Stampa
Jaz u blagostanju raste u vreme krize  

Objavljeno : 14.11.2013. Štampa El. pošta bookmark
 

Zadovoljstvo životom građana Evropske unije blago je povećano između 2007. i 2011. godine ali su istovremeno smanjeni osećaj sreće i optimizam, pokazalo je novo istraživanje koje je ukazalo i na rastući jaz između grupa sa niskim i visokim prihodima od kako je izbila finansijska i ekonomska kriza. Najveće blagostanje je u Danskoj, u zemljama u kojima ono raste, to osećaju građani sa najvišim prihodima, dok najveći pad blagostanja trpe oni sa najnižim. Istraživanje je ukazalo i da neke grupe pad blagostanja pogađa više nego druge, npr. bolesne, osobe sa invaliditetom, razvedene, a posebno nezaposlene.



Izveštaj agencije Jurofaund (Eurofound), koji je obuhvatio 28 članica EU i još šest evropskih zemalja, pokazao je kako je kriza delovala na subjektivni osećaj blagostanja Evropljana.

 

U 2011. godini bruto domaći proizvod (BDP) 22 od tada 27 članica EU bio je ispod nivoa iz 2008. godine a stopa nezaposlenosti bila je viša nego 2008. u 25 zemalja.

 

Po većini kriterijuma, najveći nivo blagostanja beleži se u Danskoj, koju u stopu prate Finska, Švedska i Holandija.

 

Najznačajniji kriterijumi blagostanja su materijalna situacija, zdravlje, ravnoteža između posla i života i nedostatak vremena, kao i zadovoljstvo uslugama javnih službi.

 

U zemljama koje registruju rast blagostanja, to unapređenje osetili su oni sa najvišim prihodima.

Background

Evropska kriza pretila je da se pretvori u humanitarnu katastrofu pošto je došlo do gubitka mnogih nekada stabilnih zarada jer su se gasila radna mesta i u javnom i u privatnom sektoru kako bi se sprečio još veći rast budžetskih deficita.

 

U zemaljama koje je kriza najviše pogodila, poput Grčke i Španije, učestala su samoubistva građana suočenih sa nemogućnošću da plaćaju račune.

 

Istovremeno su mnogi izgubili pristup javnim uslugama - lečenju i lekovima npr, a u brojnim protestima došlo je do sukoba građana i policije.

 

Međutim, kriza je za rezultat imala i vidljivo oživljavanje duha zajednštva a primer za to su volonteri koji su delili hranu i vodu onima kojima je najpotrebnija.

 

 

Istovremeno najveći pad blagostanja trpe oni sa najnižim prihodima, što dokazuje da jaz u blagostanju između najbogatijih i najsiromašnijih delova populacije raste za vreme krize.

 

Istraživanje je pokazalo i da su građani Finske, Švedske i Holandije 2011. godine bili manje zadovoljni nego 2007, iako je na te zemlje ekonomska kriza samo umereno uticala.

 

Estonija i Grčka su u posmatranih pet godina iskusile najveći pad blagostanja ali su istovremeno izvesna umapređenja zabeležena u nekoliko zemalja sa manjim prosečnim prihodima, poput Bugarske i Rumunije.

 

"Kada kreatori politike žele da povećaju BDP, uče od Nemačke, a kada žele da povećaju blagostanje, treba da uče od Danske, Poljske, čak i Španije, koje su, barem u 2011, napredovale, uprkos krizi, u povećanju prosečnog blagostanja i smanjenju nejednakosti", istakao je vođa Jurofaundovog istraživanja kvaliteta života Rob Anderson, preneo je EurActiv.com.


Kriza ne pogađa sve isto

 

Istraživanje je pokazalo i da je kriza neke grupe pogodila više od drugih - najmanje u blagostanju uživaju bolesni ili osobe sa invaliditetom, razdvojeni ili razvedeni, kao i građani iz starosne grupe između 35 i 49 godina.

 

Ipak, subjektivno osećanje blagostanja na najnižem je nivou kod nezaposlenih.

 

Izveštaj je razotkrio još neke aspekte blagostanja koji su vezi sa time koliko država radi dobro ili loše. Tako se u Francuskoj uočava visok nivoa stresa, u Italiji visok nivo usamljenosti a u Velikoj Britaniji nizak nivo vitalnosti.

 

U Rumuniji i Holandiji nivo zadovoljstva obrazovanjem je visok a istovremeno je nizak nivo osećaja prezauzetosti.

 

Jaz u subjektivnom osećaju blagostanja između onih sa visokim i niskim prhodima najveći je u Bugarskoj.

 

Posebno širok jaz u blagostanju uopšte među građanima uočen je na Kipru, u Mađarskoj i Rumuniji, ali ni Nemačka i Britanija mnogo ne zaostaju.

 

Istraživanje, kako je istakao Anderson, treba da pomogne kreatorima politike da identifikuju mere za zaštitu građana koji su već u teškoj situaciji od daljeg gubitka blagostanja.

 

Evropska fondacija za unapređenje uslova života i rada (Jurofaund) triparitetna je agencija EU sa zadatkom da pruža znanja iz oblasti socijalne i politike rada.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

 

 

 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar