Nezavisna Škotska bi zadržala britansku kraljicu kao šefa države i funtu kao valutu, ali i 90% prihoda od nafte i gasa u Severnom moru, dok bi Britanija morala da nuklearne podmornice premesti iz škotskih vojnih baza, navodi se u "beloj knjizi" ili planu za nezavisnost Škotske. Taj dokument je 26. novembra u Glazgovu predstavio škotski premijer i dugogodišnji pobornik nezavisnosti Škotske Aleks Samond (Alex Salmond), 10 meseci pre planiranog referenduma o pitanju nezavisnosti tog dela Velike Britanije. Samondov cilj je da proglasi nezavisnost Škotske 24. marta 2016, a "bela knjiga" treba da škotsku javnost uveri u koristi od nezavisnosti. Prema tom planu, Škotska bi, po proglašenju nezavisnosti, ušla u EU i NATO.

"Budućnost Škotske je sada u rukama Škotlanđana", rekao je Samond na konferenciji za novinare predstavljajući dokument od 670 strana koji bi trebalo da ubedi uglavnom skeptične građane u koristi od razdvajanja od Velike Britanije.

Samond, koji želi da građani pozitivno odgovore na referendumu 18. septembra 2014. na pitanje da li Škotska treba da bude nezavisna, rekao je da Škotska ima "veliki potencijal kao država", sa u svetu renomiranim univerzitetima, izuzetnom kulturnom baštinom i ogromnim prirodnim resusima.

On je istakao da želi da izgradi zemlju koja će biti još naprednija i pravednija nego danas, konstatujući da su Škotlanđani protekle 32 godine plaćali više poreza nego ostatak Britanije.

"Bela knjiga", naslovljena "Budućnost Škotske: vaš vodič za nezavisnu Škotsku", predstavljena je kao najdetaljniji dokument koji je do sada objavljen u prilog nezavisnosti.

U njemu se nude odgovori na 650 pitanja, uglavnom ekonomskih, i navode najvažniji aspekti projekta nezavisne Škotske, uključujući pitanje budućnosti vojnih baza na njenoj teritoriji, podele naftnih rezervi u Severnom moru i članstva Škotske u međunarodnim organizacijama, kao što su UN i EU.

Dokument predviđa da Škotska ima svoju odbrambenu politiku i pristupi EU i NATO, ali i da zadrži kraljicu kao šefa države i funtu kao valutu. Samond je rekao da bi nezavisna Škotska odmah zatražila članstvo u EU.

Prema "beloj knjizi", britanske nuklearne podmornice koje se nalaze u vojnim bazama u Škotskoj morale bi da se premeste na jug.

Drugo važno pitanje odnosi se na korišćenje rezervi nafte i gasa i moglo bi da izazove spor za Londonom. Prema planu za nezavisnost, Škotska bi zadržala 90% prihoda od rezervi nafte u Severnom moru. Samond je istakao da su rezerve gasa i nafte dovoljne da u narednih 50 godina pokreću škotsku privredu, ali i da je potrebno ulagati u nove energetske izvore. Gas i nafta učestvovali su sa oko 17% odnosno 25 milijardi funti u škotskoj privredi u 2010-2011. godini.

Dokument nastoji da obori glavni argument britanskog premijera Dejvida Kamerona (David Cameron) protiv nezavisnosti da će to imati katastrofalne posledice za oblast od 5,3 miliona stanovnika. Britansko Ministarstvo finansija navodi da bi nezavisnost mogla da košta škotske poreske obveznike u proseku 1.000 funti ili 1.2000 evra godišnje kroz povećanje nameta.

Tri najveće britanske stranke - Laburistička, Konzervativna i Liberalno demokratska partija, protive se nezavisnosti koju propagira Samondova Škotska nacionalna partija.

Mada aktuelna škotska vlada uživa veliku popularnost, za sada su male sanše da većina građana na referendumu 2014. podrži ideju o nezavisnosti Škotske. Istraživanja javnog mnjenja već oko 20 godina više manje pokazuju da je samo trećina birača za nezavisnost.

Prema anketi koju je 24. novembra objavio list Sandej tajms (Sunday Times), 38% građana podržava nezavisnost što je devet procentnih poena manje od onih koji su protiv, dok je 15% građana neopredeljeno. Procenat neopredeljenih građana bi ipak mogao da promeni odnos snaga.

Škotska je 1997. u okviru Ujedinjenog Kraljevstva stekla značajnu autonomiju - ustanovljeni su škotski parlament i vlada, sa sedištem u Edinburgu. Parlament ima nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravlja, zaštite životne sredine i pravosuđa, dok su pitanja odbrane i spoljne politike u nadležnosti Londona.

Samondov cilj je da proglasi nezavisnost Škotske 24. marta 2016, što bi se poklopilo sa godišnjicom ujedinjenja Engleske i Škotske 1707.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Za separatiste EU pozitivna tvorevina
  
• 

  Vesti

  : Škotski referendum: igra visokog rizika
  
• 

  Vesti

  : Škotski put ka nezavisnosti
  
• 

  Vesti

  : Mesto nezavisne Škotske u EU neizvesno
  
• 

  Vesti

  : Kameron: Referendum o EU posle izbora