Problematično konzumiranje alkohola ne samo da vodi u bolest, već i slabi evropsku ekonomiju, upozoravaju stručnjaci Evropskog zdravstvenog foruma Gastein navodeći da u Evropskoj uniji gubici na produktivnosti zbog alkohola dostižu 74 milijarde evra godišnje. Sa Foruma ukazuju i da postoje načini za rešavanje problema izazvanih alkoholizmom na radnom mestu ali da se često problem ne prepoznaje na vreme. Više od 7% svih bolesti i preranih smrti u Evropi posledica je preteranog konzumiranja alkoholnih pića.

Stručnjaci kažu da fleksibilna, efikasna analiza i mere za brzu intervenciju koje se lako sprovode mogu da pomognu da se identifikuju i tretiraju bolesti izazvane preteranom konzumacijom alkoholnih pića.

"Bolovanja i odsustvovanje s posla zbog opijanja postali su preveliki teret za ekonomiju", istakao je na Forumu Gastein direktor britanske Mreže za sprečavanje bolesti koje su posledica alkoholizma Don Šenker (Shenker).

Mentalno zdravlje kao fundamentalna komponenta "zdrave" ekonomije i pokretač rasta jedna je od glavnih tema na dnevnom redu ovogodišnjeg Foruma čiji je slogan "Elastični i inovativni zdravstveni sistemi za Evropu".

Na skupu u Bad Hofgasteinu (Austrija), koji se održava od 2. do 4. oktobra, okupilo se više od 550 učesnika iz 45 zemalja da razmeni stavove o ključnim temama koje se tiču evropskog zdravstvenog sistema.

Četvrtina zaposlenih boluje zbog pića

Podaci Međunarodne organizacije za rad (ILO) pokazuju da preterano konzumiranje alkohola loše deluje na zdravlje 25% zaposlenih u vodećim kompanijama.

Međutim, strategije usmerene na rešavanje problema mentalnog zdravlja često nailaze na velike prepreke - nedostatak svesti o problemu među zaposlenima, menadžerima i u društvu, ili trivijalizacija i namerno prikrivanje konzumiranja alkohola u strahu od posledica na profesionalnom planu, uključujući otpuštanje s posla i gubitak društvenog ugleda.

"Često nedostaju okviri i instrumenti za prepoznavanje problema sa alkoholom u ranoj fazi", upozorio je Šenker dodajući da međutim ne manjkaju efikasne i dostupne mere za rešavanje problema izazvanih alkoholom i smanjenje njihove učestalosti na radnom mestu. Te mere uključuju upitnik koji podrazumeva samoprocenu, odnosno znatno fleksibilniji i standardizovan međunarodni "skrinig" test koji omogućava hitnu intervenciju ali se još ne koristi dovoljno.

Brojne studije potvrdile su delotvornost standardizovanih mera za analizu stanja i brzu intervenciju u rešavanju problema preterane konzumacije alkohola. Tako su istraživanja sprovedena u SAD pokazala da svaki dolar uložen u analizu i brzu intervenciju radi rešavanja problema sa alkoholom donosi kompaniji uštedu od četiri dolara zahvaljujući smanjenju broja dana bolovanja ili odsustvovanja sa posla zbog alkohola.

U Evropi se više od 7% svih bolesti i preranih smrti pripisuje preteranoj upotrebi alkohola a gotovo polovina ekonomske cene opijanja posledica je smanjenja produktivnosti radne snage.

"To jasno pokazuje da će programi 'skrininga' na radnom mestu i brzog reagovanja imati ključnu ulogu u rešavanju problema", rekao je Šenker pozivajući političare da sprečavanje problema nastalih zbog konzumiranja alkohola postave visoko na listu prioriteta.

"Ni EU, ni nacionalne strategije usmerene na smanjenje problema izazvanih alkoholom ne sadrže jasnu preporuku programa analize stanja i brzog reagovanja na radnom mestu i to je ono što treba ispraviti novom strategijom EU o zloupotrebi alkohola", istakao je Šenker.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zaštitinici prava pacijenata nisu nezavisni
  
• 

  Vesti

  : Srbija ima najlošije zdravstvo u Evropi
  
• 

  Vesti

  : Britanija uvodi minimalnu cenu za alkohol
  
• 

  Vesti

  : Crni bilans Božića u Poljskoj
  
• 

  Vesti

  : Nedovoljna informisanost o riziku od alkohola u trudnoći