Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Napreduje primena Povelje EU o osnovnim pravima
|
|
|
|
Objavljeno : 09.05.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Povelja Evropske unije o osnovnim pravima, tri godine pošto je postala obavezujuća za članice EU, nesumnjivo je donela promene i postala referentna tačka ne samo za institucije EU u izradi zakona već i za evropske i nacionalne sudove, konstatovala je Evropska komisija u godišnjem izveštaju o primeni Povelje. Pored toga, građani su sve više svesni značaja Povelje a, prema izveštaju, prošle godine su od Komisije najviše tražili da im razjasni prava u vezi sa slobodom kretanja i boravkom. Evropska komisija je 2012. osporila kao diskriminatorsku penzionu reformu u mađarskom pravosuđu, a protiv Malte je pokrenula proceduru kako bi obezbedila da gej partner može da se pridruži svom supružniku ili partneru i živi u toj zemlji.
"Osnovna prava su temelj na kome je izgrađena EU: ona se moraju neprekidno štititi i jačati. To je ono što građani očekuju od nas", rekla je evropska komesarka pravde i osnovnih prava Vivijan Reding (Viviane).
Ona je dodala da je Evropska komisija odlučna da bude primer u zaštiti i jačanju osnovnih prava i da u tom cilju preduzima korake kako bi se to obezbedilo na različitim poljima, od zaštite podataka o ličnosti do rodne ravnopravnosti i prava na fer suđenja.
Redingova je ocenila da Povelja nije samo dokument već da je postala "stvarnost" za 500 miliona građana EU. Ona je zahvalila nacionalnim sudovima što sve više primenjuju Povelju.
Tokom prošle godine Komisiji je stiglo preko 4.000 pisama, peticija i pitanja od građana i poslanika u Evropskom parlamentu u vezi sa osnovnim pravima i većina pisama, 58%, odnosila se na situacije u kojima Povelja može da se primeni, navodi se u izveštaju. Komisija je ocenila da to pokazuje da napori da se podigne svest o primeni Povelje donose rezultate, pošto se 2011. 69% pisama odnosilo na slučajeve koji su van nadležnosti EU.
Background Stupanjem Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. Povelja o osnovnima pravima EU postala je obavezujuća u Uniji. Za evropske institucije prava i principi iz Povelje su obavezujući u postupanju i izradi evropskih zakona a za članice u primeni evropskih zakona.
Poveljom EU o osnovnim pravima se utvrđuju osnovna prava poput slobode izražavanja i zaštite podataka o ličnosti.
Lisabonski ugovor, takođe, obavezuje EU da pristupi Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (ECHR) Saveta Evrope. O tome se vode pregovori od kraja 1970-tih, zvanični pregovori nakon stupanja na snagu Lisabonskog ugovora su pokrenuti 7. jula 2010, a u aprilu 2013. je dovršen nacrt sporazuma o pristupanju. Ostaje da se o predlogu izjasni Evropski sud pravde.
Evropska konvencija o ljudskim pravima garantuje osnovna građanska i politička prava a Evropski sud za ljudska prava, organ Saveta Evrope sa sedištem u Luksemburgu, obezbeđuje primenu tih prava.
EU je razvila sopstveni pravni sistem sa Evropskim sudom pravde u Luksemburgu kao najvišim sudom.
Iako su sve članica EU i potpisnice Evropske konvencije za ljudska prava, EU to nije i ECHR i njen pravosudni mehanizam se ne primenjuje na samu EU. Sve članice EU ipak moraju da poštuju Konvenciju Saveta Evrope kada primenjuju neki zakon EU.
Građani EU su u pismima Komisiji koja su se odnosila na osnovna prava najviše postavljali pitanja u vezi sa slobodom kretanja i boravkom (18% pisama), funkcionisanjem nacionalnih pravosudnih sistema (15%), pristupom pravosuđu (12,5%), pravom na slobodan izbor zanimanja i pravom na rad (7,5%), integracijom osoba sa invaliditetom (4,5%) i zaštitom ličnih podataka (4%).
Od koraka koje je preduzela Komisija prošle godine na unapređenju osnovnih prava, navode se predlog reforme propisa EU o zaštiti podataka o ličnosti, rad na uspostavljanju ravnoteže među polovima u odborima evorpskih kompanija listiranih na berzi i koraci kako bi se šitila prava žrtava i prava gradjana kada su osumnjičeni ili uhapšeni.
Komisija, takođe, ima pravo da interveniše kako bi obezbedila da članica primenjuje zakon EU u skladu sa Poveljom EU o osnovnim pravima.
Tako je prošle godine osporila prevremeno penzionisanje oko 275 sudija i javnih tužilaca u Mađarskoj do koga je došlo zbog smanjenja starosnog doba za obavezan odlazak u penziju za tu profesiju sa 70 na 62 godine. Evropski sud pravde je podržao ocenu Komisije da obavezno penzionisanje nije u skladu sa zakonom o ravnopravnom postupanju, odnoso propisima EU kojima se zabranjuje diskriminacija na osnovu starosne dobi.
Komisija je pokrenula postupak kako bi supružnici ili partneri istog pola mogli da se pridruže na Malti partnerima koji su građani EU i da žive s njima.
U izveštaju se pozdravlja kao pozitivan znak pozivanje na Povelju u nacionalnim sudovima u slučajevima koji se odnose na primenu evropskih zakona.
Navodi se i da je austrijski Ustavni sud doneo ključnu presudu u vezi sa primenom Povelje u slučajevima kada se pred domaćim sudstvom preispituje ustavnost nekih zakona. Sud je doneo odluku da pojedinci mogu da se pozovu na prava i principe iz Povelje EU o osnovnim pravima kada osporavaju domaće zakonodavstvo.
Evropski sud pravde se, takođe, sve više poziva na Povelju u svojim odlukama: broj odluka koje se obrazlažu Poveljom gotovo se udvosturčio sa 43 u 2011. na 87 u 2012. Takođe, nacionalni sudovi se, kada prosleđuju Evropskom sudu pravde na izjašnjavanje neko pitanje, sve češće pozivaju na Povelju. U 2012. broj takvih referenci se povećao za preko 50% u odnosu na 2011. sa 27 na 41.
Komisija je ocenila da je sve češće pozivanje na Povelju u sudskim postupcima važan korak u stvaranju koherentnijeg sistema zaštite osnovnih prava i dodala da će zaštita osnovnih prava biti dodatno osnažena pristupanjem EU Evropskoj konvenciji za ljudska prava.
Sve više žena radi
Evropska komisija je 8. maja objavila i izveštaj o rodnoj ravnopravnosti u kome se navodi da se sve više povećava udeo žena u radnoj snazi EU i da ih je sve više među onima koji izdražavaju porodicu. Stopa žena koje rade povećala se sa 55% u 1997. na sadašnjih 62,4%, ali je ta stopa i dalje dosta manja nego kod muškaraca koji rade a kojih je 74,6%.
Pre krize žene su polako sustizale muškarce na tržištima rada u svim zemljama EU, ali je kriza zaustavila taj pozitivni trend, navela je Komisija. Zaposlenost muškaraca je brže i drastičnije opala nego kod žena, što je i pravi razlog za smanjenje jaza među polovima kada je reč o zaposlenosti.
Žene se i dalje suočavaju sa preprekama u napredovanju do uticajnih položaja. Ipak, javna debata i mere doprineli su da se prilike poprave i podaci pokazuju da se broj žena u odborima kompanija povećao sa 13,7% u januaru 2012. na 15,8% godinu dana kasnije, što je najveći godišnji rast.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: sxc.hu
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
