Evropska komisija predložila je najbolje prakse za smanjenje posledica restrukturisanja kompanija na radnike. Restrukturisanje je zajedničko svim zemljama Evrope i zajednički je izvor brige u uslovima recesije pa potreba za ulaganjem u ljudski kapital i boljim upravljanjem operacijama u procesu restrukturisanja raste. Smernice su zasnovane na iskustavu a usmerene su na poslodavce, zaposlene, sindikate, socijalne partnere, nacionalne i regionalne vlasti. Evropski centar za monitoring promena (EMCC) od 2002. godine registrovao je više od 16.000 operacija restrukturisanja zbog kojih je zatvoreno preko dva miliona radnih mesta.

Okvir za očekivane promene i restrukturisanje (QFR), koji je Komisija predstavila 13. decembra, sadrži smernice za kompanije, radnike, sindikate, organizacije poslodavaca i javnu upravu čiji je cilj da se ubrza proces restrukturisanja biznisa i radnika kroz bolja predviđanja i ulaganja u ljudski kapital a da se istovremeno u najvećoj mogućoj meri smanje socijalni efekti.

Komisija je zatražila od članica da podrže Okvir i sprovode ga i razmtra mogućnost da se taj instrument primenjuje i na zaposlene iz javnog sektora. Takođe je Komisija pozvala sve zainteresovane strane da sarađuju u skladu sa smernicama.

"U kontekstu ekonomske krize, potrebnije je nego ikad obezbediti da se restrukturisanje kompanija vodi odgovorno kako bi se minimalizovala socijalna cena", rekao je komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor (Laszlo).

Andor se založio da kompanije, sindikati, radnici i javna uprava rade zajedno na osnovu smernica iz Okvira kako bi bolje predvideli buduće potrebe za radnicima i veštinama i kako bi pomogli radnicima da se vrate na posao u slučajevima kada su otkazi neizbežni.

"Pozivam sve članice EU da primene te principe koji će nam pomoći da ostvarimo ciljeve iz strategije Evropa 2020", kazao je evropski komesar za zapošljavanje.

Smernice iz Okvira

Smernice su zasnovane na realnim iskustavima kompanija i usmerene su na sve strane - poslodavce, zaposlene, sindikate, socijalne partnere i nacionalne i regionalne vlasti. Njima su obuhvaćene i mere za predviđanje restrukturisanja i one koje se odnose na upravljanje specifičnim procesima restrukturisanja.

Specifične mere uključuju stratešku kontrolu situacije na tržištu, kontinurano praćenje potreba za radnim mesetima i veštinama, mere za zaposlene, poput obuka, savetovanja i pomoći radi olakšavanja profesionalne tranzicije, kao i uključivanje spoljnih faktora - vlasti, univerziteta, centara za obuku, i to u ranoj fazi.

Predviđeno je i da se obezbedi potpuno iskorišćavanje strukturnih fondova Evropske unije, poput Evropskog socijalnog fonda i Evropskog fonda za prilagođavanje globalizaciji, kako bi se podstakli otvaranje radnih mesta i inkluzivni prelaz sa jednog radnog mesta na drugo.

Iako je Okvir fokusiran na zapošljavanje i socijalnu dimenziju predviđenih strukturnih promena, cilj mu je i da poveća konkurentnost kompanija na dugi rok.

Komisija navodi da se Okvir takođe odnosi na šire efekte restrukturisanja kompanija na gradove i regione i tim dokumentom se naglašava uloga industrijskih i regionalnih politika u predviđanju prilagođavanja i strukturnih promena.

Okvir za očekivane promene i restrukturisanje predstavlja novi korak Komisije nakon dokumenta "Restrukturisanje i očekivane promene: lekcije iz poslednjih iskustava" objavljenog u januaru 2012. godine. Takođe Okvir predstavlja odgovor za zahtev Evropskog parlamenta iz Rezolucije o informisanju i konsultovanju radnika, predviđanju i upravljanju restrukturisanjem od 15. januara 2013.

Komisija će pratiti primenu Okvira i do 2016. godine pripremiti izveštaj sa ocenom da li su potrebne dodatne mere na planu smanjenja socijalne cene restrukturisanja, uključjući eventualne zakonske predloge. O tome će biti obavešten i Evropski parlament.

Novi podaci

U trećem kvartalu 2013. godine Evropski monitor restrukturisanja (ERM) zabeležio je 250 slučajeva restrukturisanja koji su rezultirali zatvaranjem 57.081 a otvaranjem 27.792 radna mesta. Situacija je bila obrnuta pre krize i u istom tromesečju 2007. godine restrukturisanja su donela neto 23.537 novih radnih mesta.

Od 250 restrukturisanja u periodu jul/septembar 2013. u 155 slučajeva registrovano je zatvaranje radnih mesta, u 93 otvaranje a u dva i jedno i drugo.

Najveći gubitak radnih mesta u posmatranom periodu ubeležen je u Španiji (6.741) a slede Francuska (6.454), Nemačka (5.629), Holandija (5.138) i Rumunija (4.805).

Pojedinačno najveće otpuštanje objavila je Pošta Rumunije, nacionalna poštanska služba, koja ja planirala zatvaranje 3.650 radnih mesta do kraja septembra 2013.

Istovremeno je u Poljskoj kao rezultat restrukturisanja otvoreno najviše radnih mesta - 6.320 , a prate je Rumunija (4.465), Češka (3.179), Mađarska (2.396) i Velika Britanija (2.300).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Radnicima u Italiji i Španiji nedostaju veštine
  
• 

  Vesti

  : Privrednici traže više prakse u obrazovanju
  
• 

  Vesti

  : Pogoršanje prilika na tržištu rada u EU
  
• 

  Vesti

  : Obrazovane radnice najbolje podnele recesiju