Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU i Kina počinju pregovore o investicionom sporazumu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kina i Evropska unija najavile su da će početi pregovore o sporazumu usmerenom na podsticanje investicija, koje zaostaju za rastućom trgovinom, i rešavanje problematičnih pitanja pristupa tržištu. Sada je Kina zaslužna za 2,2% ukupnog priliva ulaganja iz inostranstva u Uniju dok u Kinu odlazi tek 2% ukupnih evropskih investicija u inostranstvu. Na polju trgovine situacija je sasvim drugačija i u poslednjih 35 godina vrednost razmene povećana je više od 100 puta. EU je najvažniji spoljnotrgovinski partner Kine dok je Kina za EU drugi po značaju partner u trgovini. Vrednost trgovinske razmene Kine i EU premašuje milijardu evra dnevno.
Početak pregovora o investicionom sporazumu dve strane su najavile na samitu u Pekingu 21. novembra.
Kineski premijer Li Kećiang i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo istakli su da će potencijalni sporazum "povećati otvorenost i produbiti saradnju, kao i unaprediti ulaganja koja ne prate trend rasta koji se beleži u trgovini".
"Trgovinska razmena dve strane raste veoma brzo ali moramo da priznamo da još postoji veliki potencijal da EU i Kina povećaju međusobne direktne investicije", rekao je Li na zatvaranju godišnjeg samita EU i Kine.
Evropa smatra da polje investicionih tokova predstavlja ogroman neiskorišćeni potencijal. Na Kinu odlazi samo 2% ukupnih evropskih investicija u inostranstvu a Kina je u 2012. godini u EU usmerila 2,2% ukupnog priliva direktnih stranih ulaganja u Uniju.
Kompanije iz EU su u 2012. godini uložile u Kini 9,9 milijardi evra dok su kineska direktna strana ulaganja u EU bila 3,5 milijardi.
Background Početak pregovora o investicionom sporazumu EU i Kine predstavlja pozitivan korak u bilateralnim odnosima nakon što je između dve strane izbilo više trgovinskih zavada u poslednjih godinu dana.
Odnosi EU i Kine baziraju se na Sporazumu o tgrovini i saradnji iz 1985. i još sedam sporazuma. Uz godišnje samite, stubovi evropsko-kineskih odnosa su i ekonomski i trgovinski dijalog pokrenut 2007, kao i strateški dijalog iz 2010.
Kina je treća po snazi svetska ekonomija posle EU i SAD. Rast trgovine i finanasijskih tokova između EU i Kine u poslednjih deset godina značajno je povećao ekonomsku međuzavisnost.
Istovremeno je Evropa najvažniji spoljnotrgovinski partner Kine a za EU je Kina drugi po značaju partner u trgovini posle SAD. Međutim, bilateralne odnose Kine i EU kvare brojni trgovinski sporovi, uključujući oko čelika, vina, solarnih panela.
Bilateralna trgovina robom i uslugama, prema podacima delegacije EU u Kini, u 2012. godini je dostigla 483,5 milijardi evra u poređenju sa samo četiri milijarde 1978. godine.
Trgovina uslugama vredela je 2012. godine 49,8 milijardi evra ili desetak puta manje od trgovine robom i usluge su sektor sa velikim potencijalom za EU ako Kina više otvori tržište.
Kina je 2012. u EU izvezla robu za 289,7 milijardi evra a Evropa u Kinu za 143,9 milijardi. Međutim, uvoz EU iz Kine je 2012. opao prvi put do početka finansijske krize. Pad je bio 0,9%.
Najnovije statistike pokazuju da je sa osam meseci 2013. godine EU izvezla u Kinu za 96,8 milijardi evra, što je na nivou istog perioda prošle godine. Istovremeno je uvoz u EU iz Kine smanjen za 5,8%, na 181,2 milijarde evra, što ukazuje na dalje smanjenje deficita u trgovini u 2013. godini.
Zvaničnici EU kažu da će planirani investicioni sporazum, čija je najava bila očekivana, pokazati da li je Kina voljna da postiže kompromise i poštuje pravila Svetske trgovinske organizacije kojima se zabranjuje subvencionisanje kompanija u cilju neutralisanja strane konkurencije.
Uprkos udvostručenju trgovine sa Kinom od 2003. godine, EU optužuje kineske kompanije da izvlače koristi iz nelojalne državne pomoći zahvaljujući kojoj mogu da prodaju proizvode u Evropi ispod cene.
"Pitanja trgovine i investicija su visoko na našoj agendi i napravili smo značajan korak napred pokretanjem pregovora o investicionom sporazumu koji će pokriti i pitanje zaštite ulaganja i pristupa tržištu", rekao je na samitu predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej.
"Jednaki uslovi, transparentnost i poverenje u vladavinu prava od suštinskog su značaja za obe strane kako bi biznis napredovao", istakao je Van Rompej, preneo je EurActiv.com.
Pre samita EU-Kina u oktobru je u Briselu održan četvrti Ekonomski i trgovinski dijalog na visokom nivou.
Evropski lideri su na samit gledali kao na priliku da uspostave pravac za narednih deset godina u odnosima sa Kinom i novim predsednikom najmnogoljudnije zemlje sveta Si Djingpingom koji je preuzeo dužnost u martu.
Li je sa samita pozvao obe strane da se bore protiv protekcionizma i podstiču trgovinu. Takođe je rekao da želi da članice EU povećaju izvoz haj-tek proizvoda u Kinu a u sklopu napora da trgovinska razmena dva strane naraste na hiljadu milijardi dolara do 2020.
Dve strane su u Pekingu potpisale i ugovor o saradnji na planu urbanizacije po kojem će Evropa moći da savetuje Kinu na osnovu svog iskustva u urbanizaciji.
Kina u sklopu nastojanja da poveća ulogu domaće tražnje u ekonomiji ulaže velike napore da poveća gradsko stanovništvo. Na samitu sa EU kineski zvaničnici istakli su da i "dalje usavršavaju" plan urbanizacije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
