Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Socijalna kohezija najjača u Skandinaviji
|
|
|
|
Objavljeno : 23.07.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Danska, Norveška, Švedska i Finska zemlje su sa najvišim nivoom socijalne kohezije u svetu, Litvaniju, Letoniju i zemlje Jugoistočne Evrope (Bugarsku, Grčku i Rumuniju) muči slaba socijalna kohezija a zapadnoevropske zemlje su uglavnom iznad proseka, pokazao je novi izveštaj "Radar socijalne kohezije". Na socijalnu koheziju deluju nacionalno bogatstvo, jaz u prihodima i razvoj informacionog društva a imigracija, pokazalo je istraživanje, ne umanjuje nivo socijalne kohezije u nekom društvu. Autori izveštaja različitost smatraju prednošču i ističu da više kohezije za rezultat ima veće zadovoljstvo životom.
Kanada, SAD, Australija i Novi Zeland sa relativno visokom socijalnom kohezijom u stopu prate skandinavske zemlje, pokazao je izveštaj "Radar socijalne kohezije" koji su uradili fondacija Bertelsman Štiftung (Bertelsmann Stiftung) i bremenski Jakobs univerzitet (Jacobs University).
Istraživanje je obuhvatilo 34 zemlje Evropske unije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Većina zemalja Zapadne Evrope - Švajcarska, Austrija, Luksemburg, Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Španija, iznad je proseka po socijalnoj koheziji.
Socijalna kohezija definisana je kao poseban kvalitet zajednice i pokazuje kako njeni članovi žive i rede zajedno. Karakteristike društva sa visokim stepenom kohezije su elastični socijalni odnosi, pozitivna emocionalna povezanost članova zajednice i opredeljenje za opšte dobro.
"Socijalna kohezija je ključna za budućnost svakog društva i utiče na to kako građani doživljavaju blagostaje. Više kohezije znači i veće zadovoljstvo životom", istakla je potpredsednica Bertelsmana Liz Mon (Mohn).
Izveštaj je pokazao da su najvažniji socio-ekonomski faktori u vezi sa socijalnom kohezijom nacionalno bogatstvo mereno bruto domaćim proizvodom, jaz u prihodima meren Đinijevim (Gini) koeficijentom i nivo razvoja modernog informacionog društva meren indeksom znanja.
Istraživanje je potvrdilo da veće nacionalno bogatstvo doprinosi većoj socijalnoj koheziji i da razlika u prihodima snažno deluje na koheziju pa su društva sa većom jednakošću bolje socijalno povezana. Ipak, nekoliko zemalja sa velikim jazom u prihodima, poput Britanije i Irske, uspelo je, zahvaljujući snazi drugih faktora da izbegne pad ispod proseka po socijalnoj koheziji.
Razvoj modernog informacionog društva, kako se pokazalo, ima dublje efekte na socijalnu koheziju od nacionalnog bogatstva. Zemlje koje su visoko rangirane po indeksu znanja koji meri rasprostranjenost moderne komunikacione tehnologije u većoj meri pokazuju visok nivo socijalne kohezije.
Izveštajem se takođe demantuje rašireno uverenje da je imigracija štetna za socijalnu koheziju i ukazuje da udeo imigranata u populaciji neke zemlje nema značajniji uticaj na socijalnu koheziju.
"Savremena društva nisu zasnovana na solidarnosti ukorenjenoj u sličnosti već na solidarnosti ukorenjenoj u različitosti i uzajamnoj međuzavisnosti", istakao je programski direktor Bertelsmana Štefan Vopel (Stephan).
On je dodao da je savremenim društvima potrebna "inkluzivna forma socijalne kohezije koja ne samo da prihvata mnoštvo načina života i identiteta, već ih vidi kao prednost".
Radar socijalne kohezije
Uz 27 članica EU (isključujući novu članicu Hrvatsku), istraživanjem je obuhvaćeno sedam zemalja OECD - Australija, Kanada, Izrael, Novi Zeland, Norveška, Švajcarska i SAD. Kako navode autori izveštaja, većina rezultata bazirana je na istraživanjima, uključujući anketiranje u proseku po hiljadu ljudi u svakoj od 34 zemlje.
Nivo socijalne kohezije utvrđen je na osnovu tri glavna kriterijuma od kojih je svaki imao po tri potkriterijuma.
Prvi kriterijum odnosi se na društvene veze koje stvaraju koheziju kroz mrežu horizontalnih odnosa među pojedinicima i društvenim grupama. Karakteristike društvenih veza, odnosno potkriterijumi za ocenjivanje, jesu društvene mreže, poverenje i prihvatanje različitosti.
Drugi kriterijum tiče se povezanosti a potkriterijumi su identifikacija, poverenje u institucije i percepcija pravičnosti društva dok se treći odnosi na fokusiranost na zajedničko dobro sa potkriterijumima solidarnosti, poštovanja društvenih normi i građanske participacije.
Autori izveštaja navode da se u prethodnih gotovo četvrt veka nivo socijalne kohezije u zemljama OECD malo promenio a izuzetak se beleži jedino kod poverenja u institucije koje je znatno palo zbog slabljenja reputacije finansijskih institucija.
Tokom četiri perioda istraživanja (1989-95, 1996-03, 2004-08. i 2009-12.) pozicije 34 zemlje bile su stabilne, ističe se u izveštaju i pojašnjava da se kohezija ne odlikuje brzim promenama već je realtivno konstantna karakteristika društva.
Neke zemlje su ubeležile izvesna unapređenja socijalne kohezije, poput Finske, Novog Zelanda i Australije iz grupe najbolje plasiranih, Nemačke i Estonije iz sredine i Slovačke sa dna liste.
Pad na listi iskusili su Kanada iz prve trećine, Britanija i Malta (koja je zabeležila najdramatičniji pad) iz sredine i Litvanija, Bugarska i Grčka sa začelja. Međutim ta slabljenja kohezije registrovana su devedesetih godina prošlog veka pa se ne mogu pripisati poslednjoj finansijskoj krizi.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
