Projekat podržali
Sponzori mreže
|
U EU 10 miliona nezaposlenih više nego 2008. godine
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.04.2013. |
|
|
|
|
|
|
Mere štednje u Evropi nisu bile uperene na osnovne uzroke krize, niti su delovale na smanjenje nezaposlenosti, pokazuje pregled stanja u zemljama Evropske unije zasnovan na predstojećem izveštaju Međunarodne organizacije za rad (MOR) o globalnom tržištu rada. Danas je u Evropi bez posla deset miliona ljudi više nego što ih je bilo na početku krize a samo u poslednjih šest meseci u EU je posao izgubilo milion ljudi. Nezaposlenost najviše pogađa mlade ljude i nekvalifikovane radnike.
"Fiskalni i ciljevi na planu konkurentnosti su važni ali nije primarno delovati prema njima kroz mere štednje i strukturne reforme jer one ne utiču na osnovne uzroke krize", naglašava se u saopštenju MOR objavljenom pred četvorodnevni 9. Evropski regionalni sastanak koji je otvoren u Oslu 8. aprila.
"Umesto toga, pomeranje fokusa na strategiju usmerenu na zapošljavanje poslužiće ispunjavanju i makroekonomskih i ciljeva u zapošljavanju", ističe se u saopštenju.
Kako ocenjuju u MOR, situacija na polju zapošljavanja u EU se pogoršava od uvođenja politike fiskalne konsolidacije. Nakon pauze u 2010-11, nezaposlenost je nastavila da raste i znaci poboljšanja se ne naziru.
U ovom trenutku bez posla je 26,3 miliona Evropljana ili za 10,2 miliona više nego 2008. godine, kada je izbila svetska finansijska kriza.
Samo pet članica EU - Austrija, Nemačka, Mađarska, Luksemburg i Malta, podiglo je stopu zasposlenosti iznad nivoa od pre krize dok su zemlje poput Kipra, Grčke, Portugalije i Španije iskusile pad stope zaposlenosti za više od tri procentna poena i to samo u poslednje dve godine.
Dugoročna nezaposlenost postaje strukturni problem u brojnim evropskim zemljama, upozorava MOR navodeći da je u 19 članica EU više od 40% nezaposlenih bez posla duže vreme - godinu ili više.
Manja zaposlenost znači i veći rizik od socijalnih nemira i taj rizik je sada za 12 procentnih poena viši nego na početku krize.
"Kriza u Evropi je dramatična. Finansijska kriza se pretvorila u krizu radnih mesta. Neke zemlje sada imaju izgubljenu generaciju mladih - van posla, van obuke i van tržišta. Sve više ljudi postaje stalno nekativno i nezapošljivo", naglasio je na otvranju skupa u Oslu norveški premijer Jens Stoltenberg.
Stoltenberg je istakao da su potrebne mere kako bi se izbegli veći socijalni nemiri i politički sukobi dodajući je nezaposlenost danas glavni politički izazov Evrope.
Politike za prevazilaženje krize
MOR ocenjuje da sadašnja situacija na polju zaposlenosti nameće potrebu usvajanja niza politika kojima će se rešiti strukturni problemi, uvesti neodložne mere i kreirati politika prihvaćena od strane svih aktera na tržištu rada.
Na prvom mestu ukazuje se na potrebu rešavanja strukturnih pitanja koja stoje iza krize, posebno na finansijskom sektoru. Taj je sektor bio u epicentru krize i problemi još nisu rešeni, što za posledicu ima da mala i srednja preduzeća nemaju lak pristup kreditima koji su ključni za proizvodnju i otvaranje radnih mesta.
MOR navodi i potrebu smanjenja pritisaka na plate i zasposlenost jer ti pritisci štete produktivnim investicijama i trgovini unutar EU. Kao uspešan MOR izdvaja švedski odgovor na finansijsku krizu devedesetih godina 20. veka, koji je bio i efikasan i izvodljiv.
U Organizaciji ističu i potrebu donošenja hitnih mera, poput šema garantovanja zaposlenosti mladih, i ukazuje na programe koji treba da pomognu mladima da nađu posao, obrazuju se ili steknu kvalifikaciju.
MOR preporučuje i da se socijalni dijalog poslodavaca, radnika i vlada iskoristi kao ključno oruđe u kreiranju politika, dobijanju podrške za reforme orijentisane na zapošsljavanje i obezbeđenju reformi usmerenih na ono što je ljudima zaista potrebno.
Mladi najveća žrtva krize
U Međunarodnoj organizaciji rada upozoravaju da je kriza zapošljavanja najviše pogodila mlade ljude i ističu spremnost da udruže snage sa Evropskom komisijom i podrže članice EU u sprovođenju programa garancija zaposlenosti mladih.
Prema procenama, danas je 7,5 miliona mladih Evropljana bez posla, ne obrazuje se niti ide na obuku ili dokvalifikaciju.
Šema garantovanja posla mladima, koju su u februaru odobrili Evropski ministri za socijalna pitanja i zapošljavanje (EPSCO), predviđa uvođenje mera koje će obezbediti da se mladima do 25 godina ponude dobra radna mesta, nastavak obrazovanja i pohađanje obuka u roku od četiri meseca od kada postanu nezaposleni.
Sada svaka članica radi na tome da uvede mere za mlade bez posla u skladu sa nacionalnim kontekstom. Brzina i širina programa za mlade na tržištu rada zavisiće od brojnih faktora, poput broja i stručnosti mladih bez posla ili budžetskih problema neke zemlje.
Garancije za mlade još osamdesetih i devedetih godina prošlog veka uvele su nordijske zemlje (Danska, Finska, Norveška i Švedska). Slične programe pokrenule su u Austrija, Nemačka, Holandija i Poljska i u MOR ističu da iz njihovog iskustva treba učiti.
Navodi se da je istraživanje sprovedeno 2011. godine u Švedskoj pokazalo da mladi do 24 godine koji su bili u programu garancija brže nalaze posao od drugih.
Finska je pak do smanjenja nezaposlenosti mladih došla ili kroz direktnu pomoć za njihovo zapošljavanje ili preko obuka za rad.
U Austriji je 63% mladih koji su bili u programu garancija 2010. godine našlo posao u roku od godinu dana.
Prema procenama MOR, garancije za zapošljavanje mladih trebalo bi da koštaju 0,5-1,5% bruto domaćeg proizvoda neke zemlje godišnje, zavisno od stanja finansija zemlje.
U Organizaciji su uvereni da će koristi od šema garancija nadmašiti njihovu cenu, s obzirom na veoma veliki ekonomski i socijalni uticaj nezaposlenosti i neaktivnosti mladih.
Na 9. Evropskom regionalnom sastanku u Oslu okupili su se predstavnici vlada, radnika i poslodavaca iz 51 evropske i centralnoazijske zemlje. Na skupu se razmatraju načini da se region pokrene u uslovima kontinuirane finansijske, ekonomske i socijalne krize. Učesnici su se založili za neodložne i efikasne socijalne i politike zapošljavanja koje će voditi privrednom rastu i unapređenju konkurentnosti uz radna mesta.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|