Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Kampanja EU za bezbednije igračke
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.12.2013. |
|
|
|
|
|
|
U Evropskoj uniji ima 80 miliona dece do 14 godina, a na igračke se potroši 16,5 milijardi evra. Sa približavanjem božićnih i novogodišnjih praznika, kada se kupuje dosta poklona deci, Evropska komisija je odlučila da skrene pažnju na opasnosti od falsifikovanih igračaka i onih koje ne ispunjavaju stroge standarde EU. Uprkos strogim pravilima, sistemu upozoravanja potrošača na nebezbedne proizvode ove godine je prijavljeno 447 nebezbednih igračaka, uglavnom iz Kine.
Potpredsednik Evropske komisije Antonio Tajani je 20. decembra u jednoj prodavnici u Rimu promovisao značaj znaka CE, koji bi trebalo da garantuje da proizvod ispunjava stroge standarde EU, ali i pokazao roditeljima i deci kako mogu da prepoznaju falsifikovane proizvode.
"Kada se sagleda podatak da je svaki četvrti proizvod prijavljen sistemu brzog uzbunjivanja potrošača Rapeks (Rapex) igračka, velikim delom iz Kine, vidi se da su igračke koje ne ispunjavaju standarde dosta rasprostranjena pojava", rekao je Tajani, koji je zadužen za industriju i preduzetnistvo.
Rapeks je jedan od značajnih mehanizama zaštite potrošaca. Ove godine, ovom sistemu prijavljeno je 447 nebezbednih igračaka. One su, u zavisnosti od bezbednosnih propusta, dobile dodatna upozorenja za roditelje, povučene sa tržišta, a u nekim slučajevima i uništene.
U Tajanijevom govoru ukazuje se i da EU ima najviše svetske standarde u pogledu bezbednosti igračaka, koji su postavljeni direktivom koja je stupila na snagu u januaru 2011. godine. Igračke se u EU moraju proizvoditi u skladu sa tim visokim standardima, a i za uvoz su dozvoljene samo igračke koje ih ispunjavaju.
Background U Srbiju je 2012. uvezeno 8.478 tona dečjih kolica, igračaka isličnih proizvoda u vrednosti od 62 miliona dolara, od toga više od polovine iz Kine - 6.283 tone u vrednosti od 38,5 miliona dolara.
U Srbiji je 2009. uspostavljen sistem za obaveštvanje o nebezbednim proizvodima po ugledu na evropski Rapeks. Međutim, za njega malo ko zna, a i broj dojava je dosta mali. Tako je ove godine bilo svega 13 dojava.
Neke od specifičnosti zaštite u EU su veoma rigorozni standardi u pogledu hemijskih supstanci, na primer ftalata koji se koriste za omekšavanje plastike, kao i u pogledu malih delova koji bi se mogli otkinuti sa igračke i predstavljati opasnost od gušenja. To su ujedno i veoma česti razlozi zbog kojih se igračke povlače sa tržišta.
Naime, ukoliko se utvrdi da igračka ne ispunjava standarde i zbog toga predstavlja opasnost sa bezbednost ili zdravlje deteta, to se prijavljuje sistemu brzog uzbunjivanja Rapeks (Rapex) i preduzimaju se mere zaštite potrošača. U zavisnosti od opasnosti, to može biti obavezivanje da se kupac obavesti o riziku, povlačenje sa tržišta, zabrana uvoza, povlačenje od kupaca, a u nekim slučajevima i uništavanje.
Rapeksom nisu obuhvaćene samo igračke, već i drugi neprehrambeni proizvodi. Ove godine prijavljeno je 1.954 proizvoda, od čega 447 igračaka. Najveći broj prijava - 377 - odnosi se na igračke iz Kine, a dosta su zastupljene i igračke nepoznatog porekla (21). Međutim, prijave su podnošene i na igračke iz SAD, Turske, Hong Konga, Tajvana, kao i samih članica EU - Nemačke, Francuske, Italije...
Uvidom u spisak povučenih proizvoda stiče se utisak da je najveći broj povučen zbog mogućnosti otkidanja sitnih delova i zbog prisustva ftalata, omekšivača plastike za koje se smatra da mogu negativo da utiču na jetru i bubrege. Da bi se što bolje zaštitili potrošači, napravljena je razlika između igračaka za različite uzraste, pa su tako striktniji standardi za igračke za najmanju decu za koju je verovatno da će stavljati igračke u usta.
Na takve slučajeve je, kako se navodi u govoru objavljenom na sajtu Evropske komisije, ukazao Tajani.
"Doneo sam vam igračke koje nisu usklađene sa evropskim standardima i ne mogu nositi znak CE. Ovi konjići su, na primer, napravljeni od plastike koja je omekšana uz pomoć ftalata. Direktiva EU zabranjuje da se ove supstance koriste za proizvodnju igračaka jer oštećuje jetru i bubrege", naveo je on.
"Drugi primer je ovaj sat sa brojevima koji se ubacuju u odgovarajuća udubljenja, jer izlaže decu ruziku od gušenja od tih delova", naveo je on.
Nestabilne stolice i police koje mogu pasti na dete, protivzapaljenske supstance koje izazivaju promene nervnog sistema i imaju mogući uticaj na rast i razvoj i na harmonski sistem, falsifikati lutaka, samo su neke od opasnih nepravilnsoti na koje je Tajani ukazao.
Zabeleženi su, međutim, i slučajevi mikrobiološke nepravilnosti, na primer u slučaju sapunice za balone, slučaj koji je prijavila Hrvatska. Tada je naloženo uništavanje proizvoda.
Tajani je, kako su preneli italijanski mediji, ukazao da problem falsifikovanja postoji i u drugim oblastima.
"I lekovi, sredstva za higijenu, elektronika, moda i odeća se takođe često falsifikuju i ne ispunjavaju standarde EU", rekao je Tajani.
Dodaje se da to može da ugrozi zdravlje i bezbednost, ali samu privredu i zaposlenost, pogotoo kada se uzme u obzir procena da evropska privreda zbog falsifikata gubi 500 milijardi evra godišnje i da bi u narednim godinama taj "račun" mogao da se udvostruči.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|