Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nezavisne Škotska i Katalonija u ili izvan EU?
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.01.2014. |
|
|
|
|
|
|
Škotska i Katalonija spremaju se da na jesen izjasne o nezavisnosti a pravno pitanje njihove veze sa Evropskom unijom u slučaju odvajanja od Velike Britanije odnosno Španije i dalje je nejasno. Jedna grupa stručnjaka smatra da će Škotska i Katalonija u slučaju nezavisnosti morati da traže prijem u EU a drugi da neće, jer će se ugovori države prethodnice preneti na novonastalu. I dok se pravnici spore, pristalice nezavisnosti ubrzano pripremaju referendume. Očekuje se da rešenje pitanja članstva ili ponovnog ulaska u EU pomogne građanima Katalonije i Škotske koji su još neodlučni da se opredele za ili protiv nezavisnosti.
Želja za nezavisnošću otvorila je brojna pitanja na nivou EU a mišljenja pravnika za početak su podeljena oko toga da li će Katalonija i Škotska automatski dobiti status članice EU ako građani na referendumu kažu "da" nezavisnosti ili će morati da prođu kroz proces pristupanja.
Odogovor na to pitanje nije lak, kaže savetnik u Državnom savetu za pravosudna i pitanja uprave pri francuskoj vladi Iv Gunen (Yves Gounin) i dodaje da, s jedne strane, želja Škotske i Katalonije da budu suverene negirajući prethodne obaveze govori u prilog tome da treba ponovo da pregovaraju o članstvu u EU.
Međutim, postojanje međunarodnih ugovora i zaštita individualnih prava upućuju na potpuni transfer obaveza sa država - Španije i Velike Britanije na Kataloniju i Škotsku, ocenio je, kako je preneo Euraktiv Francuska, Gunen.
Bečka konvencija o sukcesiji država u odnosu na međunarodne ugovore od 22. avgusta 1978. nudi neke odgovore.
Iako ni Španija ni Britanija nisu ratifikovale tu konvenciju, njen član 34 pominje se kao odgovor na sporno pitanje. Taj član predviđa da svaki ugovor koji je na snazi u trenutku sukcesije ostaje na snazi u svakoj novoosnovanoj zemlji.
Međutim, situacija je drugačija u UN prema čijoj Povelji zemlja koja se odvojila ne ostaje članica UN.
Evropska komisija deli stav UN i njen predsednik Žoze Manuel Barozo rekao je još pre dve godine da "ukoliko se deo teritorije neke članice odvoji kako bi postao nezavisna država, za tu teritoriju više ne važe ugovori (o EU)".
Škotska
Škotska nacionalna partija (SNP) za autonomiju se zalaže od 1970. godine. Njen lider Aleks Salmon (Alex) i britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) potpisali su 2012. Edinburški sporazum kojim je predviđeno da se referendum održi 18. septembra 2014.
Background Povratak Španije u demokratiju sredinom sedamdesetih godina prošlog veka doneo je preporod kulture i jezika prigušenih za vreme Frankove diktature u regionima poput Katalonije i Baskije.
Škotska je bila nezavisna do 1707. kada je na osnovu Akta o ujedinjenju formirala zajednicu sa Engleskom. Parlament Škotske uspostavljen je u sadašnjem obliku 1999. u sklopu procesa decentralizacije u Britaniji i davanja veće autonomije. Tada su, pored škotskog, osnovani nacionalni parlamenti Velsa i Severne Irske.
SNP, koji vodi škotsku vladu, tvrdi da glas Škotske mora bolje da se čuje u Evropi i izvan kako bi njeni socijalni, politički i ekonomski interesi bili bolje predstavljeni.
Škotski ministri žale se da su pitanja koja su za njih važna za London često po strani.
Već je predloženo i pitanje na referendumu - "Da li Škotska treba da bude nezavisna zemlja?".
Nedelju dana pred Edinburški sporazum istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo škotski list Herald pokazalo je da je za nezavisnost 28% građana Škotske. Danas je njihov procenat veći ali su nejasnoće i dalje tu.
SNP je objavila "belu knjigu" koju zamenica škotskog premijera Nikola Sterdžon (Nicola Sturgeon) smatra najdetaljnijim do sada dokumentom u korist škotske nezavisnosti. Cilj "bele knjige" je da pokaže koristi od nezavisnosti i promene koje će doneti.
Škotska je već u velikoj meri nezavisna - ima svoj parlament i vladu koja upravlja brojnim sektorima, poput zdravstva, obrazovanja, zaštite prirodne sredine i policije. Odbrana, spoljni poslovi i ekonomska politika i dalje su pod kontrolom Londona.
Katalonija
U Kataloniji živi 15% populacije Španije i ta pokrajina učestvuje u španskoj ekonomiji sa 20%. S obzirom da je španska ekonomija u padu, Katalonci plaćaju milijarde evra više po osnovu poreza nego što dobijaju iz Madrida.
U Kataloniji je javno mnjenje odlučnije za nezavisnost nego u Škotskoj. Jedno istraživanje iz februara 2013. pokazalo je da je 52,3% Katalonaca za odvajanje od Španije pri čemu je 47,4% ispitanika za nezavisnost i ako to znači da više neće biti u EU.
Problem je međutim što španski ustav ne dozvoljava raspisivanje referenduma o pitanjima koja imaju veze sa nacionalnim suverenitetom.
Prvog čoveka katalonske vlade Artura Masa legalnost referenduma nije mnogo brinula kada je u decembru 2013. šokirao španske vlasti odlučivši zajedno sa većinom u regionalnom parlamentu da se referendum o nezavisnosti održi 9. novembra 2014.
Pitanje za Katalonce biće "Da li želite da Katalonija bude država, da ili ne?". Ako odgovor bude pozitivan, ići će se sa pitanjem "Da li želite da zemlja bude nezavisna?", preneo je EurActiv.com.
I dok nezavisnost Katalonije poslednjih godina dobija podršku među građanima, zvaničnici misle drugačije.
Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej (Rompuy) "uveren" je da će Španija ostati jedinstvena.
Njegovo mišljenje deli španski premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy). On je 2013. rekao da će Škotska, ako se odluči za nezavisnost, morati da traži prijem u EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|