Međunarodni monetarni fond (MMF) kritikovao je Evropsku uniju jer nije pronašla trajan način za pomoć zemljama koje zapadnu u dugove. Direktor MMF-a Dominik Stros Kan (Dominique Strauss-Kahn) juče (7. decembra) nije uspeo da ubedi ministre finansija evro zone da povećaju iznos fonda za izvlačenje zemalja iz krize ni Evropsku centralnu banku da intenzivira kupovinu državnih obveznica.

"Evro zona mora da pronađe jasno rešenje za taj problem. Delimičan pristup nije dobar", kazao je on.

Ministarski razgovori o merama protiv širenja krize u evro zoni se nastavljaju, a diplomate 27 članica EU danas se sastaju da bi razgovarali o toj temi i pripremili se za sastanak o uspostavljanju stalnog mehanizma EU za pomoć zemljama u krizi, koji bi trebalo da bude pokrenut 2013. godine. Evropski lideri će se 16. i 17. decembra sastati u Briselu kako bi napravili plan za mehanizam pozajmica zemljama kojima je potrebna pomoć, po ugledu na pomoć koju su dobile Grčka i Irska.

Na jučerašnjem sastanku ponovo se govorilo o evro obveznicama. Čelnik Evrogrupe Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) i italijanski ministar finansija Djulio Tremonti (Giulio) pozvali su lidere EU da uvedu zajedničke obveznice da bi evro zaštitili od špekulanata. Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble) ocenio je da je razgovor o tim evro obveznicama "besciljan i izlišan".

Šojble nije odbacio ideju da zemlje EU zajedno izađu na tržište, ali je istakao da su različite kamatne stope za vladine hartije, koje se formiraju na tržištu, dobar način da se nametne fiskalna disciplina.

Junker i Tremonti su predložili da evroobveznicu izda agencija na nivou EU i da se tim obveznicama finansira 50% obveznica zemalja članica, osim u slučaju krize kada bi se finansiralo 100%. Nemačka, Austrija i Holandija, koje sada mogu da se zadužuju po relativno stabilnim kamatama, iznele su najviše kritika na ideju evroobveznice.

Ministri su podržali i plan za izvlačenje Irske iz krize.

Najrestriktivniji budžet u istoriji Irske

Irska vlada parlamentu je predstavila najrestriktivniji budžet u istoriji te zemlje, kojim je previđena ušteda od šest milijardi evra koja će se postići štednjom i podizanjem poreskih stopa. Iz prvog glasanja u dvodomnom parlamentu Irske može se zaključiti da će biti usvojeno dovoljno mera da bi ta zemlja povukla pomoć EU i MMF-a. Nije bilo izvesno da će budžet proći zato što su nezavisni poslanici koji pružaju pomoć vladi najaivili da postoji mogućnost da ne glasaju za pomoć. Malo nakon prvog glasanja, odbor MMF-a je zakazao sastanak za petak da odobri 22,5 milijardi evra pozajmice Irskoj.

Irska je donedavno bila jedna od najsvetlijih tačaka evropske privrede, ali je zbog sloma tržišta nekretnina zapala u krizu i bila je prinuđena da traži pozajmicu od 85 milijardi evra od EU i MMF-a da bi pokrila troškove zaduživanja i pomogla bankama. To je drugi zajam za izvlačenje iz krize u evro zoni, a analitičari smatraju da bi u sličnu situaciju mogle da dođu Portugalija ili Španija. Irska ionako nepopularna vlada se našla na meti kritika što je prihvatila pomoć i ponizila "keltskog tigra".

"Ovaj budžet je budžet marionetske vlade koja radi šta joj MMF, Evropska komisjia i Evropska centralna banka kažu da rade", rekao je jedan od portparola opozicione Fine Gael partije srednjeg centra Majkl Nunan (Michael Noonan), koji se smatra potencijalnim kandidatom za budućeg ministra finansija.

Najnepopularniji lider u istoriji Irske, premijer Brajan Kauen (Brian Cowen) najavio je da će raspisati vanredne izbore početkom 2011, kada se usvoje mere za izlazak iz krize, a očekuje se da će te izbore i izgubiti. To znači da će za sprovođenje mera biti zadužena koalicija Fine Gaela i Laburističke stranke levog centra. Obe partije su najavile da će u slučaju dolaska na vlast revidirati plan, ali će za to imati veoma malo manevarskog prostora. Fine Gael se zalaže i sklapanje saveza manjih država EU kako bi se branili njihovi interesi.

Budžet za 2011. je najrestriktivniji u okviru četvorogodišnjeg plana uštede 15 miljardi evra, što je oko 10% godišnjeg nacionalnog proizvoda. Nakon tog plana, deficit Irske bi trebalo da se vrati u dozvoljene okvire EU. Naredne godine trebalo bi da se smanji potrošnja za četiri milijarde evra, što uključuje kresanje socijalnih davanja, penzija u javnom sektoru i kapitalnih investicija. Dodatne dve milijarde evra u 2011. obezbediće se iz poreza. Porez na prihod sada će obuhvatiti i 45% radnika koji imaju niže prihode i do sada nisu plaćali taj namet. Do 2014. godine trebalo bi da budu eliminisane i olakšice na porez na imovinu.

Poreske olakšice, niske kamatne stope i labavi kreditni propisi podstakli su izgradnju stanova, a po zemlji su nicali i šoping centri i hoteli. Sada mnogi od njih zvrje prazni ili samo do pola izgrađeni. U trenutku kada su cene nekretnina bile na vrhuncu, Dablin je po tome mogao  meriti sa Menhetnom i Moskvom, a hiljade stanovnika Irske su na papiru bili milioneri. Razvio se životni stil bogataša, transport helikopterom je bio popularan, a mnogi obični građani su imali i po dva doma.

Deo ekonomista je ukazao da mere štednje mogu da produže ekonomsku krizu u Irskoj, što bi otežalo vraćanje dugova. "Irska u 2011. neće biti privlačno mesto", kazao je glavni ekonomista firme za finansijske usluge Frends frst (Friends First) Džim Pauer. Evropska komisja je za 2011. za Irsku prognozirala rast od 1,7 odsto BDP, dok je zvanična procena irske vlade 3,2% za 2012, 3 % 2013 i 2,8% 2014.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Plan pomoći ugrozio irsku vladu