Slovaci, koji ovog januara obeležavaju petu godišnjicu prelaska na evro, uvereni su da im je evro pomogao da bezbolnije prođu kroz ekonomsku krizu, a čak 70% anketiranih smatra da je evro koristan i za celu Evropsku uniju. Slovaci su zadovoljni što zahvaljujući evru lako porede cene sa onim u drugim članicama zone a strani ulagači ističu da je uvođenje evra bilo presudno kada su razmatrali gde da investiraju. Kao negativno u prelasku na evro u Slovačkoj navode obavezu da i oni pomažu prezaduženim članicama zone evra. Češka, prema ocenama njenih zvaničnika, neće biti spremna za prelazak na evro pre 2020. dok je Poljska odluku o eventualnom roku za ulazak u zonu evra ostavila novim vlastima nakon izbora 2015. godine.

Glavni uzrok straha prelaska na evro u januaru 2009. godine - "poskupljenje", pokazao se u slučaju Slovačke kao neosnovan, pošto je na evro prešla u povoljnom trenutku, sa kursom od 30 kruna za evro u vreme recesecije u Uniji kada je inflacija bila mala.

Prema analizi Poštovne banke Slovačke, dve trećine Slovaka zadovoljni su što zahvaljujući evru lako porede cene u ostalim zemljama evrozone, a trećina vidi koristi u smanjivanju bankarskih provizija.

Među analitičarima, u preduzećima i kod zvaničnika takođe preovlađuje uverenje da je zahvaljujući pravom trenutku i dobro pripremljenom ulasku u evrozonu, Slovačka imala od evra pre svega koristi.

"Ubeđen sam da nam je posebno u vreme krize evro 2009. godine stvorio štit za koji treba da budemo zahvalni, zato što su posledice mogle da budu mnogo gore", kazao je ministar finansija Peter Kažimir.

Veliki strani investitori potvrdili su povodom petogodišnjice uvođenja evra da je ulazak Slovačke u evrozonu bio jedan od presudnih razloga da baš tu ulože svoje kapital, a ne u Poljskoj, Češkoj ili Mađarskoj.

Reč je pre svega o velikim fabrikama automobila koje su motor izvoza slovačke privrede.

"Kao najveći izvoznik u Slovačkoj, procenjujemo da je uvođenje evra bilo pozitivno. Upravo su zemlje evrozone naši najveći partneri. Uvođenje evra je pođednostavilo i pojeftinilo bankarske transakcije, a eliminacija nestabilnosti kursa slovačke krune omogućila nam je da planiramo na duži rok", kazao je portparol koncerna Folksvagen u Slovačkoj Peter Švec.

"Uvođenje evra nam je svakako pomoglo. Prelaskom na evro, Slovačka je kao prva zemlja iz istočnog bloka završila sve ključne procese integracije u EU. I to svega nekoliko godina pošto su nas nazivali crnom rupom, slali nam demarše i isključivali iz prvih talasa proširenja", kazao je bivši opunomoćenik slovačke vlade za uvođenje evra Igor Barat.

On je naglasio da je za Slovačku korisno da bude u monetarnoj uniji s Nemačkom, Francuskom ili Austrijom upravo zato što je motor slovačke privrede izvoz.

Barat, kao i slovački analitičari upozorava da bi u vreme krize slovačka kruna, da je ostala kao sredstvo plaćanja, oslabila.

Kao negativnu stranu prelaska na evro slovački zvaničnici, preduzeća i obični Slovaci navode pre svega obavezu da i oni pomažu ostalim, bogatijim, ali prezaduženim članicama evrozone, što se posebno negativno doživljavalo u slučaju pomoći Grčkoj.

Slovačka je o ulasku u evrozonu odlučila još 2003. godine, a krajem novembra 2005. godine ušla je u tzv. čekaonicu za evro, sistem kurseva ERM2 sa kursom 38,4 krune za evro. U maju 2008. godine EK je procenila da Slovačka ispunjava kriterijume iz Mastrihta za uvođenje evra, a novi kurs je zahvaljujući reformama u Slovačkoj i visokom privrednom rastu prethodnih godina postavila na 30,12 kruna za evro, što je za 17,64 odsto jači kurs nego pri ulasku u čekaonicu za evro.

Do takvog povoljnog trenutka za ulazak u evrozonu čekaju susedi Poljaci, a određivanje eventualnog roka kada bi i Poljska želela da uđe u evrozonu ostavljeno je novim vlastima nakon izbora 2015. godine.

Češka prema ocenama njenih ekonomista neće biti spremna da pređe na evro minimalno do 2020. godine, ali nekog čak ni orijentacionog roka od zvaničnika nema ni na vidiku.

Iako je sadašnji predsednik Miloš Zeman evroentuzijasta, za obične Čehe je i pod uticajem evroskeptičnog bivšeg predsednika Vaclava Klausa i bivše vlade premijera Petra Nečasa, uz probleme koje je dužnička kriza donela evrozoni, evro postao bauk i simbol ekonomskih problema.

Paradoksalno, mnoga češka preduzeća već obračunavaju svoje poslovne transakcije u evrima, ne samo sa inostranim partnerima već i međusobno u samoj Češkoj.

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  : Sladoledom proslavili ulazak u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Zemlje na istoku EU ne žure u zonu evra