Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Diplomatska služba EU počela s radom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Diplomatska služba Evropske unije sa sedištem u Briselu zvanično je počela s radom juče (1. decembra). Evropska služba za spoljne poslove (European External Action Service – EEAS), koju će predvoditi visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), omogućiće državama članicama da govore jednim glasom na međunarodnoj sceni. Kancelarije EU u trećim zemljama su uspostavljanjem diplomatske službe EU podignute na nivo ambasada. Ešton je povodom formiranja službe izjavila da će ona pomoći da se 27 država članica EU obraća svetu jedinstveno, zajedničkom porukom i da samim tim bude efikasnija kao orgnizacija.
"Trgovinske sporazume sklapamo zajednički, kao dvadesetsedmorka, što nam daje ekonomsku moć. Ako uzmemo u obzir neka velika pitanja iz oblasti spoljne politike, bezbednosti i stabilnosti u svetu ili posledice klimatskih promena, onda je sigurno da možemo u toj oblasti postići više ako nastupamo i govorimo zajedno, u jedno ime", ocenila je Ešton.
EEAS će igrati ključnu ulogu u uspostavljanju i održavanju diplomatskih veza između EU i trećih zemalja. Diplomatska služba bi trebalo da pomogne EU da ojača na globalnoj sceni. Unija je naime poštovana u svetu kao ekonomska sila i nazivana je "ekonomskim džinom". Njena politička reputacija, međutim, daleko zaostaje za ekonomskom pa je tako naziv "ekonomski džin" praćen drugim opisom: "politički patuljak".
Diplomatska služba će tako EU da uvede u rešavanje mnogih pitanja koja ulaze u domen spoljopolitičkih, poput razvoja, humanitarne pomoći, mirovnih i bezbednosnih pitanja.
Uspostavljanje diplomatske službe EU predviđeno je Lisabonskim sporazumom koji je stupio na snagu 1. decembra 2009. godine.
Jačanje pozicije Ketrin Ešton
Eštonovoj će EEAS pomoći da ojača svoju poziciju u EU, jer će iza nje sada stajati služba koja će imati više od 6.000 ljudi, ali i sve institucije Unije koje su podržale formiranje te službe. Otud je Eštonova uložila veliki napor da osigura da će služba biti uspostavljena na vreme.
Predlog strukture službe predložila je već 25. marta ove godine, a Evropski parlament je taj predlog prihvatio 8. jula. Poslanici su uneli izmene u predlog Eštonove o diplomatskoj službi EU, pa je tako prihvaćen predlog poslanika da kontrola nad programima EU van njenih granica ostane u nadležnosti Komisije, a ne da time rukovodi EEAS.
Nakon toga su usledeli teški pregovori o finansiranju službe, osoblju i drugim detaljima, koji su rezultirali usvajanjem konačnog akta u Parlamentu kojim je EEAS dobila pravnu osnovu za rad. Poslanici Evropskog parlamenta su, između ostalog, izdejstvovali da 60% radnih mesta u EEAS bude popunjeno stalno zaposlenim službenicima EU.
U budžetskom smislu EEAS se tretira kao institucija EU, zbog čega se našla u posebnom odeljku budžeta Unije.
Sve do 30. juna 2013. godine, EEAS će regrutovati službenike iz Evropske komisije, Generalnog sekretarijata Saveta i diplomatskih službi država članica. Počev od 1. jula 2013. godine služba će primati i zvaničnike drugih institucija EU, među kojima je u Evropski parlament.
Francuski diplomata na čelu službe
Ešton je 25. oktobra imenovala čelne ljude EEAS, koji će biti njeni podređeni. Na funkciju izvršnog generalnog sekretara službe EU postavila je Francuza Pjera Vimona (Pierre Vimont), iskusnog diplomatu koji je do sada bio u diplomatskoj službi u Londonu, Njujorku, i Briselu.
Za glavnog operativnog direktora diplomatske službe EU imenovan je Irac Dejvid O'Saliven (David O'Sullivan), koji je od 2000. do 2005. godine bio generalni sekretar Evropske komisije.
Nemački diplomata Helga Šmit (Schmit) postavljena je 29. oktobra za zamenika generalnog sekretara EEAS za političke poslove.
EEAS sada ima minimum zaposlenih, a počev od 1. januara 2011. godine oko 1.500 službenika koji rade u institucijama EU trebalo bi da bude prebačeno na rad u EEAS.
Formiranje diplomatske službe umanjuje značaj spoljne politike koje vode države članice Unije pojedinačno. To je bila i glavna kritika protivnika Lisabonskog sporazuma. Oni smatraju da EEAS ne znači ništa drugo do umnožavanje birokratije, trošenje dodatnog novca i povećanje moći EU u odnosu na države članice.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
