Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Obrazovane radnice najbolje podnele recesiju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Otvaranjem novih radnih mesta u EU mogu da se pohvale dobro plaćeni državni sektori zdravstva i obrazovanja, ali i privatni sektor usluga, dok su najveći udar na svoja radna mesta osetili evropski građevinci i radnici u proizvodnji. Radnice su manje gubile posao, a i bolje su dolazile do novog dobro plaćenog posla, pokazuje izveštaj "Promene u strukturi poslova u Evropi za vreme velike recesije" čiji je autor Evropska agencija za unapređenje uslova života i rada (Eurofound).
U izveštaju je precizirano da je zaposlenost u recesiji rasla u sektoru najplaćenijih poslova, i to usluga zasnovanih na specifičnom znanju, dok je oštar pad zabeležen u srednje plaćenim poslovima. Nakon sloma tržišta nekretnina, bez posla su masovno ostajali građevinski radnici u baltičkim zemljama, Irskoj i Španiji.
Recesija je u EU još više polarizovala razlike između slabije i bolje plaćenih radnih mesta, ali su se i brže zatvarala dobro plaćena radna mesta, dok je broj malo plaćenih radnih mesta ili porastao ili doživeo slabiji pad.
Izveštaj koji se odnosi na period od juna 2008. do juna 2010 navodi i da su u recesiji bolje prošle žene jer je na svaka četiri muškarca koji su izgubili posao samo jedna žena morala da traži novo zaposlenje. Žene su takođe lakše dolazile do novog radnog mesta, i to u bolje plaćenim sektorima zdravstva i obrazovanja.
Ono što je zanimljivo, u krizi je zaposlenost starijih radnika ostala na zapanjujuće visokom nivou, dok su radnici u srednjim godinama (30 do 49) i mladi radnici bili pod oštrim udarom krize. U recesiji je zabeležen značajan rast zaposlenosti radnika starosti 50-64 godine i to na visoko plaćenim pozicijama.
Kad je reč o ugovornom statusu radnika, situacija se menjala. Na početku recesije bio je primetan trend pada privremenih poslova, mada je od 2009. najveći rast zaposlenosti upravo bio u segmentu privremenih poslova. I to su uglavnom slabije plaćeni poslovi.
Muškarci su privremeni posao, uglavnom malo plaćen, nalazili u sektoru poljoprivrede, proizvodnje hrane i pića, dok je dve trećine novih privremenih poslova kod žena bilo u sektoru visoko plaćenih poslova u obrazovanju, zdravstvu i profesionalnim uslugama.
Nužna fleksibilnost radnih mesta
Background Stopa nezaposlenosti u Srbiji, prema aprilskoj Anketi o radnoj snazi, iznosila je 22,2% što je u odnosu na april 2010. rast od skoro tri procentna poena. Od septembra 2008. broj zaposlenih je sa 1,425 miliona zaposlenih kod pravnih lica pao na 1,344 miliona u martu 2011.
U istom periodu, u preduzetničkim radnjama bez posla je ostalo 79 hiljada građana, jer je broj zaposlenih pao sa 323 hiljada na 244 hiljade. U recesiji je takođe opao broj onih koji rade u neformalnoj ekonomijii.
Jedna od zamerki Zakonu o radu u Srbiji je što ne prepoznaje fleksibiljne oblike radnog odnosa i kategoriju "lizinga" radnika.
"Ako govorimo o dugoročnoj strukturi zaposlenosti, stiče se utisak da imate dobre poslove na jednom delu spektra tržišta rada, neizvesne poslove u slabo plaćenim, dok je u srednje plaćenim takođe porastao broj nezaposlenih", rekao je u intervjuu za Euractiv.com DŽon Harli (John Hurley), istraživač Eurofonda.
"Taj trend otvara pitanje kakvu ćemo zaposlenost imati u narednim godinama, i perspektiva je prilično zabrinjavajuća", dodao je on.
Evropa je od kasnih devedesetih prošlog veka pa sve do recesije 2008. doživela jednu vrstu čuda na tržištu rada jer je otvoreno više od 20 miliona novih radnih mesta. Međutim, brojne nevladine organizacije koje se bave socijalnim pitanjima, godinama su ukazivale da su mnogi od novootvorenih poslova lošije plaćeni i nesigurni.
Harli kaže da su poslovi koji su ugašeni oni koji su bili dobro plaćeni u poređenju sa nivoom traženog obrazovanja. Reč je uglavnom o muškim poslovima u građevinarstvu i proizvodnji koji su godinama imali dobre beneficije.
"Mobilnost ljudi koji gube posao je pod znakom pitanja jer ne poseduju ljudski kapital koji im omogućava pomeranje na platnoj lestvici. U mnogim slučajevima mnogi će na kraju završiti u nadmetanju za lošije plaćene poslove", objasnio je Harli ističući političke posledice takve promene.
Prema Biznis Evropi, evropskoj organizaciji poslodavaca, rigidnost na tržištu rada ne pomaže jer se negativno odražava na dobrovoljnu promenu posla.
An Mari Munz (Anne-Marie Muntz), predsednica konfederacije privatnih agencija za zapošljavanje Eurosit (Eurociett), saglasna je sa udruženjima poslodavaca. Kako je rekla, ljudi su postali fleksibilniji, i samo polovina onih koji traže posao preko privatnih agencija za zapošljavanje - želi stalni posao.
Obuka za srednje plaćene poslove
“Suviše smo se predali", smatra direktor za socijalna pitanja u BiznisEvropi Stiven Heslir (Steven d’Haeseleer). "Ne smemo da budemo tako negativni", prokomentarisao je on polarizacije na tržištu rada.
Heslir je insistirao na činjenici da je Evropa bila uspešna u stvaranju dobrih poslova, što i potvrđuje trend rasta bolje plaćenih poslova. On je, međutim, naglasio da treba raditi na tome da se otvori više radnih mesta i u drugim segmentima tržišta rada.
Prema podacima oragnizacije poslodavaca Biznis Evropa, procenjuje se da će potrebe za visoko obučenim radnicima dostići 16 miliona do 2020, dok će se tražiti 3,5 miliona srednje kvalifikovanih radnika. U isto vreme, tražnja za niskokvalifikovanim radnicima pašće na 12 miliona.
“Ne smemo usko da gledamo na problem", dodao je Heslir ističući da mašinstvo i dizajn idu ruku pod ruku sa lokalnom proizvodnjom tj. manje kvalifikovanim radnicima. “Ne možemo svu proizvodnju preneti u Kinu i Indiju, jedan deo proizvodnje mora da ostane u EU” rekao je on.
Poslanica francuskih socijalista i predsednica Odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja Evropskog parlamenta Pervenš Bere (Pervenche Berès) rekla je za briselski Euraktiv da su obrazovanje i stalna obuka ključ za izlazak Evrope iz sadašnje krize. “Ali, ne možemo da pričamo o obrazovanju i obuci, a da ne uložimo novac", rekla je ona dodajući da je polovina zemalja EU smanjila budžete za obrazovanje zbog aktuelnih finansijskih trzavica.
Nedavni podaci Eurofonda pokazuju da je obuka koju plaća evropski poslodavac na najvišem nivou od 1995. godine u 15 zemalja članica EU.
Medjutim, radnici koji se zapošljavaju preko privatnih agencija za zapošljavanje imaju značajno više obuka nego stalno zaposleni radnici i to je prednost naročito za mlade radnike koji čine trećinu radnika koji nalaze posao preko agencija.
Sedam evropskih zemalja - Belgija, Francuska, Luksemburg, Holandija, Italija, Španija i Austrija napravile su fond od 500 miliona evra koji je predviđen za obuku agencijskih radnika, navedeno je u Izveštaju Eurosita "Prilagođavanje promeni".
Bere takođe insistira da vlade moraju da izađu sa novim investicionim strategijama kao i da sprovedu poresku reformu, smanjujući pritisak na tržište rada.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da smanjenje doprinosa za socijalno osiguranje povećava zaposlenost za 0,6%. U Švedskoj koja je 2007. snizila poreze na rad tvrde da uprkos činjenici da je ta odluka smanjila rashode u budžetu za 6 milijardi švedskih kruna, i dalje se veruje da će se reforma samofinansirati zbog većeg zapošljavanja novih radnika.
Izvor: Euractiv.com, Euractiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
