Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Radnici migranti izazov za sistem socijalne zaštite u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Migracije radne snage unutar EU, uglavnom iz novih članica na istoku u zemlje na zapadu Unije, otvorilo je pitanje opterećenja i zloupotrebe sistema socijalne zaštite. Dok je Velika Britanija već ograničila pridošlicama neka prava na socijalnu zaštitu, opreznija Nemačka će formirati poseban panel koji će razmotriti pitanja migracija radne snage i sistema socijalne zaštite. Istovremeno, u Belgiji raste broj građana EU koje vlasti vraćaju u zemlje porekla jer predstavljaju "nesrazmerno opterećenje" za belgijski sistem socijalne zaštite.
Nemačka vlada će, povodom učestalih apela lokalnih vlasti i bavarskih konzervativaca da se stane na put "turizmu zbog koristi od socijalne zaštite", formirati poseban panel o migracijama radne snage i mogućoj zloupotrtebi socijalne zaštite, piše portal EUobzerver (www.euobserver.com).
"Nemačka vlada želi i pozdravlja migracije i slobodu kretanja. Panel će ispitati da li i koje operativne i zakonske mere mogu preduzeti ili predložiti ministarstva kako bi se sprečila eventualna zloupotreba socijalne zaštite", rekao je 8. januara portparol nemačke vlade Štefen Zajbert (Steffen Seibert) na konferenciji za novinare.Panel će činiti državni sekretari gotovo svih ministarstava u nemačkoj saveznoj vladi, a prve rezultate trebalo bi da predstavi u junu.
Bavarska Hrišćansko socijalna unija (CSU), sestrinska partija Hrišćansko demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, u proteklih nekoliko nedelja je u okviru priprema za lokalne i izbore za Evropski parlament zaoštrila retoriku u vezi sa navodnim zloupotrebama socijalne zaštite pod sloganom "onaj ko vara, biće izbačen".
Takođe, gradonačelnici oko 15 nemačkih gradova su se žalili na povećanje broja korisnika socijalne zaštite, posebno Roma koji koriste dečje dodatke.
Zajbert je naglasio da se panel neće baviti nacionalnom ili etničkom pripadnošću.
Nemačka je do sada oprezno postupala kada je reč o migracijama radne snage za razliku od Velike Britanije. Statistički podaci pokazuju da manje od 50.000 građana Rumunije i Bugarske je 2012. došlo u Nemačku, dok je do juna 2013. godine 44.600 Rumuna i Bugara došlo u tu zemlju da radi. Prema podacima EU oko tri miliona Rumuna i Bugara već radi i živi u drugim članicama.
Britanija je od 1. januara radnicima iz drugih članica EU koji dođu da rade ukinula pravo da tokom prva tri meseca boravka dobijaju naknadu za nezaposlene. Datum uvođenja ovog ograničenja poklapa se sa ukidanjem ograničenja za zapošljavanje Rumuna i Bugara u devet evropskih zemalja, medu kojima je i Velika Britanija.
Britanija je otvorila i raspravu o izmenam zakona EU o migracijama radne snage kako bi se sprečilo da radnici iz zemalja istočne Evrope podižu dečiji dodatak i šalju ga u domovinu.
U međuvremenu se nastavila rasprava između Poljske i Britanije o migracijama radne snage i premijeri dve zemlje su ponovo razgovarali telefonom 8. januara.
Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) je ponovio da je Britanija pogrešila kada je odmah po ulasku u EU novih članica, uglavnom iz istočne Evrope, 2004. otvorila svoje tržište rada za njihove državljane.
"Moramo rešiti pitanje uticaja na sistem socijalne zaštite, uključujući, na primer, plaćanje dečjeg dodataka porodicama koje žive u inostranstvu", navodi se u saopštenju britanskog premijera, piše EUobzerver.
Zbog ovih zahteva, u Poljskoj su sve glasniji zahtevi da opozicioni konzervativci raskinu savezništvo sa Kameronom u Evropskom parlamentu a ima i poziva da Poljaci bojkotuju britanski trgovinski lanac TESCO. Manji partner u vladi poljskog premijera Donalda Tuska, Poljska narodna stranka (PSL) pozvala je čak Poljake da bojkotuju TESCO.
Radnici migranti korisni za budžet
Povodoma strahovanja Britanije od velikog priliva radnika iz Rumunije i Bugarske, evropski komesar za zapošljavanje Laslo Andor je rekao da radnici migranti više doprinose budžetu nego što koriste budžetska sredstva, ali da su često "laka mesta" političara koji govore o zloupotrebi socijalne zaštite.
Andor je istakao da su većina radnika migranata mladi ljudi koji popunjavaju radna mesta za koja nema dovoljno kvalifikovane radne snage u zemlji domaćinu.
Članice EU mogu da, ako njihovi sistemi budu opterećeni zbog migracija, koriste i Evropski socijalni fond (ESF), vredan 10 milijardi evra, za izgradnju stanova, obrazovanje i socijalne usluge. "Od 1. januara 2013. svaka članica bi treblao da potroši najmanje 20% ESF fondova na socijalno uključivanje i borbu protiv siromaštva", rekao je Andor.
Belgija proteruje sve više državljana EU
U Belgiji raste broj državljana EU koje vlasti vraćaju i zemlje porekla bez obzira na dužinu boravka jer predstavljaju opterećenje za njen socijalni sistem. Iako je slobodna kretanja i nastanjivanja garantovana u Uniji, članice EU imaju pravo da građaninu druge članice uskrate socijalnu pomoć ako on predstavlja "nesrazmerno opterećenje" za njihov sistem socijalne zaštite i da ga vrate u zemlju porekla.
"U 2013, zaključno sa avgustom, okončan je boravak 1.130 evropskih državljana", rekla je državna serketarka za azil i migracije Magi De Blok (Maggie De Block) krajem decembra u belgijskom parlamentu.
Broj proteranih građana EU iz Belgije drastično se povećao u proteklih nekoliko godina. U 2010. godini 343 građana EU je proterano iz te zemlje da bi njihov broj skočio na 989 u 2011. i zatim udvostručio u 2012. na 1.918 proteranih evropskih građana.
De Blokov, članica flamanskih liberala i jedana od najpopularnijih ministara u vladi Elija Di Rupa zbog odlučnog stava u vezi sa pitanjima azila i imigracije, odlučila je da primeni sve odredbe evropske direktive iz 2004. o slobodi kretanja evropskih građana. Taj zakon omogućava zemljama članicama da uskrate socijalnu pomoć državljaninu EU ako on predstavlja "nesrazmerno opterećenje" za sistem socijalne zaštite neke članice i da ga vrate u zemlju porekla.
Belgijska štampa je krajem decembra pisala o slučaju francuske porodice sa četvoro dece kojima preti proterivanje nakon tri godine života u Belgiji jer nemaju dovoljno sredstava za život. Tokom osam meseci 2013. ukupno 133 Francuza su proterana iz Belgija jer nisu imali dovoljno sredstava za život, piše agencija Frans pres.
"U vreme kada složno radimo na razvoju prekograničnog življenja šokira to što s proterivanja nastavljaju", rekao je zastupnik Francuza iz zemlja Beneluksa u francuskom parlamentu Filip Kordri (Philip Cordery). Kordri, koji je poslanik socijalista, obećao je da će se obratiti ministarstvima unutrašnjih poslova Belgije i Francuske kako bi se zaustavila proterivanja.
On je dodao da bi trebalo revidirati evropsku direktivu iz 2004. kako bi "sloboda nastanjivanja u Evropi važila za sve".
Izvor: AFP, EUobserver
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
