U Evropskoj uniji slabo plaćeno je 17% zaposlenih pri čemu su razlike među zemljama velike: dok u Letoniji male plate prima gotovo trećina zaposlenih, u Švedskoj je takvih samo dva i po procenta. Zvanične statistike pokazuju i da je među slabo plaćenima više žena nego muškaraca, da su slabije plaćeni oni sa nižim obrazovanjem, kao i oni koji rade na određeno.

Najviši procenat slabo plaćenih u EU je u Letoniji (27,8%) a slede Litvanija (27%), Rumunija (25,6%) i Poljska i Estonija sa po 24% ukupnog broja zaposlenih, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.

Najmanje slabo plaćenih u ukupno zaposlenima je u Švedskoj, samo 2,5%, a slede Finska sa 5,9%, Francuska sa 6%, Belgija sa 6,4% i Danska sa 7,7%.

Slabo plaćenim zaposlenima smatraju se oni koji zarađuju dve trećine prosečne nacionalne bruto satnice ili manje od toga. Stoga je granica slabe zarade relativna i drugačija za svaku članicu EU.

Podaci Eurostata zasnovani su na rezultatima istraživanja o strukturi zarada koje se sprovodi svake četiri godine. Istraživanje se odnosi na 2010. godinu a obuhvatilo je 27 članica EU i kandidate - Hrvatsku, Makedoniju i Tursku, kao i članice EFTA.

Velike razlike primetne su gledano po rodnoj pripadnosti i 2010. godine je 21,2% zaposlenih žena a 13,3% zaposlenih muškaraca u EU primalo ispodprosečne plate.

U svim članicama EU, osim Bugarske, više je slabo plaćenih žena nego muškaraca. Najviši procenat slabo plaćenih žena u ukupno zaposlenim je na Kipru (31,4%), u Estoniji (30%), Litvaniji (29,4%), Nemačkoj i Letoniji (28,7%) dok je najmanji u Švedskoj (3,1%), Francuskoj (7,9%), Finskoj (8%) i Danskoj (9,8%).

Stepen obrazovanja takođe ima važnu ulogu i što je niži obrazovni nivo, veća je verovatnoća za manju zaradu. U EU je 29% zaposlenih koji imaju niže obrazovanje među slabo plaćenima. Kod onih sa srednjim obrazovanjem 19,3% je slabo plaćeno a među onima sa visokim 5,8%.

Više od polovine zaposlenih koji imaju niži nivo obrazovanja u Nemačkoj, odnosno 54,6%, slabo je plaćeno. U Slovačkoj je neznatno više a u Rumuniji neznatno manje od polovine zaposlenih sa nižim obrazovanjem slabo plaćeno.

Na visinu zarade u velikoj meri deluje i vrsta ugovora o radu i u 2010. godini je u 27-članoj EU 31,3% zaposlenih na određeno vreme bilo slabo plaćeno. Kod onih koji su radili na neodređeno taj procenat je bio upola niži - 15,7%. Slika je ista u svim zemljama EU, osim u Estoniji i na Kipru.

Najveći procenat slabo plaćenih u ukupnom broju zaposlenih na određeno vreme je u Holandiji (47,9%), Poljskoj (42,5%), Nemačkoj (38%) i Bugarskoj (36,9%).

Kada je reč o kandidatima za članstvo u EU, kod Hrvatske i Makedonije nema velikih odstupanja od proseka EU. U Hrvatskoj je 20,7% zaposlenih žena slabo plaćeno, kao i 15,7% muškaraca. Među onima sa nižim stepenom obrazovanja 35,5% ima niske zarade a kod onih sa visokim obrazovanjem samo 2,6%.

U Makedoniji je zaposlenih koji malo zarađuju nešto više od evropskog proseka i žena sa slabim zaradama je 30,3% a muškaraca 26,4%.

Gledano na zarade zaposlenih sa različitim nivoima obrazovanja, u Makedoniji je 55,4% onih sa nižim obrazovanjem slabo plaćeno dok ih je među onima sa visokim obrazovanjem 5,9%.

U Turskoj je samo 0,2% ukupno zaposlenih slabo plaćeno pri čemu gotovo da i nema razlika prema obrazovnom nivou, rodnoj pripadnosti i vrsti ugovora o radu.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : BDP Srbije po stanovniku i dalje trećina proseka EU
  
• 

  Vesti

  : Danak krizi plaćaju i učitelji
  
• 

  Saopštenja

  : Janković uputio mišljenje Vladi o neisplaćivanju zarada
  
• 

  Vesti

  : Minimalne zarade u EU od 150 do 1.800 evra
  
• 

  Vesti

  : Obrazovane radnice najbolje podnele recesiju