektualne svojine u EU i u junu 2013. usvojena je nova regulativa o zaštiti tih prava na carini.
U decembru 2012. godine Savet je usvojio Akcioni plan za carinu EU za borbu protiv kršenja prava intelektulane svojine u periodu od 2013. do 2017. godine.
Oko 18% zaplenjenih proizvoda za koje se sumnja da su u njihovoj proizvodnji prekršena prava intelektualne svojine u EU je ušlo avioprevozom, po oko 5% kopnom i morem dok je na železnici otkriven neznatan broj falsifikovanih proizvoda.
"Carine su prva linija odbrane EU od falsifikovanih proizvoda koji potkopavaju legalno poslovanje. Nastaviću da se zalažem za još bolju zaštitu prava intelektualne svojine u Evropi kroz saradnju sa međunarodnim partnerima, industrijom i članicama EU", istakao je evropski komesar za poreze, carine, borbu protiv prevara i reviziju Algirdas Šemeta.
Izveštaj je pokazao da najviše falsifikovanih proizvoda ukupno gledano u EU stiže iz Kine, 64,5% ukupne količine, i da su se neke zemlje "specijalizovale" za određene proizvode.
Tako se Maroko "specijalizovao" za prehrambene proizvode, Hongkong za CD i DVD diskove i duvanske proizvode, uglavnom elektronske cigarete i tečnost za njihovo punjenje, a Bugarska za ambalažni materijal.
U oko 90% slučajeva otkrivanja proizvoda za koje se sumnja da su lažni oni se ili uništavaju (76,77%) ili se pokreće sudski spor kako bi se utvrdilo kršenje propisa (13,86%).
Kod oko 8% slučajeva proizvodi se "puštaju" ili zato što je utvrđeno da nije bilo kršenja prava intelektualne svojine ili zbog toga što vlasnik prava intelektualne svojine nije reagovao nakon što je sa carine obavešten o sumnji na kršenje njegovog prava.
U izveštaju se navodi da su 2012. godine zabeležena 90.473 slučaja otkrivanja falsifikovanih proizvoda, što je na nivou broja iz 2011. godine, a broj proizvoda u tim slučajevima varirao je od jednog do nekoliko miliona.
U poslednjih deset godina broj otkrivenih slučajeva unošenja falsifikovanih proizvoda u neku evropsku zemlju povećan je za više od 1.000%.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Foter.com
Povezani sadržaj
|
|
|