U poslednjih godinu dana Evropska komisija otkrila je 150 novih ograničenja u trgovini a uklonjeno je samo 18 protekcionističkih mera. Od 2008, kada je Komisija počela da prati globalne protekcionističke trendove u trgovini, pojavilo se gotovo 700 novih mera a ukinuto je tek nešto više od sto. Restriktivnim merama u trgovini posebno su sklone zemlje koje beleže brz ekonomski rast, uključujući Brazil, Argentinu, Indiju, Indoneziju i Rusiju. Zvaničnici upozoravaju da se borba protiv protekcionizma mora obnoviti, kako bi se pomogao loman ekonomski oporavak širom sveta.

Komisijin Deseti izveštaj o potencijalno restriktivnim merama u trgovini obuhvatio je vodeće trgovinske partnere Evropske unije, uključujući zemlje Grupe 20. Izveštaj pokriva 13 meseci, od početka maja 2012. do kraja maja 2013. godine.

U izveštaju se ističe da je trgovina značajan izvor ekonomskog rasta, i to ne samo u razvijenim zemljama koje su još ključni pokretač globalne tražnje, već i u zemljama u razvoju, uključujući one koje beleže brz privredni rast. Zbog toga pojava novih prepreka u trgovini negativno deluje na svetski ekonomski rast i odlaže oporavak.

Iako je pojava novih protekcionističkih mera u posmatranih 13 meseci bila nešto sporija nego 2011. i 2012. godine, i uprkos znacima oporavka globalne ekonomije, povećanje broja različitih mera koje u velikoj meri ometaju trgovinu i dalje je zabrinjavajuće.

"Svi treba da se držimo obećanog da ćemo se boriti protiv protekcionizma. Zabrinjava što se još usvaja tako mnogo restriktivnih mera a gotovo da se uopšte ne ukidaju", rekao je evropski komesar za trgovinu Karel De Guht (Gucht).

Podaci iz izveštaja pokazuju da je u poslednja 33 meseca usvojeno više od 350 novih restriktivnih mera, ili više od deset mesečno u proseku.

Najveći broj potencijalno restriktivnih trgovinskih mera i dalje primenjuju ekonomije koje beleže brz rast - Argentina, Brazil, Indija, Indonezija, Rusija, Kina, kao i od nedavno Južna Afrika i Ukrajina.

De Guht je podsetio da se Grupa 20 industrijski razvijenijih zemalja još davno dogovorila da će izbegavati protekcionizam jer on, kako je upozorio evropski komesar, samo šteti globalnom oporavku na dugi rok.

Trgovinski protekcionizam je jedna od važnih tema i na samitu Grupe 20 u Sankt Peterburgu 5. i 6. septembra.

U izveštaju se navodi da će samit biti prilika da Grupa 20 potvrdi opredeljenost za očuvanje neometane trgovine, obnovi odlučnost da joj restriktivne mere u trgovini ne budu "poslednje pribežište" u vreme krize i odmah povuče sve uvedene mere.

Zaključci Direktorata

Izveštaj je ukazao na veliki rast upotrebe mera koje se primenjuju na granici, posebno u vidu povećanja uvoznih carina. Carine su u najvećoj meri povećali Brazil, Argentina, Rusija i Ukrajina.

Kao drugi problem u borbi sa trgovinskim protekcionizmom ističu se mere kojima se forsira korišćenje domaćih proizvoda i preseljenje biznisa. I tih mera je sve više, posebno na tržištu vladinih javnih nabavki.

Na Brazil se odnosi više od trećine svih restrikcija vezanih za vladine javne nabavke a po broju mera u tom segmentu slede Argentina i Indija.

Partneri EU u trgovini, kako se navodi, takođe nastavljaju da primenjuju stimulativne mere, posebno one usmerene na podsticanje izvoza. Neke od tih mera su deo sveobuhvatnih, dugoročnih i veoma štetnih po konkurenciju paketa politika.

Istovremeno neke zemlje nastavljaju da štite domaće industrije od strane konkurencije, čak i na štetu svojih potrošača i drugih industrijskih sektora. Takvim pristupom izdvajaju se Brazil i Indonezija.

EU potvrdila nalaze STO

Izveštaj je sačinio Generalni direktorat za trgovinu Evropske komisije u saradnji i uz podršku članica EU. Prvi izveštaj urađen je u oktobru 2008, nakon izbijanja ekonomske i finansijske krize.

Rezultati novog izveštaja EU potvrđuju nalaze iz izveštaja objavljenog sredinom juna 2013. godine koji je uradila Svetska trgovinska organizacija (STO) u saradnji sa Agencijom UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) i Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Izveštaj Direktorata pokriva vodeće partnere EU u trgovini: Alžir, Argentinu, Australiju, Belorusiju, Brazil, Kanadu, Kinu, Ekvador, Egipat, Hongkong, Indiju, Indoneziju, Japan, Kazahstan, Maleziju, Meksiko, Nigeriju, Pakistan, Paragvaj, Filipine, Rusiju, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku, Južnu Koreju, Švajcarsku, Tajvan, Tajland, Tursku, Ukrajinu, SAD i Vijetnam.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Uskoro lista proizvoda za koje će se od EU tražiti zaštita
  
• 

  Vesti

  : Grupa 20 usporila uvođenje trgovinskih barijera
  
• 

  Vesti

  : Recipročne mere u trgovini vruća tema u EU
  
• 

  Vesti

  : SAD ukidaju specijalne antidamping carine