Korisnici interneta u Evropskoj uniji veoma su zabrinuti za sajber bezbednost i 76% građana obuhvaćenih novim istraživanjem smatra da je rizik da postanu žrtve sajber kriminala povećan u poslednjih godinu dana. Od sajber kriminala korisnici interneta se štite na različite načine - nešto manje od polovine ispitanika promenilo je onlajn šifre u poslednjih godinu dana, 40% ne otvara mejlove od ljudi koje ne poznaje a 46% je instaliralo antivirus. Mere zaštite češće sprovode mlađi od strarijih i obrazovaniji od manje obrazovanih građana, kao i oni koji redovnije koriste internet. Građane na internetu najviše plaše zloupotreba ličnih podataka i bezbednost plaćanja.

Novo istraživanje Evropske komisije Eurobarometar pokazalo je da je 70% korisnika interneta u Uniji uvereno da može da koristi internet za kupovine ili bankarske usluge ali da samo oko 50% to zaista i radi. Taj jaz ukazuje na negativan uticaj sajber kriminala na jedinstveno digitalno tržište.

Većina ispitanika, ali manje nego ranije, i dalje misli da nije dobro informisana o rizicima od sajber kriminala - 52% prema 59% u 2012.

Građane u internet aktivnostima najviše strahuju od zloupotrebe ličnih podataka, 37% anketiranih, a brine ih i bezbednost onlajn plaćanja (35%).

Eurobarometar je pokazao da 87% ispitanika izbegava da otkriva lične podatke onlajn (89% u 2012.)

"Sajber pretnje se razvijaju svakodnevno i potkopavaju poverenje u onlajn svet - tu su nove 'ranjivosti', nove kriminalne metode, novo okruženje za napad i nove žrtve. U EU već imamo stroge zakone za borbu sa tom vrstom kriminala a osnovali smo i Evropski centar za borbu protiv sajber kriminala da otkriva i sprečava kriminal. Odlučni smo da nastavimo da razvijamo nova oruđa, novu saradnju i nove mere", istakla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem.

Ohrabruje što više građana EU nego u prethodnom istraživanju iz 2012. godine smatra da su dobro informisani o riziku od sajber kriminala (44% prema 38%). Međutim, to nužno ne znači da oni preduzimaju mere zaštite. Tako je istraživanje ukazalo da je manje od polovine korisnika interneta (48%) promenilo onlajn šifre u proteklih godinu dana. U istraživanju iz 2012. godine 45% korisnika je reklo da je promenilo šifre.

Na promenu šifre za pristup onlajn uslugama spremniji su mlađi nego stariji korisnici interneta. Šifru je u poslednjih godinu dana promenilo 55% onih između 15 i 24 godine i 38% ispitanika starih 55 i više godina.

Razlike su primetne i gledano prema obrazovanju i 53% onih sa višim obrazovanjem menja šifre prema 44% onih sa srednjim i 39% sa nižim.

Istraživanje je pokazalo i da se za promenu pristupne šifre češće odlučuju oni koji redovno koriste onlajn usluge (53% onih koji koriste internet svakodnevno i 30% ispitanika koji ga ne koriste toliko često).

Takođe je verovatnoća da će promeniti šifru veća kod građana koji su spremniji za onlajn kupovine i onlajn bankarstvo (54%) nego kod onih koji tome nisu posebno skloni (36%).

Kako se navodi, 12% korisnika interneta već se suočilo sa hakerskim napadima na društvenim mrežama ili mejlu, 7% je bilo žrtva onlajn prevare sa bankarskim karticama ili računima, 10% se suočilo sa onlajn prevarom a 6% sa krađom identiteta.

Istovremeno je 12% anketiranih reklo da nije imalo pristup onlajn uslugama zbog sajber napada, 4% su bili žrtve onlajn uznemiravanja a 2% kaže da se to desilo njihovoj deci.

Na internet 62% ispitanika ide preko laptopa ili netbuka a osetno raste procenat onih koji koriste internet i preko pametnih telefona (35% prema 24% godinu dana ranije) ili tableta i tačskrina (14% prema 6%).

Nešto više od polovine korisnika interneta u EU (53%) koristi društvene mreže, 50% kupuje onlajn, 48% obavlja bankarske transakcije a 18% prodaje robu ili usluge, pri čemu su razlike od zemlje do zemlje velike.

U Švedskoj, Holandiji i Danskoj 80% ispitanika koristi internet barem jednom dnevno pri čemu 77% u Švedskoj i Holandiji i 75% u Danskoj preko neta i kupuje. U Švedskoj 84%, u Holandiji 88% a u Danskoj 89% koristi uslugu onlajn bankarstva.

Građani tih zemalja takođe se izjašanjavju kao dobro informisani o sajber kriminalu češće nego korisnici interneta u drugim članicama EU. U Švedskoj 69%, Holandiji 61% a u Danskoj 74% korisnika interneta smatra da je dobro ili veoma dobro obavešteno o rizicima od sajber kriminala. Takođe u Švedskoj i Holandiji anketirani građani najmanje strahuju da će biti žrtve sajber kriminala.

S druge strane su Portugalija, Rumunija i Mađarska, gde se manje koristi internet - 49% ispitanika u Portugaliji, 50% u Rumuniji i 37% u Mađarskoj nikada ne koristi internet. U tim zemljama se znatno manji procenat građana smatra dobro obaveštenim o rizicima od sajber krimnala - 31% u Portugaliji, 23% u Rumuniji i 29% u Mađarskoj.

Istraživanje je obavljeno u periodu maj-jun 2013. a obuhvatilo je više od 27.000 građana iz svih članica EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Upad u elektronsku poštu poslanika Evropskog parlamenta
  
• 

  Vesti

  : Britanci najviše, Rumuni najmanje kupuju na netu
  
• 

  Vesti

  : EU želi da zaštiti kupce digitalnih sadržaja
  
• 

  Vesti

  : Brže rešavanje sporova potrošača i trgovaca